Delić lobanje pronađen na pustom antarktičkom ostrvu izazvao je debatu o tome ko su bili prvi ljudi koji su kročili na ledeni kontinent.
Deo lobanje, otkriven 1985. godine na plaži Jamana (Yámana Beach), smatra se najstarijim ljudskim ostacima ikada pronađenim u regionu Južnog pola i mogao bi poticati još iz ranog 19. veka.
Otkriće je napravio čileanski biolog Danijel Tores Navaro, koji je slučajno naišao na deo lobanje dok je sakupljao morske ostatke duž obale.
U početku je bio vidljiv samo zadnji deo lobanje, ali su kasnije pronađeni i dodatni fragmenti, uključujući delove gornje vilice sa nekoliko zuba. Uprkos detaljnoj pretrazi okolnog područja, donja vilica i pršljenovi nisu pronađeni, a nedostajala su i dva prednja zuba.
Dalja analiza pokazala je da ostaci verovatno pripadaju mladoj Čileanki koja je umrla između 1819. i 1825. godine — upravo u vreme kada su zabeležena prva potvrđena opažanja Antarktika 1820. i najranija iskrcavanja na kontinent ubrzo nakon toga, prenosi Daily Star.
Ako su ovi datumi tačni, to bi ukazivalo na izuzetno rano prisustvo ljudi na Antarktiku, u periodu kada su lovci na foke iz Južne Amerike, Severne Amerike i Evrope odlazili sve dalje na jug u potrazi za dragocenim krznom.
Misterija kako su ostaci te žene dospeli na plažu i dalje nije razjašnjena. Navaro je izneo dve teorije: mogla je biti deo posade broda koji je lovio foke i iz nepoznatih razloga ostavljena na obali, ili je možda umrla na moru i bila sahranjena bacanjem u okean — uobičajena pomorska praksa — nakon čega su njeni ostaci more i oluje izbacili na obalu. Surovi polarni uslovi i lešinari poput morskih ptica mogli bi objasniti nestanak vilice, zuba i drugih delova skeleta.
Od prvobitnog otkrića pronađeno je još samo nekoliko fragmenata, uključujući butnu kost u blizini mesta gde je lobanja otkrivena. Naučnici zato veruju da su ostaci verovatno razneseni vremenskim uslovima i divljim životinjama. Bez dodatnih dokaza, identitet žene i okolnosti njene smrti i dalje ostaju nepoznati.
Ovo otkriće doprinosi širem istorijskom mozaiku. Iako se ruska ekspedicija pod vođstvom Tadeuša fon Belingshauzena obično smatra prvom koja je ugledala Antarktik 1820. godine, u to vreme su brojne posade lovaca na foke već plovile Južnim okeanom.
Neki zapisi čak sugerišu da su iskrcavanja mogla da se dogode već 1821. godine, pa je prisustvo ljudskih ostataka iz tog perioda na antarktičkoj plaži sasvim moguće. Otkriće je ujedno i podsetnik na ogromne rizike s kojima su se suočavali prvi moreplovci u jednom od najnegostoljubivijih predela na Zemlji.
Postoje i spekulativnije teorije. Neki akademici pozivaju se na maorske legende koje opisuju putovanja duboko u Južni okean vekovima ranije — posebno na ekspediciju iz 7. veka koju predanje pripisuje Hui Te Rangiori. Ti zapisi govore o “maglovitom, tamnom mestu“ u dalekim južnim geografskim širinama.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)