U noći između subote i nedelje, 30. marta 2025. godine, počeće letnje računanje vremena, kada časovnike treba pomeriti jedan sat unapred.
Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena u 2025. godini počinje poslednje nedelje u mesecu, 30. marta u 2.00, tako što se pomera sat za jedan čas unapred pa se u 2.00 računa kao 3.00.
Na većini uređaja ta radnja će biti izvršena automatski, ali za svaki slučaj treba proveriti dva puta jer se možda neće desiti pomeranje sata.
Letnje računanje vremena trajaće do poslednjeg vikenda u oktobru, tačnije, do nedelje, 26. oktobra 2025. godine, kada će u 3:00 satovi će biti vraćeni za jedan sat unazad na 2:00 ujutru. Zvanično, tada će početi zimsko računnaje vremena.
Zašto dolazi do pomeranja sata
Za pomeranje sata zaslužan je novozelandski entomolog George Vernon Hudson.
Naime, on je na temelju svojih istraživanja o prilagođavanju životu u različitim uslovima došao do zaključka da čoveku više odgovara život danju nego noću i zbog toga je 1895. godine predložio da se kazaljke na satu pomere dva sata unapred kako bi se tokom leta iskoristilo više dnevnog svetla nego u popodnevnim satima.
Prvi put su praksu pomeranja sata uveli Nemci 1916. godine, a zatim su im se pridružile Velika Britanija i SAD.
Trenutno većina zemalja u Evropi i gotovo cela Severna Amerika pomeraju kazaljke na satu dva puta godišnje.
Šta se dešava sa organizom nakon pomeranja sata
Pomeranje vremena može da “izbaci” naše telesne satove iz usklađenog ritma.
Pomeranje sata utiče na cirkadijalne ritmove tela, fizičke, mentalne kao i promene ponašanja.
Naša tela očekuju da se određene stvari dogode u određeno vreme u toku dana (poput spavanja, buđenja i jedenja) na osnovu sunčevih signala i toga što radite te stvari iznova i iznova u isto vreme svakog dana.
Kada promenite tu rutinu, čak i za sat vremena, vaši cirkadijalni ritmovi se blago poništavaju.
Tačnije, cirkadijalni ritmovi postaju blago neusklađeni u odnosu na vreme na satu, što može da odbaci vreme nekoliko dnevnih procesa koji se dešavaju u telu (kao što su san, varenje i kardiovaskularno funkcionisanje).
Promenu najviše osećamo dva do tri dana posle pomeranja sata. A šta nam se zapravo dešava?
Mnogi ljudi imaju slabiju koncentraciju, efikasnost na poslu opada, oseća se umor i više su pospani.
Ipak, kako lekari navode, ove promene koje osećamo nisu toliko radikalne. S druge strane, naše telo trpi. kazala je dr Mitrović.
I u ovom slučaju, hronični bolesnici su najosetljiviji.
Naime, tegobe naročito mogu da osete metoropate i hronični bolesnici. A vreme će generalno uticati i na psihu i raspoloženje ljudi.
Komentari (0)