Evropa mora da preuzme veći rizik, da troši više na odbranu, bude brža i smanji birokratiju kako bi pobedila u novoj globalnoj trci u naoružanju, upozorio je vrhovni komandant snaga NATO-a za transformaciju, francuski admiral Pjer Vandije.
Tokom više od hiljadu dana vojnog sukoba u Ukrajini Vladimir Putin je gotovo celokupnu privredu prebacio na „ratni kolosek”. Rusija proizvede oružja i municije za tri meseca koliko cela Evropska unija za godinu dana. Pitanje je koliko su evropske članice NATO-a spremne da brzo pređu u režim ratne ekonomije iako povećavaju izdvajanja za vojsku, piše politika.rs.
Očekuje se da će do kraja godine 23 od 32 članice NATO-a ispuniti ili premašiti cilj od dva odsto BDP-a za odbranu. Evropske članice alijanse zajedno sa Kanadom izdvojiće 2,02 odsto BDP-a na odbranu, u odnosu na 1,43 procenta pre jedne decenije. Ali to nije dovoljno. Evropske zemlje će biti prinuđene da udvostruče izdatke za odbranu da bi odgovorile na izazov ruske vojne intervencije u Ukrajini, kao i na mogućnost manje američke podrške u odbrani u drugom Trampovom mandatu.
Prema procenama agencije Blumberg, 15 najvećih evropskih članica Severnoatlantskog saveza možda će morati da poveća vojna ulaganja za čak 340 milijardi dolara godišnje, odnosno na 720 milijardi dolara. Budući da su vojna skladišta ispražnjena jer je oružje poslato ukrajinskoj vojsci, ova dodatna sredstva bi bila utrošena na kupovinu tenkova, artiljerijskih oruđa, borbenih vozila pešadije, teretnih aviona i specijalnih letelica za otkrivanje i uništavanje podmornica.
Zato Pjer Vandije, koji je donedavno bio zamenik načelnika francuskog štaba odbrane, kaže za „Politiko” da Evropljani moraju da plate više za bolju odbranu, podsećajući da su vojni rashodi tokom hladnog rata iznosili između četiri i pet odsto BDP-a: „Oni koji veruju da će sa tehnologijom rat biti jeftiniji i manje bolan, verovatno se šale. Predlog da se izdvaja tri odsto BDP-a za odbranu biće cilj koji će se naći na stolu u narednih 18 meseci.”
Predlozi francuskog admirala dolaze u nezgodnom trenutku po ekonomski oslabljene evropske saveznike. Putinova „supersonična odmazda”, koja je usledila nakon Bajdenovog odobrenja Ukrajincima da gađaju oblast Kurska projektilima „atakms” i „storm šedou” pokazuje da sa Rusijom nema šale. Ruski predsednik je uzvratio do sada nepoznatom balističkom raketom srednjeg dometa „orešnik”, koja može da nosi i nuklearnu bojevu glavu. Projektil koji za manje od 20 minuta pri brzini od dva do tri kilometara u sekundi može da pogodi bilo koju evropsku metropolu unervozio je evropske ministre odbrane.
Budući da je Tramp predložio za savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca i za državnog sekretara Marka Rubija, koji su poznati kao antikineski jastrebovi, ali nimalo blagonakloni ni prema Rusiji, u Evropi očekuju da budući američki predsednik neće ponovo „pretiti” napuštanjem zapadne vojne alijanse.
„Postoji ogroman rezervoar podrške Severnoatlantskom savezu u američkom Kongresu, a NATO bez SAD ne bi bio NATO”, kaže za „Fajnenšel tajms” lord Piter Rikets, bivši stalni predstavnik Velike Britanije u NATO-u.
Ali to ne znači da nova Trampova administracija ne bi mogla da smanji svoje vojno prisustvo u zapadnom vojnom savezu ako uspe da se sa Rusijom nagodi oko Ukrajine. U takvom razvoju događaja ne treba isključiti povlačenje jednog broja od 90.000 američkih vojnika, koliko ih je trenutno stacionirano u Evropi. Podsećanja radi na evropskom tlu je u vreme kada je Rusija na referendumu pripojila Krim 2014. godine bilo 65.000 američkih vojnika. Sumantra Maitra iz Instituta američkih ideja, podseća da je među konzervativnim republikancima kružio predlog koji je on nazvao „uspavani NATO”. Po njegovom mišljenju, SAD bi trebalo da obezbede logističku podršku NATO-u „kao poslednje sredstvo”, prepuštajući ostale aktivnosti Evropi. A prema „Projektu 2025” Heritidž fondacije, evropski partneri NATO-a bi trebalo da obezbede najveći deo konvencionalnih snaga potrebnih za odvraćanje Rusije. Prema ovom planu, uloga SAD trebalo bi da bude svedena uglavnom na nuklearno odvraćanje Moskve.
Kada je reč o odbrani, EU je već počela da kopira Trampov moto „Amerika na prvom mestu”, zagovarajući politiku „Evropa na prvom mestu”. Evroblok je dobio svog prvog komesara za odbranu, bivšeg litvanskog premijera Andrijusa Kubilijusa koji želi da stvori „jedinstveno odbrambeno tržište”. Od februara 2022. do juna 2023. godine, 78 odsto vojnih narudžbi članica EU je otišlo kompanijama van Evrope. A prema prvoj evropskoj odbrambenoj strategiji, cilj je da se situacija preokrene i što više kupuje evropsko naoružanje.
Ministri grupe pet vodećih zemalja u evropskoj odbrani razgovarali su u ponedeljak u Berlinu o tome kako pojačati vojnu podršku Ukrajini pre nego što novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp preuzme funkciju. Budući da Evropa ne može da obezbedi dovoljno oružja Ukrajini, Kopenhagen je pokrenuo novi pristup koji su već prihvatili Norveška, Švedska i Litvanija. Prema „danskom modelu” evropski saveznici uz rigoroznu kontrolu sklapaju direktno sa ukrajinskim firmama ugovore za proizvodnju oružja za odbrambene snage Kijeva. Litvanski ministar odbrane Laurinas Kašćunas ističe da je ovo najefikasniji način da se evropski novac uposli za odbranu Ukrajine: „Protivtenkovski raketni sistem ’Stugna‒P’, proizveden u Ukrajini, košta jednu desetinu cene američke protivtenkovske rakete ’džavelin’ i dostupan je u većem broju”.
Komentari (0)