Kada je reč o pronalaženju vanzemaljskog života na drugim planetama, većina naučnika će se složiti da je ključno da se “prati voda”. NASA se nada da će ne samo pratiti, već i uroniti u vodene dubine okeanskih svetova u spoljašnjem Sunčevom sistemu.
Misteriozne okeane na Jupiterovom satelitu Evropa naučnici smatraju jednim od najperspektivnijih mesta za otkrivanje života van naše planete.
Kako bi istražili ove nepregledne vodene prostore, NASA razvija minijaturne podvodne robote sposobne da zaranjaju u duboke, tamne okeane ispod debelog sloja leda.
Ovi roboti, deo projekta nazvanog SWIM (Sensing With Independent Micro-swimmers), projektovani su da traže ključne signale života, poput hemijskih tragova, temperature i prisustva energije, piše britanski Telegraf.
Tehnološka revolucija u istraživanju svemira
Roboti, poznati kao “swim-bots”, trenutno su veličine oko 42 cm, ali inženjeri planiraju da ih smanje na veličinu mobilnog telefona kako bi omogućili lakšu transportaciju i veću funkcionalnost.
Opremljeni sofisticiranim senzorima, roboti će moći da mere temperaturu, pritisak, pH vrednost, provodljivost i hemijski sastav okeana.
Podaci koje prikupe prenosiće se putem sonarnih sistema do “kriobota” – nuklearno pogonjene bušilice koja će probiti ledenu koru i služiti kao komunikaciona stanica s površinskim lenderom.
Ovaj koncept donosi novu fleksibilnost. Umesto jednog velikog rovera, desetine malih robota omogućavaju istraživanje daleko većeg volumena vode, povećavajući šanse za otkrivanje potencijalnih tragova života.
Izazovi i očekivanja
Iako su prototipi već testirani u bazenima na Kalifornijskom tehnološkom institutu (Caltech) već pokazali ohrabrujuće rezultate, istraživanje na Evropi suočava se s brojnim izazovima.
Podvodna komunikacija, minijaturizacija tehnologije i otpornost na ekstremne uslove, poput visokog pritiska i niske temperature, ključni su problemi koje tim mora da reši pre nego što misija bude odobrena.
Takođe, robotske misije poput ove zavise od informacija koje će prikupiti NASA-ina misija Europa Clipper, lansirana u oktobru 2024. Ova svemirska letelica će stići do Evrope 2030. i tokom 49 preleta prikupljaće podatke o mogućim uslovima za život. Evropska svemirska agencija (ESA) takođe doprinosi ovim naporima svojom misijom Juice, koja će 2034. istraživati Jupiterove ledene mesece.
Nova era astrobiologije
Ako ove istraživačke misije potvrde povoljne uslove za život, NASA-ini podvodni roboti mogli bi da dobiju zeleno svetlo za lansiranje. Ovo bi bio revolucionarni korak u proučavanje sveta van naše planete i potencijalno prvi direktan kontakt s uslovima pogodnim za život van Zemlje.
Dr Itan Šaler, glavni istraživač projekta, istakao je da će podaci s misija Europa Clipper i Juice biti ključni za donošenje odluka o sledećim koracima.
“Uzbuđen sam da vidim šta ćemo otkriti o Evropi u narednim decenijama,” dodao je Šaler, naglašavajući važnost međunarodne saradnje i inovacija u istraživanju svemira.
Komentari (0)