Adenokarcinom pankreasa predstavlja jedan od najagresivnijih maligniteta, i ostaje primer bolesti sa brzim razvojem kliničke slike i lošom prognozom. Na globalnom nivou, zauzima 12. mesto po učestalosti sa 510.992 novoobolelih u 2022. godini i šesto po smrtnosti sa 467.409 umrlih. U Srbiji je 2022. godine, registrovano 1.433 novoobolelih, a od ovog karcinoma je umrlo 689 muškaraca i 654 žene, što ovaj maligni tumor svrstava na visoko četvrto mesto po smrtnosti od raka u našoj zemlji, piše politika.rs.
Kako ističe dr Feđa Đorđević, medikalni onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, povodom obeležavanja Meseca borbe protiv karcinoma pankresa, svetske stastistike govore već više decenija da je petogodišnje preživljavanje od ove bolesti svega do deset procenata. -Trendovi obolevanja u svetu i kod nas su takvi da se pretpostavlja da će do 2040. godine biti za više od 40 odsto ovih karcinoma. Pankreas ima tri dela – glavu, rep i telo. Kako ovaj organ ima dva svoja funkcionalna dela, egzokrini (učestvuje u varenju hrane) i endokrini (sekrecija hormona), i tumori pankreasa mogu biti tumori egzokrinog i endokrinog pankreasa. Tumori ezgokrinog dela pankreasa su mnogo češći, njima pripada više od 95 odsto svih tumora pankreasa, a više od 90 odsto su duktalni adenokarcinomi. Najčešće se javljaju u predelu glave pankreasa, dva puta su češći kod muškaraca, incidenca raste posle 50. godine, a najčešći su u sedamdesetim godinama života – navodi dr Đorđević.
Ljudi koji puše imaju oko dva puta veći rizik od raka pankreasa nego nepušači. Ostali faktori rizika uključuju dijabetes tipa 2, višak telesne težine, infekciju helikobakterijom pilori ili hepatitis Be virusom, porodičnu istoriju raka pankreasa i ličnu istoriju hroničnog pankreatitisa. Rizik je takođe povećan među ljudima sa određenim genetskim sindromima (npr. Linčov sindrom) i naslednim mutacijama (npr. u BRCA1 ili BRCA2 genima). Teška konzumacija alkohola može povećati rizik od obolevanja, kao i konzumacija hrane sa visokim sadržajem zasićenih masti, prekomerni unos crvenog mesa i prerađene hrane.
Do skoro nije bilo preporuka za skrining, odnosno redovne radiološke preglede kod pacijenata koji mogu biti pod povećanim rizikom, ukoliko su takve osobe bez tegoba. Poslednjih godina se savetuje genetsko savetovanje, kod pacijenata sa porodičnom istorijom karcinoma pankreasa.
-Lokalizovani karcinom pankreasa znači da je kancer u potpunosti sadržan u pankreasu i da se nije proširio bilo gde u telu. Lokalno uznapredovali karcinom pankreasa podrazumeva da se kancer proširio na tkiva oko pankreasa ili obližnjih limfnih čvorova, ili okružuje i/ili blokira obližnje glavne krvne sudove, ali nije se proširio na druge delove tela. Metastatski karcinom pankreasa znači da se karcinom koji je počeo u pankreasu proširio na drugi deo tela, što dovodi do stvaranja metastaza. Adenokarcinom pankreasa je podmukla bolest, u trenutku postavljanja dijagnoze oko 85-90 odsto pacijenata bolest se već proširila, bilo lokalno i regionalno, bilo metastatski. Prvi simptomi, kod većine bolesnika, su bol u trbuhu, često pojasnog tipa, i znatni, brzi gubitak u težini. Bol u gornjim partijama trbuha je obično jak, slabi pri naginjanju napred. Pregledom pacijenta može se naći bolna osetljivost u trbuhu, uvećanje jetre, neretko žutilo kože i beonjača (naglo nastala, ova opstruktivna žutica može biti znak tumora glave pankreasa ili okolnih žučnih struktura) – pojašnjava sagovornik.
Pacijenti takođe mogu prijaviti osećaj intenzivnog umora i slabosti, pojavu masnih stolica i pojačan osećaj žeđi i učestalo mokrenje. U kliničkoj slici može, međutim, postojati samo jedan ili dva od ovih simptoma i znakova.
-Prvo i osnovno je pregled lekara ukoliko se jave navedeni simptomi, a lekar će pregledati vašu kožu i oči i zatražiti uzorak urina da proveri da li ima znakova žutice. Od laboratorijskih nalaza, mogu se pre svih drugih naći povećane vrednosti glikemije, a u kasnijem toku i ukupnog bilirubina i alkalne fosfataze. Skener (CT) trbuha je dijagnostička metoda koja će otkriti postojanje tumora pankreasa u najvećem broju slučajeva. Od pomoći za procenu operabilnosti može biti i endoskopski ultrazvuk, a definitivna, histopatološka dijagnoza, može se postaviti i iglenom biopsijom, vođenom ultrazvukom ili CT pregledom. Tumorski markeri nisu dovoljno specifični, ali se najčešće nalazi porast vrednosti CA19-9. Lečenje zavisi od stadijuma bolesti u kojem je otkrivena, kao i od opšteg stanja bolesnika. Parcijalna pankreatektomija, ili, mnogo češće, pankreatikoduodenektomija je jedini postupak koji može dovesti do izlečenja bolesnika, ali operacija je izvodljiva kod svega 10-15 odsto obolelih, onih sa bolešću lokalizovanom na pankreas, a petogodišnje preživljavanje ovih bolesnika je oko 20 odsto – kaže dr Đorđević.
Hemioterapija se može kombinovati sa radioterapijom u lečenju lokalno odmaklog karcinoma pankreasa, a samo hemioterapija je rezervisana za metastatsku bolest. Vrstu lečenja određuje multidisciplinarni tim, koji mora imati abdominalnog hirurga, internističkog onkologa, radijacionog onkologa, patologa, radiologa, po potrebi i gastroenterologa, kao i stručnjake za suportivnu terapiju u onkologiji.
-Poslednjih godina ima mnogo kliničkih studija koje pokušavaju da hemioterapijom poprave rezultate lečenja, i u loko-regionalnoj i u metastatskoj bolesti. Određeni napredak je postignut, ali veliki napredak u istraživanju biologije ovog tumora tek čeka da bude klinički upotrebljiv. Za sada nema mnogo uspeha u primeni biološke, molekularno ciljane terapije ili imunoterapije. Ipak, optimizam sada postoji u nastojanjima da se bolest otkrije u što ranijem stadijumu, da se interveniše hemioterapijom, sa ili bez radioterapije, i da se što veći procenta pacijenata osposobi za operativno lečenje – resekciju primarnog tumora, i okolnih limfnih čvorova. Kroz čitav put bolesti koji prolazi pacijent, od postavljanja same dijagnoze, tokom lečenja kao i u terminalnoj fazi, neophodno je sprovoditi mere suportivne onkologije – pojašnjava dr Đorđević.
Suportivna onkologija ima za cilj da podrži bolesnika i porodicu i da im pomogne da se suoče sa dijagnozom, simptomima maligne bolesti kao i neželjenim dejstvima njenog lečenja. U trenutku kada se postavi dijagnoza važno je da bolesnik razume svoju bolest, kao i da se ciljevi lečenja definisu: da li je cilj izlečenje ili život sa hroničnom malignom bolešću.
-U fazi aktivnog lečenja zadatak suportivne onkologije je da spreči i otkloni neželjena dejstva antitumorskih pristupa. Kada lečenje tumora nije moguće ili je iscrpljeno, cilj lečenja je očuvanje kvaliteta života i kontrola simptoma bolesti kako bi se bolesniku i porodici omogućio dostojanstven život do samog kraja. Pacijentima koji su uspešno završili lečenje, suportivna onkologija pruža podršku da nastave svoj život. Kod pacijenata sa dijagnozom karcinoma pankreasa potrebno je odmah obezbediti nutritivnu podršku – veliki broj pacijneta gubi na težini. Pacijenti takođe možda neće moći apsorbuju masti i proteine iz svoje hrane – to je zato što pankreas ne proizvodi dovoljno digestivnih enzima, ovo se naziva egzokrinom insuficijencijom pankreasa i lekar će proceniti potrebu za enzimskim suplementima pre svakog obroka kako bi pacijenti adekvatno varili hranu. Tumori u pankreasu, ili operacija raka pankreasa, takođe mogu uticati na proizvodnju insulina, te je važno pratiti nivo šećera u krvi će se pratiti.Suportivna onkologija kao disciplina obuhvata i palijativno zbrinjavanje. Palijativno zbrinjavanje se tipično odnosi na bolesnike sa odmaklom bolešću koja se više ne može izlečiti. Termin palijativno označava lek ili meru koja otklanja ili ublažava spoljašnje znake i simptome bolesti, ali ne i njihov uzrok – dodaje sagovornik.
Novija istraživanja su pokazala nesumnjivu korist kombinovanja palijativnog zbrinjavanja sa onkološkim lečenjem. Kada se kombinuje sa lečenjem tumora, palijativno zbrinjavanje popravlja kontrolu simptoma, poboljšava kvalitet života bolesnika, a postoje dokazi da produžava i život.
Komentari (0)