Nemačka bi u slučaju političke odluke mogla da razvije nuklearno oružje, najopasnije naoružanje na svetu, u roku od nekoliko meseci, ocenio je generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi.
Govoreći o globalnim nuklearnim pitanjima u intervjuu za više evropskih medija, Grosi je naveo da je Ukrajina donela ispravnu odluku kada je nakon raspada Sovjetskog Saveza 1990-ih predala svoje nuklearno oružje Rusiji, jer bi, kako je rekao, u suprotnom međunarodna zajednica mogla da odbije da prizna njen suverenitet, prenela je poljska “Republika”.
Grosi je govorio i o izazovima koje predstavljaju Iran i Severna Koreja, navodeći da međunarodna zajednica mora da održi doslednost u nadzoru i inspekcijama, ali nije izneo konkretne detalje u vezi s aktuelnim stanjem u tim zemljama.
Grosi je pokretanjem ove teme, otvorio niz pitanja nuklearnog naoružavanja.
Velike spoljnopolitičke promene američkog predsednika Donalda Trampa nagone Evropu da hitno razmotri odbrambene alternative. Između ostalog, tera Nemce da razmišljaju o razvoju nuklearnog naoružanja, što su SAD dugo želele da izbegnu, piše “Vol strit džurnal”.
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je ranije da će raditi na tome da omogući svojoj zemlji da izgradi najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi, i da ponovo učini nemačku ekonomiju “lokomotivom rasta”.
Naglasio je da će nemačka vlada “obezbediti sva finansiranja koja su Bundesveru potrebna da postane najjača konvencionalna vojska u Evropi”.
“Naši prijatelji i partneri to očekuju od nas, i više od toga – oni to zapravo zahtevaju od nas”, kazao je tada Merc.
Rekao je i to da će Nemačka “ispuniti svoje obaveze”, u interesu Nemačke i NATO-a.
Merc je priznao da bezbednost i uticaj Nemačke u svetu zavise od “ekonomske snage” te zemlje.
On je zimus rekao, pred stupanje u kancelarski mandat, da bi Nemačka trebalo da pokrene razgovore o proširenju francuske i britanske nuklearne zaštite na celu Evropu. U razgovoru za nemačke medije, na pitanje treba li Nemačka da ima svoj nuklearni arsenal, Merc je rekao da “danas za to nema potrebe”.
To znači da tu ideju tada nije isključio, ukazuje list.
Za razliku od Francuske i Velike Britanije, Nemačka se oslanjala na američke vojne baze na svom tlu.
Nemačka je potpisala Ugovor o neširenju nuklearnog oružja, koji joj zabranjuje razvoj nuklearnog oružja i sprečava druge koji su potpisali ugovor da joj u tome pomognu. Takođe se odrekla nuklearnog oružja u ugovoru koji je otvorio put ponovnom ujedinjenju. Američko taktičko nuklearno oružje sada je smešteno u vazdušnoj bazi Bihel u zapadnoj Nemačkoj, spremno da ga upotrebe nemačke vazdušne snage ako predsednik SAD-a izda takvu zapovest.
Vašington nije izričito objavio da želi da povuče trupe iz Evrope, ali je Tramp to pokušao u svom prvom mandatu. Nakon Trampovog spoljnopolitičkog preokreta nigde u Evropi osećaj napuštenosti nije opipljiviji nego u Nemačkoj.
Kako bi popunila sigurnosni jaz, Nemačka ima četiri mogućnosti, objasnio je analitičar Kristijan Meling.
“Amerikanci nastavljaju da održavaju svoje nuklearno odvraćanje na tlu Evrope, Evropljani preuzimaju američki arsenal na tlu Evrope, neki miks te dve varijante, i, četvrto rešenje, da konvencionalnim snagama Evropljani pokušaju nadomestiti američko povlačenje. Sve to je rizično”, naveo je Meling.
Merc je još proletos dogovorio odustajanje od zabrane zaduživanja u vojne svrhe. Nemački konzervativni poslanik Tomas Siberhorn kaže da Rusija preti nuklearnom eskalacijom.
“Mi Evropljani ovu nuklearnu pretnju moramo da shvatimo ozbiljno i suočiti se sa njom nuklearnim odgovorom. Do sada je to osiguravao SAD, a sada razgovaramo možemo li to organizovati na evropskom nivou, sa Francuskom i Velikom Britanijom”, rekao je on.
Nemačka vlada planira uvođenje nove forme vojne obaveze koja bi se na početku temeljila na dobrovoljnoj bazi, preneli su nedavno njemački mediji.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorius je grupi parlamentarnih zastupnika predstavio nacrt zakona o vojnoj obavezi koja bi se temeljila na dobrovoljnosti.
Zakon predviđa skraćeni dobrovoljni vojni rok u trajanju od šest meseci, koji bi bilo moguće produžiti prema ličnoj želji.
Period od šest mjeseci omogućava obuku većeg broja vojnika od dosadašnje dvanaestomesečne vojne službe.
Tokom ove skraćene vojne obuke regruti bi bili pripremani za jednostavnije zadatke poput kontrola ili čuvanja objekata. Svako produženje roka bi sa sobom donosilo dodatno stručno usavršavanje.
Pistorius planira povećanje sadašnjeg saziva Bundesvera na ukupno 460.000 pripadnika.
Stručnjaci smatraju da Bundesver neće uspjeti doći do potrebnog broja vojnika isključivo na dobrovoljnoj bazi.
Zato postoje zahtevi da se u nacrt zakona ubaci klauzula koja bi omogućavala automatski prelazak na obavezno služenje vojnog roka u slučaju da dobrovoljno služenje ne pokrije potreban broj vojnika.
Osim Nemačke i Poljska bi takođe htela sopstveno nuklearno oružje i atomske bombe, rekao je premijer Donald Tusk.
“Danas je jasno da bismo bili sigurniji da imamo vlastiti nuklearni arsenal, to je nesumnjivo. U svakom slučaju, put do toga bio bi jako dug, morao bi postojati i konsenzus”, rekao je Tusk.
Poljska ove godine planira da potroši 4,7 odsto BDP-a na odbranu, što je najveći udeo u NATO-u, a Tusk je poručio poslanicima da bi vojna potrošnja trebalo da poraste na pet odsto BDP-a.
Tusk je pred Sejmom objavio da želi veliku i jaku vojsku. U obraćanju parlamentu, rekao je da ukrajinska vojska ima 800.000 vojnika, a Rusija oko 1,3 miliona. Zato Tusk želi da poveća vojsku da bi sa rezervistima brojala 500.000 vojnika, umesto sadašnjih 200.000.
Detalje novog plana obećao je da će objaviti sledećih meseci. Da li se u tim planovima krije i izgradnja nuklearnog arsenala, nagađa se, a nije daleko od takvih ciljeva i logike.
Komentari (0)