Nemački „Berliner cajtung” izvestio je o govoru predsednika Srbije Aleksandra Vučića prošle nedelje u Cirihu, navodeći da je publika u sali u više navrata bila zaprepašćena, a u dva i zbunjena. „On govori slobodno i uspostavlja poveznice. Pruža priliku da se bolje razumeju veze između geopolitičkih blokova, zemalja koje deluju u njima i odgovornih ljudi. Dostupan je kao svedok i pokušava da posreduje između pozicija. To je prijateljski, ponekad neobično otvoren razgovor. Bez oštrine, bez ciničnih komentara, kakve voli da ubacuje mađarski premijer Viktor Orban”, opisuje Vučića Holger Fridrih, izdavač lista „Berliner cajtung”. Autor ovog teksta prisustvovao je prošlonedeljnoj tribini „Ciriški govor” u organizaciji tamošnjeg magazina „Veltvohe”, na kojem je glavni govornik bio predsednik Srbije, prenosi Politika.
Holger Fridrih u veoma opširnom članku pod naslovom „Uvidi bez iluzija” ocenjuje da je skup u Cirihu bio „sastanak za pamćenje” i navodi da je „u više navrata vladala tišina zbog zaprepašćenja, a ponekad i zbunjenosti” i da je to „Vučić primio k znanju”. Kao Nemac, u više navrata se osećate kao da se vama obraća, i posredno i neposredno, navodi se u tekstu. Dodaje se da je Vučić rekao da je varljiv trenutno prevlađujući „princip nade” – nije funkcionisao ni 1914, ni 1939/40, ni 1990, a nije funkcionisao ni u Srbiji 1998. godine. „Danas imamo još više da izgubimo; narod Ukrajine je već platio tu cenu. A sukob će se proširiti ako političari ne počnu da preduzimaju aktivne kontramere. To je upravo ono što se traži s racionalne tačke gledišta. Na kraju krajeva, najveći gubitnik u sukobu je Ukrajina, a slede Rusija i Evropa”, prenosi nemački list.
O Vučićevoj političkoj veštini, ocenjuje autor, „govori to što one koji imaju koristi od sukoba nije imenovao”. Iz ugla predsednika Srbije, „preterana politika sankcija Zapada, kao posledični izraz spora oko zona uticaja, proizvodi više gubitnika nego pobednika”, ocenjuje Fridrih. U tekstu se prenosi Vučićeva ocena da je efekat 14 paketa sankcija Evropske unije Rusiji „upitan iz ekonomske perspektive”, da je kao primer naveo probleme nemačke automobilske industrije i zatim zaključio da je, umesto toga, neophodno „prilagođavanje vrednosti i principa koji važe širom sveta i koje moraju poštovati sve nacije”.
Govoreći o Balkanu, Vučić je ocenio da bi „sukob mogao da bude smiren ako bi region bio u potpunosti primljen u EU”, piše izdavač „Berliner cajtunga” i navodi da je predsednik Srbije kao uspešne primere iz novije evropske istorije naveo Južni Tirol, Alzas, kao i moderne nemačko-poljske odnose, što je „obezbeđeno konačnim nemačkim odricanjem od bivših istočnih teritorija u Sporazumu 4+2 iz 1990”. Podseća se i na reči predsednika Srbije da „put do rešenja možda leži u Trampovom predsedništvu od 2025”.
„SAD bi morale da redizajniraju odnos konkurencije s Kinom. Ako bi to brzo uspelo, SAD bi reorganizovale i svoje odnose s Evropom. Međutim, bilo bi ’romantično’ pretpostaviti da bi Trampova administracija postupila ’pošteno’. U tom trenutku su se vratila i Vučićeva sećanja na kosovski sukob 1998/1999. Tada je NATO napao Srbiju bez mandata UN i mimo međunarodnog prava kako bi omogućio otcepljenje Kosova od srpske teritorije. Argumenti u korist teritorijalnog integriteta Ukrajine se zato dobro razumeju u Srbiji”, rekao je Vučić, prenosi autor članka. Politički lideri kao što su Makron, Šolc i Fon der Lajenova, ali i Putin, morali bi to da imaju u vidu kad je reč o Ukrajini – prenosi nemački list Vučićevo razmišljanje, a odmah nakon toga i izjavu da on, „posle mnogo ličnih razgovora na svim stranama, još nije video nikakvu spremnost da se to i učini”. „Makron i Putin su mi rekli da ne smeju da izgube”, citira se predsednik Srbije.
Vučić je u Cirihu izvestio i o svom razgovoru s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim nekoliko nedelja ranije u Budimpešti, piše „Berliner cajtung”, navodeći da predsednik Srbije „vidi povećan potencijal za eskalaciju u narednim nedeljama – uključujući i nuklearnu opciju – posebno zbog nespremnosti odgovornih sa svih strana”.
„To je bilo drugi put kad je u prostoriji bilo zbunjenosti. Objektivnost s kojom je Vučić opisao ličnosti i njihove postupke kao da je dolazila iz stoičke škole. Od stupanja na dužnost 2017. on je imao 21 lični sastanak s ruskim predsednikom. U tom pogledu Vučić se može smatrati stručnjakom za Kremlj. Međutim, njegove anegdote iz razgovora neposredno pre izbijanja rata u februaru 2022. i sa otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, povećale su nelagodu slušalaca. On je preneo da na ruskoj strani vlada velika odlučnost i da ona ignoriše zapadna očekivanja. Govorio je i o Putinovom samopouzdanju koje je zasnovano na istorijskim perspektivama, slično kao i kod drugih ruskih donosilaca odluka”, navodi nemački list. Ovo možete odbaciti kao propagandu – ili možete koristite za definisanje mernih tačaka za prostore za donošenje odluka – poručio je Vučić, a autor navodi da su „prisutni, globalno uspešni preduzetnici, pažljivo slušali”.
Srbija planira da gradi ceo lanac vrednosti litijuma
U članku se navodi i da je Vučić govorio o ulasku Srbije u EU i da se zbog toga predsednik Srbije uzdržao i od posete Kazanju, za vreme samita BRIKS-a, ili Kazahstanu, ili da prati Viktora Orbana na putovanju u Moskvu. Vučić nema pozitivnu prognozu u pogledu spremnosti EU da prihvati Srbiju: „Punopravno članstvo je neizvesno, zavisi od mnogo faktora”, dodaje se. Tema je bila i rastuća IT industrija u Srbiji, ali i nalazišta litijuma: „Neće biti prodaje sirovina onome ko ponudi najveću ponudu. Ležišta su visokog kvaliteta; Srbija očigledno planira da izgradi ceo lanac vrednosti od rudarstva do proizvodnje baterija u sopstvenoj zemlji.”
Pominjana se i izložba Ekspo 2027 u Beogradu, novi stadion, brza železnička linija Beograd–Budimpešta – uz naglasak da je pobednik tendera za nabavku vozova, u konkurenciji nemačkih i kineskih ponuđača, švajcarska kompanija „Štadler”. Na kraju se navodi: „Harizmatični šef ’Štadlera’ Peter Štuler istakao je (u Cirihu) da je upravo kroz ’Štadlerovu’ fabriku u Berlinu nekada prolazio Zid – što je dokaz da granice motivisane blokovskom politikom nisu trajne, da su svi koji su poginuli zbog Zida uzalud umrli, i da su oni koji su tada bili politički odgovorni neadekvatno koristili raspoložive alternative.”
Komentari (0)