Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) nedavno je objavio da se u evropskim bolnicama sve brže širi gljivica Candidozyma auris, ranije poznata kao Candida auris.
Ova vest izazvala je ozbiljnu zabrinutost jer se radi o patogenu koji je izuzetno otporan na lekove, a sposoban je izazvati smrtonosne infekcije kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom, prenosi Index.hr.
Najnovije istraživanje ECDC-a, četvrto takve vrste, potvrđuje da Candidozyma auris sada već predstavlja ozbiljnu pretnju pacijentima i zdravstvenim sistemima. Broj slučajeva raste, žarišta postaju sve veća, a nekoliko zemalja izveštava o stalnom lokalnom prenosu. Nalazi naglašavaju važnost ranog otkrivanja i kontrole prenosa kako bi se izbeglo brzo i široko širenje.
Prema novom izveštaju ECDC-a, od 2013. do 2023. godine u zemljama EU-a i Evropskog ekonomskog prostora prijavljeno je više od četiri hiljade slučajeva kolonizacije ili infekcije, a samo u 2023. godini registrovano ih je više od 1.300 u osamnaest zemalja. U nekim državama, poput Španije, Grčke i Italije, gljivica je već dostigla nivo regionalne endemičnosti, što znači da se više ne radi o izolovanim izbijanjima već o stalnom prisustvu u bolnicama.
Šta je Candidozyma auris?
Candidozyma auris prvi put je otkrivena 2009. godine u Japanu, a u međuvremenu se proširila na sve kontinente. Za razliku od mnogih drugih vrsta iz roda Candida, ova gljivica se vrlo lako prenosi unutar bolničkog okruženja i dugo preživljava na površinama – od bolničkih kreveta i opreme do zavesa i zidova.
Visoka otpornost i smrtnost
Posebno zabrinjava to što su mnogi sojevi Candida auris otporni na standardne antifungalne lekove, što značajno otežava lečenje. Kada uđe u krvotok i izazove invazivne infekcije (npr. kandidemije), smrtnost može dostići ili premašiti 50 %. Na primer, jedna studija navodi smrtnost od 41,6 % u roku od 30 dana od kandidemije.
Jedan pregledni članak, objavljen u časopisu Microorganisms, navodi da mortalitet u slučajevima infekcije u krvi varira između 30 % i 72 %, u zavisnosti od regiona, soja i dostupnosti terapija.
Diamantis Plahuras, rukovodilac odeljenja za antimikrobnu otpornost i infekcije povezane sa zdravstvenim ustanovama pri ECDC-u, upozorava da nova izveštavanja pokazuju koliko brzo ova gljivica može postati etablirana u bolnicama, ali ističe da to još uvek nije neizbežno:
„Ranim otkrivanjem i brzom, koordinisanom kontrolom moguće je sprečiti dalje širenje“, naglasio je.
Ko je najviše izložen riziku?
Jedna od posebnosti C. auris je činjenica da može kolonizovati pacijente bez očitih simptoma. Takvi bolesnici, posebno oni na dugotrajnom bolničkom lečenju sa respiratornim cevima ili kateterima, mogu neprimetno širiti gljivicu na osoblje i opremu. Po tome se razlikuje od uobičajenijih vrsta Candida, koje su uglavnom deo normalne ljudske mikroflore i tek povremeno izazivaju infekcije.
Problem dodatno pogoršava sposobnost gljivice da stvara biofilm – zaštitni sloj od sopstvenih izlučevina, koji otežava uništavanje standardnim sredstvima za dezinfekciju.
Najrizičniji za infekciju sa C. auris su teško bolesni pacijenti na dugotrajnom bolničkom lečenju, naročito oni sa oslabljenim imunitetom i invazivnim medicinskim pomagalima poput katetera ili respiratora.
Pandemija i klimatske promene
Neki naučnici smatraju da je pandemija kovida-19 ubrzala širenje C. auris. Zbog preopterećenih bolnica i manjka osoblja, kontrola infekcija često je bila narušena, a upravo u takvim uslovima gljivica najbolje koristi priliku.
Drugi naučnici upozoravaju na mogući uticaj klimatskih promena. Hipoteza o širenju zbog globalnog zagrevanja pretpostavlja da je C. auris postojala u okruženju pre nego što je klinički prepoznata i da je postala patogena za ljude zahvaljujući toplotnoj adaptaciji kao odgovoru na klimatske promene.
U Španiji i Grčkoj postala endemska
ECDC je izvestio da je pet zemalja – Španija, Grčka, Italija, Rumunija i Nemačka – zabeležilo većinu slučajeva u poslednjoj deceniji. U 2023. godini gljivica je otkrivena u 18 zemalja, a na osnovu najnovijih izveštaja zdravstvena agencija poziva na hitnu akciju kako bi se sprečilo globalno širenje.
U izveštaju ECDC-a navodi se da su Španija i Grčka u roku od samo nekoliko godina od pojave prvog slučaja došle do situacije u kojoj gljivica stalno kruži unutar bolničkog sistema.
U Nemačkoj je prošle godine prijavljeno izbijanje sa 42 slučaja, a dokumentovani su i prenosi između bolnica.
– Ako ne uvedemo sistemski nadzor i jasne protokole za kontrolu, postoji realna opasnost da se C. auris ukoreni i u drugim evropskim zemljama – rekla je Anke Kolenberg, jedna od autorki izveštaja objavljenog u Eurosurveillance-u.
U nekim zemljama ostaje neotkrivena
Ključni problem je što mnoge zemlje nemaju razvijene nacionalne smernice za prevenciju širenja ove gljivice, a laboratorijski kapaciteti nisu jednako raspoređeni. To znači da deo slučajeva verovatno ostaje neotkriven, jer rutinske metode često pogrešno identifikuju C. auris kao neku drugu, benigniju vrstu Candida. Tek napredne tehnike poput MALDI-TOF analize ili DNA sekvenciranja pouzdano otkrivaju o kojoj se gljivici radi.
U SAD-u je, prema podacima CDC-a, između 2016. i 2023. potvrđeno više od deset hiljada kliničkih slučajeva, najviše u državama Njujork, Kalifornija, Florida, Nevada i Ilinois.
Prvi američki slučaj zabeležen je 2013. kod žene koja je iz Ujedinjenih Arapskih Emirata došla u Njujork sa respiratornim zatajenjem. Preminula je nedelju dana kasnije, a uzrok infekcije tada je bio prava enigma.
Komentari (0)