Izbori za 31 člana Inatsisartuta, parlamenta Grenlanda, obično ne privlače mnogo pažnje. Međutim, Nuk je juče bio preplavljen stranim novinarima koji su pokazali neuobičajeno veliko interesovanje za politiku najvećeg ostrva na planeti. U svetlu ponovljenih najava američkog predsednika Donalda Trampa da će preuzeti tu autonomnu dansku teritoriju i interesovanja velikih sila za njena rudna bogatstva, ali i težnji ostrvljana ka nezavisnosti, briselski „Politiko” ocenio je ove izbore kao sudbonosne.
„Krajnje je vreme da načinimo iskorak i oblikujemo vlastitu budućnost, uključujući i pitanja s kim blisko sarađujemo i s kim ćemo imati trgovinske veze. Naš odnos s drugim državama ne može se dešavati samo preko Danske”, rekao je Mute Egede, premijer Grenlanda i lider stranke Inuitska zajednica (IA), koja se zalaže za nezavisnost.
Ideju o referendumu za otcepljenje od Danske podržava tri od pet parlamentarnih stranaka, ali nijedna od njih ne želi da Grenland postane američka savezna država, što podržava i 85 odsto stanovništva. Međutim, nezavisnost bi značila i veliku prazninu u ostrvskom budžetu. Grenland je lojalan danskoj kruni od 1814. godine, a čak 50 odsto njegovog izvoza odlazi u Dansku, dok 60 procenata uvoza dolazi odatle. Polovina stanovništva radi u javnom sektoru, koji Kopenhagen u znatnoj meri finansira kroz subvencije. Osim toga, kako bi ojačala sigurnost na ostrvu, danska vlada je prošlog meseca obećala ulaganje od dve milijarde evra za unapređenje svojih arktičkih odbrambenih kapaciteta, piše Politika.
Stoga, ako do otcepljenja od Danske zaista i dođe, čak i da Grenland ne postane američka teritorija, analitičari smatraju da će u budućnosti biti postignut neki oblik saradnje s Vašingtonom, kako bi ekonomija na ostrvu opstala. Dok jedni vide šansu za unosne poslovne prilike sa Sjedinjenim Državama – s obzirom na rudna bogatstva koja poseduje Grenland, drugi smatraju da svoju zemlju treba očuvati. Trenutno na Grenlandu postoje samo dva rudnika, a prethodni izbori 2021. godine obeleženi su popularnom odlukom o ograničavanju istraživanja nafte i gasa, te zabrani eksploatacije uranijuma.
Međutim, nisu samo rezerve minerala razlog zbog kojeg je Amerika bacila oko na Grenland, već i mogućnost otvaranja novih trgovačkih ruta usled topljenja leda. To Grenland čini ranjivim pred bezbednosnim pretnjama, i to ne samo od Donalda Trampa, koji je preuzimanje ovog ostrva nazvao „apsolutnom potrebom” i nije isključio upotrebu vojne sile, a prošle nedelje je u Kongresu izjavio da će SAD to ostrvo dobiti „na ovaj ili onaj način”. Pritom je Tramp naveo pretnje iz Kine i Rusije, koje su sve više zainteresovane za Arktik. To znači da kasniji izbor saveznika nakon glasanja na Grenlandu može imati dalekosežne posledice.
Tako da iskopavanje uranijuma nije bilo glavna tema tokom ove predizborne kampanje, kao ni pitanja podsticanja turizma ili špedicije, iako bi to takođe moglo da pomogne u finansiranju nezavisnost Grenlanda.
„Pitanje nezavisnosti je Tramp stavio na steroide. To je poklopilo svakodnevna pitanja”, rekla je Masana Egede, urednica lokalnog lista „Sermitsijak”.
Kako piše „Njujork tajms”, na ostrvu gde surovo vreme može da parališe čitava naselja, a 80 procenata kopna je pod snegom, organizovanje izbora nije jednostavno. Glasački listići prevoze se helikopterima, motornim sankama i brodovima kroz arktičke vode do udaljenih naselja. Svaki glas broji se ručno, a rezultati se u izbornu komisiju prenose mejlom ili, iz najizolovanijih područja, putem satelitskog telefona. Zbog toga, iako Grenland ima manje od 60.000 stanovnika, vremenski uslovi ponekad određuju kada će rezultati biti objavljeni.
Komentari (0)