U analizi koju je objavio američki magazin Politiko, ističe se da bi novoizabrani predsednika SAD Donald Tramp mogao da ponovi iste spoljnopolitičke greške iz prvog mandata.
Tri ključne greške iz njegovog prvog mandata – impulsivnost, destruktivna politika i loš proces donošenja odluka, mogle bi da oblikuju njegov pristup spoljnim pitanjima i u drugom mandatu, upozorava portal.
U analizi je navedeno da bi njegov “impulsivni pristup i nedostatak doslednosti” mogli da utiču na donošenje važnih odluka.
Jedna od glavnih kritika na Trampovu spoljnopolitičku politiku bila je njegova tendencija da “uništava” postojeće sporazume i politike, umesto da ih gradi.
Tokom svog prvog mandata, Tramp je napravio nekoliko značajnih poteza koji su izazvali međunarodnu reakciju, kao što je povlačenje iz Iranskog nuklearnog sporazuma, što je često objašnjavano njegovom željom da se distancira od politike svog prethodnika, Baraka Obame.
Iako je Tramp tvrdio da želi da se distancira od “loših” sporazuma, mnogi analitičari smatraju da je ovakva politika vođena više ličnim motivima nego strateškim razmatranjima.
Mnoge druge odluke, poput povlačenja iz Pariskog klimatskog sporazuma, takođe su bile kritikovane zbog nedostatka alternative i jasne strategije.
Prema rečima zvaničnika koji su radili u njegovoj administraciji, Tramp je povremeno delovao impulsivno, donoseći odluke bez konsultacija sa ključnim savetnicima.
To je posebno bilo vidljivo u njegovom stavu prema NATO-u, gde je stalno dovodio u pitanje američko učešće, dok je istovremeno tražio veće uplate od drugih članica.
Druga ključna greška bila je Trampov loš pristup donošenju odluka u oblasti spoljne politike. Tokom njegovog prvog mandata, ponekad je preduzimao odluke bez prethodnog savetovanja sa timovima ili državnim sekretarom, što je izazvalo konfuziju i neefikasnost, ističe magazin.
Poznati su njegovi impulsivni potezi, kao što je iznenadna odluka o povlačenju američkih trupa iz Sirije nakon razgovora sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, što je izazvalo osudu kako u SAD, tako i u međunarodnoj zajednici.
Trampov stil, koji je često podrazumevao donošenje odluka putem tvitova ili neformalnih razgovora sa liderima drugih zemalja, bio je kritikovan zbog nedostatka ozbiljnosti.
Ovakvi potezi su često dovodili do nesuglasica među ključnim savetnicima.
Na kraju, jedan od najvećih izazova za Trampa bila je njegova upornost u sprovođenju stroge imigracione politike, što je često stajalo na putu drugim spoljnopolitičkim ciljevima.
Tramp je tokom svog prvog mandata bio usmeren na smanjenje broja imigranata, što je imalo i međunarodne posledice.
Jedan od najkontroverznijih poteza, piše Politiko, bio je deportacija hrišćanskih izbeglica iz Iraka, koji su, uprkos tvrdnjama da su suočeni sa genocidom u toj zemlji, poslati nazad zbog strogih imigracionih politika, prenosi Tanjug.
Kritičari su tvrdili da je Trampova politika deportacije često bila u suprotnosti sa njegovim ciljem promocije religijske slobode, koji je bio jedan od ključnih ciljeva njegove spoljne politike.
Trampovi saveznici tvrde da će, ako bude izabran, njegov tim biti organizovaniji i disciplinovaniji, a fokus će biti implementacija konkretnih politika.
Kritičari, međutim, upozoravaju da bi ponavljanje istih grešaka moglo da ugrozi ključne spoljnopolitičke ciljeve, uključujući smanjenje globalnih sukoba i jačanje američkog uticaja na međunarodnoj sceni, zaključio je Politiko.
Komentari (0)