Amerika je bila mrtva zemlja, pre godinu dana. Sada je „najpoželjnija” država na svetu. Tim rečima je predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp opisao rezultat globalne carinske revolucije koju je inicirao 2. aprila „Danom oslobođenja Amerike”, a juče ozvaničio izvršnom naredbom po kojoj najjača ekonomija sveta podiže tarife prema 69 država, ali ne i prema ključnom takmacu – Kini. Prethodno je Vašington najavljivao „tarifno pismo” za 100–150 država, ali se od toga, za sad, očigledno odustalo.
U međuvremenu, zvanični američki razlozi za tarifno razvrstavanje, kojim se carinske stope SAD prema drugima podižu na najviši nivo od 1935. (procena univerziteta Jejl) kristalno su jasni, piše Politika.
Pojedini trgovinski partneri SAD „iako su učestvovali u pregovorima, ponudili su uslove koji, po mojoj proceni, ne rešavaju dovoljno neravnoteže u našim trgovinskim odnosima, ili se nisu dovoljno uskladili sa Sjedinjenim Državama po ekonomskim i pitanjima nacionalne bezbednosti”, napisao je šef Bele kuće u svojoj izvršnoj „carinskoj naredbi”.
Iz tog ugla, moglo bi se možda razumeti da je Brazil, najveća ekonomija Latinske Amerike i osnivačka članica BRIKS -a, „zaradio” numerički najviši američki tarifni razred od „plus 50 odsto”.
„Nije tu reč samo o lovu na veštice u slučaju ’Bolsonaro’, radi se i o BRIKSU”, obrazložio je Tramp.
Taj BRIKS je „bazično grupa država koje su protiv SAD, i ako možete da verujete, i Indija je tamo članica”, nadovezao se američki predsednik Donald Tramp, obrazlažući zašto je Indiju stigla „carinska omča” od „plus 25 odsto” nakon prkosnih objava Nju Delhija da će iznad svega braniti nacionalne interese.
„Indijska ekonomija je mrtva, kao i privreda Rusije (takođe osnivačka članica BRIKS-a)”, ocenio je Tramp protekle sedmice, brzinski sklapajući carinski dogovor sa Pakistanom – prenapregnutim susedom Indije, i strateškim pomorskim osloncem Kine na Indijskom okeanu.
Američki carinski slučaj „Pakistan” baca posebno svetlo na činjenicu izglednog rasta izvršnih moći predsednika SAD – počev od prvih aprilskih carinskih pregovora sa „višedecenijskim ugnjetavačima Amerike”.
Naime, osim što je zvanični Islamabad prihvatio da sa Amerikancima zajednički istražuje „ogromne količine neiskorišćene nafte” u Pakistanu, vlada Mijama Muhamada Šabaza Šarifa prihvatila je da plasira 300 milijardi dolara investicija u SAD. Među 11 država (uključujući i EU), koje su pre 1. avgusta sklopile kakav-takav carinski dogovor sa Vašingtonom, Južna Koreja je takođe obećala direktne investicije u SAD (350 milijardi dolara), Japan (550 milijardi), EU 600 milijardi…
Ko će birati gde i kome u Americi taj basnoslovni novac treba da se investira, postaje možda jasnije nakon slučaja „Seul”. Dogovor je da Južna Koreja kupi energente u SAD za 100 milijardi dolara i da izdvoji 350 milijardi dolara za „investicije u vlasništvu i pod kontrolom Sjedinjenih Država, koje izaberem ja kao predsednik”, saopštio je Tramp. Profil te moći, deluje fascinantno.
Inače, dok se vrh političke piramide Amerike spremao za epistolarni finale svojih carinskih odluka, u nadležnom sudu u Vašingtonu počelo je ročište povodom tužbe 12 federalnih država SAD i niza biznis-grupa koje smatraju da je Donald Tramp carinskim potezima uzurpirao ovlašćenja Kongresa „neviđeno u zadnjih 200 godina”. Kako bi se taj sudski proces mogao završiti, ostaje da se vidi. Tramp je u slučaju negativne sudske odluke unapred najavio žalbu Vrhovnom sudu.
Kome se ne sviđa novostečeni „tarifni razred” kod SAD, može da zove Vašington i da se „nada da će možda doći do daljeg dijaloga”, najavio je Skot Besent, američki ministar finansija.
Takav scenario, iz mnoštva razloga, ne važi za ključnog američkog geopolitičkog rivala – Kinu. Naime, da je američko-kinesko odmeravanje snaga daleko više od „carinskog obaranja ruku” bilo je upadljivo vidljivo baš juče 1. avgusta. Naime, taman kada je juče počelo globalno iščitavanje Trampovih carinskih ukaza (primena od 7. avgusta), ratne mornarice Kine i Rusije, počele su združenu pomorsku vežbu „Pomorska interakcija 2025” na Pacifiku, nedaleko od Vladivostoka.
„Ova vežba nije usmerena protiv trećih aktera, niti je povezana sa trenutnom međunarodnom i regionalnom situacijom”, objasnio je Džang Sjungang, portparol ministarstva odbrane u Pekingu. Šta sve obuhvata „međunarodnu situaciju”, nije precizirano.
Bilo kako bilo, najnovija runda carinskih pregovora visokih izaslanika Vašingtona i Pekinga u Stokholmu (28-29. juli) završena je bez objavljenog rezultata. Posle toga šef Bele kuće je ponovo pomerio očekivani datum susreta sa kineskim liderom Si Đinpingom. Naime, uoči „Stokholma” Tramp je spominjao da bi se susret oči u oči sa Sijem mogao desiti „ u novembru”. A, onda tokom „veoma konstruktivnih dijaloga sa Kinezima u Stokholmu”, kako je dvodnevni skup opisao Skot Besent, susret Tramp-Si nije ni spomenut kao tema, preneo je britanski „Spektator”.
Američki predsednik, koji od inauguracije javno iskazuje raspoloženje za susret sa kineskim liderom, sada spominje moguće viđanje „do kraja godine”. Usput, Tramp još nije „prelomio” da li da odobri novi tromesečni produžetak „carinskog prekida vatre” Vašingtona i Pekinga koji ističe 12. avgusta.
Kako stvari sada stoje, američko carinsko prestrojavanje sveta od 1. avgusta moglo bi se nastaviti, i to po vrlo jasno izraženim kriterijumima. Jednako kao i nepredvidivo nadgornjavanje Amerike i Kine.
Autor: Politika/Tanja Vujić
Komentari (0)