Избори за 31 члана Инатсисартута, парламента Гренланда, обично не привлаче много пажње. Међутим, Нук је јуче био преплављен страним новинарима који су показали неуобичајено велико интересовање за политику највећег острва на планети. У светлу поновљених најава америчког председника Доналда Трампа да ће преузети ту аутономну данску територију и интересовања великих сила за њена рудна богатства, али и тежњи острвљана ка независности, бриселски „Политико” оценио је ове изборе као судбоносне.
„Крајње је време да начинимо искорак и обликујемо властиту будућност, укључујући и питања с ким блиско сарађујемо и с ким ћемо имати трговинске везе. Наш однос с другим државама не може се дешавати само преко Данске”, рекао је Муте Егеде, премијер Гренланда и лидер странке Инуитска заједница (ИА), која се залаже за независност.
Идеју о референдуму за отцепљење од Данске подржава три од пет парламентарних странака, али ниједна од њих не жели да Гренланд постане америчка савезна држава, што подржава и 85 одсто становништва. Међутим, независност би значила и велику празнину у острвском буџету. Гренланд је лојалан данској круни од 1814. године, а чак 50 одсто његовог извоза одлази у Данску, док 60 процената увоза долази одатле. Половина становништва ради у јавном сектору, који Копенхаген у знатној мери финансира кроз субвенције. Осим тога, како би ојачала сигурност на острву, данска влада је прошлог месеца обећала улагање од две милијарде евра за унапређење својих арктичких одбрамбених капацитета, пише Политика.
Стога, ако до отцепљења од Данске заиста и дође, чак и да Гренланд не постане америчка територија, аналитичари сматрају да ће у будућности бити постигнут неки облик сарадње с Вашингтоном, како би економија на острву опстала. Док једни виде шансу за уносне пословне прилике са Сједињеним Државама – с обзиром на рудна богатства која поседује Гренланд, други сматрају да своју земљу треба очувати. Тренутно на Гренланду постоје само два рудника, а претходни избори 2021. године обележени су популарном одлуком о ограничавању истраживања нафте и гаса, те забрани експлоатације уранијума.
Међутим, нису само резерве минерала разлог због којег је Америка бацила око на Гренланд, већ и могућност отварања нових трговачких рута услед топљења леда. То Гренланд чини рањивим пред безбедносним претњама, и то не само од Доналда Трампа, који је преузимање овог острва назвао „апсолутном потребом” и није искључио употребу војне силе, а прошле недеље је у Конгресу изјавио да ће САД то острво добити „на овај или онај начин”. Притом је Трамп навео претње из Кине и Русије, које су све више заинтересоване за Арктик. То значи да каснији избор савезника након гласања на Гренланду може имати далекосежне последице.
Тако да ископавање уранијума није било главна тема током ове предизборне кампање, као ни питања подстицања туризма или шпедиције, иако би то такође могло да помогне у финансирању независност Гренланда.
„Питање независности је Трамп ставио на стероиде. То је поклопило свакодневна питања”, рекла је Масана Егеде, уредница локалног листа „Сермитсијак”.
Како пише „Њујорк тајмс”, на острву где сурово време може да паралише читава насеља, а 80 процената копна је под снегом, организовање избора није једноставно. Гласачки листићи превозе се хеликоптерима, моторним санкама и бродовима кроз арктичке воде до удаљених насеља. Сваки глас броји се ручно, а резултати се у изборну комисију преносе мејлом или, из најизолованијих подручја, путем сателитског телефона. Због тога, иако Гренланд има мање од 60.000 становника, временски услови понекад одређују када ће резултати бити објављени.
Коментари (0)