Tempirana bomba stara 55 godina lebdi svemirom, trenutno je iznad Amerike, a to nije slučajno

Zvanični, iako nepotpuni, dnevnici statusa Skinet-1A sugerišu da je konačno komandovanje ostavljeno u rukama Amerikanaca kada je Oakhanger izgubio iz vida satelit u junu 1977

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Pixabay / PIRO4D

Najstariji britanski vojni satelit Skinet-1A, lebdi iznad zapadne hemisfere u “gravitacionom bunaru” iznad Amerike, kao tempirana bomba, a niko ne zna ko ga je, kada i zašto pomerio.

Lansiran 1969. godine, samo nekoliko meseci nakon što su ljudi prvi put kročili na Mesec, Skinet-1A je postavljen visoko iznad istočne obale Afrike da bi preneo komunikaciju britanskim snagama, a sada ga je neko pomerio i svemirom lebdi kao tempirana bomba.

Kada je letelica prestala da radi nekoliko godina kasnije, moglo se očekivati da će je gravitacija povući još dalje na istok, preko Indijskog okeana.

Ali danas, zanimljivo, Skinet-1A je zapravo pola planete daleko, na poziciji 22.369 milja (36.000 km) iznad Amerike, a malo je verovatno da je vojna letelica od pola tone jednostavno odlutala na svoju trenutnu lokaciju. Gotovo sigurno joj je sredinom 1970-ih naređeno da upali svoje potisnike kako bi otišla na zapad, obavio je Bi-Bi-Si.

Pitanje je, dakle, ko je to naredio i sa kojim ovlašćenjem i svrhom. Intrigantno je, navodi Bi-Bi- Si, da ključne informacije o nekad vitalnoj imovini nacionalne bezbednosti mogu samo tako da nestanu. Ali, na stranu to, razumno je sada se zapitati zašto je to i dalje bitno, jer je reč o odbačenom svemirskom otpadu od pre 50 godina.

“To je još uvek relevantno jer ko god da je pomerio Skinet-1A učinio nam je malu uslugu”, kaže svemirski konsultant dr Stjuart Ivs.

“Sada se nalazi u onome što mi zovemo ‘gravitacioni bunar’ na 105 stepeni zapadne geografske dužine, lutajući napred-nazad kao kliker na dnu posude. I nažalost, to ga redovno približava drugom satelitskom saobraćaju. Pošto je mrtav, postoji rizik da bi mogao da naleti na nešto, a pošto je to ‘naš’ satelit, mi smo i dalje odgovorni za njega”, objašnjava on.

Dr Ivs je pregledao stare satelitske kataloge, Nacionalne arhive i razgovarao sa stručnjacima za satelite širom sveta, ali nije mogao da pronađe tragove ponašanja najstarije britanske svemirske letelice na kraju životnog veka.

Možda bi bilo primamljivo posegnuti za teorijom zavere, i to ne samo zato što je teško zaboraviti da se ime “Skinet” pojavljuje u filmskoj franšizi “Terminator”.

Ali osim imena nema nikakve veze a stvarni život je uvek prozaičniji.

Ono što znamo je da je Skinet-1A proizveden u Sjedinjenim Državama od strane sada ugašene kompanije za vazduhoplovstvo “Philco Ford” i da je postavljen u svemir raketom Delta američkog vazduhoplovstva.

“Prvi satelit Skinet je revolucionisao telekomunikacione kapacitete Velike Britanije, omogućavajući Londonu da bezbedno komunicira sa britanskim snagama čak i daleko od Singapura. Međutim, sa tehnološke tačke gledišta, Skinet-1A je bio više američki nego britanski otkako su ga Sjedinjene Države i izgradile i lansirale”, primetio je dr Aron Bejtman u nedavnom radu o istoriji Skinet programa, koji je sada na svojoj petoj generaciji.

Ovaj stav potvrđuje Grejem Dejvison koji je leteo na Skinet-1A ranih 70-ih iz njegovog operativnog centra u Velikoj Britaniji u RAF Oakhangeru u Hempširu.

“Amerikanci su prvobitno kontrolisali satelit u orbiti. Testirali su sav naš softver u odnosu na njihov, pre nego što su na kraju prepustili kontrolu RAF-u”, rekao mi je dugo penzionisani inženjer.

“U suštini, postojala je dvostruka kontrola, ali kada i zašto je Skinet-1A možda vraćen Amerikancima, što izgleda verovatno – bojim se da ne mogu da se setim”, kaže sada osamdesetogodišnji Dejvison.

Rejčel Hil, doktorant sa Univerzitetskog koledža u Londonu, takođe je pretraživala Nacionalni arhiv.

“Skajnet tim iz Oakhangera bi otišao u satelitsko postrojenje USAF-a u Sanivejlu (kolokvijalno poznato kao ‘Plava kocka’) i upravljao Skinetom tokom ‘Oakout-a’. To je bilo kada je kontrola privremeno preneta na SAD dok je Oakhanger bio isključen zbog suštinskog održavanja. Možda SE selidba tada mogla dogoditi?”, nagađa Hilova.

Zvanični, iako nepotpuni, dnevnici statusa Skinet-1A sugerišu da je konačno komandovanje ostavljeno u rukama Amerikanaca kada je Oakhanger izgubio iz vida satelit u junu 1977.

Ali, kako god da je Skinet-1A potom pomeren na svoju sadašnju poziciju, na kraju mu je dozvoljeno da umre na nezgodnom mestu kada je zaista trebalo da bude stavljen u “orbitalno groblje”.

Ovo se odnosi na region koji je još viši na nebu gde staro svemirsko smeće nema rizik da naleti na aktivne telekomunikacione satelite.

Groblje je sada standardna praksa, ali još 1970-ih niko nije mnogo razmišljao o održivosti svemira.

Razvijaju se tehnologije za hvatanje smeća ostavljenog u svemiru

Stavovi su se od tada promenili jer je svemirski domen zakrčen.

Na 105 stepeni zapadne geografske dužine, aktivni satelit bi mogao videti da se komad smeća nalazi u krugu od 50 km od njegove pozicije do četiri puta dnevno.

To bi moglo zvučati kao da nisu ni blizu jedno drugom, ali pri brzinama pomeranja ovih nestalih objekata to je vrlo opasno.

Ministarstvo odbrane je saopštilo da je Skinet-1A stalno nadgledan od strane Nacionalnog centra za svemirske operacije Ujedinjenog Kraljevstva. Drugi satelitski operateri su obavešteni ako postoji verovatnoća da će doći do posebno bliske veze, u slučaju da treba da preduzmu akciju izbegavanja.

Međutim, na kraju, britanska vlada će možda morati da razmisli o uklanjanju starog satelita na bezbedniju lokaciju.

Svemirska agencija Velike Britanije već finansira napore da se to uradi na nižim visinama, a Amerikanci i Kinezi su pokazali da je moguće uhvatiti zarobljeni hardver čak i u visokoj orbiti koju zauzima Skinet-1A.

“Komadi svemirskog smeća su poput tempiranih bombi”, primetila je Moriba Jah, profesor vazduhoplovnog inženjerstva na Univerzitetu Teksas u Ostinu.

“Moramo da izbegnemo ono što ja nazivam događajima super-širenja. Kada ove stvari eksplodiraju ili se nešto sudari sa njima, to generiše hiljade komada krhotina koji onda postaju opasnost za nešto drugo do čega nam je stalo”.

Izvor: BBC

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar