Nakon uskršnje radosti, okupljanja porodice, svečanih trpeza i trenutaka duhovnog mira, dolazi dan kada se život polako vraća svom ritmu.
Prva sreda nakon Uskrsa u našem narodu nosi poseban naziv – Svetla, ili kako je u nekim krajevima zovu, Garava sreda. Iako na prvi pogled običan radni dan, za mnoge je ovaj datum i te kako simboličan – trenutak kada se osluškuju signali sa neba, kada se tumače znaci prirode i kada se, prema verovanjima naših predaka, može naslutiti kako će izgledati cela naredna godina.
Ova sreda nosi i jedno važno značenje, ona je prvi dan posle velikog prazničnog predaha kada se narod vraćao svakodnevnim obavezama, ali uz poseban osvrt na prirodu. Naši stari su pažljivo posmatrali vreme ovog dana, jer se verovalo da ono otkriva sudbinu cele godine. Ukoliko je nebo oblačno i tmurno – to je loš znak. Govorilo se da će godina do sledećeg Uskrsa da bude teška, puna oskudice i briga. Ali ako je nebo vedro, bez oblaka – to je najava obilja, plodnosti i blagostanja.
U različitim krajevima Srbije postojala su i posebna narodna verovanja vezana za ovu sredu. U užičkom kraju, recimo, ljudi su smatrali da onaj ko danas vidi zvezdu padalicu, može očekivati sreću tokom cele godine. Postojala je i verovanja dublje simbolike, ako vam je neko drag nedavno preminuo, a ugledate zvezdu padalicu, to nije slučajnost – to je znak, jer je ta zvezda, verovalo se, pripadala upravo pokojniku.
Zašto “Garava sreda”?
Neobičan naziv “Garava sreda” potiče iz jednog starog običaja koji je bio prisutan u Banatu sve do Drugog svetskog rata. Tog dana, neoženjeni momci iz sela formirali bi veselu povorku, uz zvuke svirača, i sa sobom vukli veliki panj. Tokom povorke, žene iz sela su ih dozivale, šaljivo prozivale zbog toga što još nisu stali “na ludi kamen”, a zatim ih – nagaravile. Lica bi im bila umazana gareži, kao vid ritualne šale i simboličnog označavanja neženja.
Ovaj šaljivi, gotovo karnevalski običaj, imao je i dublju poruku – podsmeh, ali i podsticaj na brak, zajednicu i osnivanje porodice, što je u tadašnjim sredinama bilo od velike važnosti.
Svetla, ali i “trapava” sreda
Svetla sreda se u pravoslavnom kalendaru nalazi u posebnoj nedelji – Svetloj ili Trapavoj nedelji, prvoj posle Velikog posta. To je period radosti, proslave Uskrsa i duhovnog olakšanja. Zanimljivo je i da se ove srede i petka ne posti – što je još jedan pokazatelj da se praznično raspoloženje produžava i posle samog praznika.
Naši preci su govorili: “Ko zgreši sredom – greh mu ostaje zauvek.” I iako danas ovakve izreke doživljavamo više kao deo bogatog narodnog nasleđa, one svedoče o poštovanju koje se nekada gajilo prema određenim danima u nedelji
Svetla ili Garava, duhovna ili šaljiva – ova sreda je više od običnog dana. Ona je podsetnik na vezu koju imamo sa prošlošću, sa prirodom i sa sopstvenim korenima. I dok posmatramo nebo tražeći znak, možda ne tražimo odgovor – već samo mir i nadu da će godina koja je pred nama doneti više svetla nego tame.
Komentari (0)