U kasnim večernjim časovima 5. oktobra, u iranskom regionu Semnan registrovan je potres jačine 4,6 stepeni Rihterove skale. Potres se osetio i u Teheranu udaljenim stotine kilometara od epicentra. Potres nije bio naročito jak, nije bilo žrtava, a nije čak ni posebna novost u ovom delu sveta. Događaj je ipak privukao pažnju svetske javnosti iz jednog veoma zabrinjavajućeg razloga – više niko nije siguran da li je to zaista bio zemljotres ili je Iran testirao nuklearno oružje.
Zemljotres u iranskoj pustinji izazvao je ništa manji politički potres u čijem se epicentru nalaze spekulacije da je ovo, u stvari, podzemni nuklearni test.
Iranski Teheran Times piše da su seizmolozi i vlasti u Iranu negirali nuklearni test. List navodi da je direktor CIA-e Vilijam Berns takođe rekao da ne postoje dokazi da Iran poseduje nuklearno naoružanje. Interesantan dodatak tekstu ako imamo u vidu da Iranci, imajući u vidu svoje iskustvo, ne smatraju CIA kao verodostojan izvor.
Nije teško zamisliti razloge zbog kojih bi rukovodstvo Irana izvelo nuklearni test koji bi ostavio uočljive tragove dok bi istovremeno dao mogućnost poricanja takvih proba. Upozorenje neprijateljima uz određeni stepen kurtoaznog diplomatskog i politički fleksibilnog poricanja.
Međutim, podjednako je realna mogućnost da testa zaista nije bilo i da se radi o prirodnoj pojavi, ali je događaj iz iranske pustinje još uvek obavijen velom tajne pogodne za pretpostavku obe opcije.
Nuklearni test
Iran je već umešan u rat sa Izraelom koji je na ivici dalje eskalacije, od sve destruktivnijih raketnih napada u još veći regionalni, a možda i globalni rat.
Osim višedecenijskog neprijateljstva između dve zemlje, eskalacija je u toku iz dva razloga. Prvi, Izrael već više od godinu dana sprovodi vojnu kampanju protiv Hamasa u Pojasu Gaze što je rezultiralo desetinama hiljada ubijenih palestinskih civila. Izrael je nastavio sa akcijama koje su dobile šire razmere u kojima nisu pošteđene ni okolne zemlje, a pre nekoliko dana započela je i kopnena iv+nvazija na Liban. Drugi, ne manje važan razlog, Zapad je stao na stranu Izraela, a teško je zamisliti da bi do eskalacije došlo bez podrške, pre svega SAD i Velike Britanije.
Iz ova dva razloga, Izrael koji je započeo masovna ubistva i sveobuhvatnu agresiju uz pomoć Zapada dobio je protivnika u regionalnoj „osovini otpora“ iza koje stoji Iran.
„Osovine otpora“ pod labavom dirigentskom palicom Teherana jedini je, mada slab, odgovor na ono što se dešava Palestincima koje su braća po veri i čitav arapski svet ostavili na cedilu. Libanski Hezbolah i jemenski Huti iako nastupaju prilično autonomno, ostali bi možda i presudno oslabljeni bez podrške Irana.
Zato je neminovno moralo doći do sudara Izraela i Irana, ali se bitka – upotrebom balističkih raketa, obaveštajnih bravura i spektakularnih atentata – premestila iz okolnih zemalja na njihov domaći teren.
Poznato je da Izrael ima jednu od najbolje opremljenih vojski, tajnih službi i neprikosnovenu tehnologiju. Ključni faktor sukoba biće vojna sposobnost Irana o kojoj se zna mnogo manje i koja, po svemu sudeći za sada, ne može da parira Izraelu. Teheran nema moderne vazdušne snage kao Izrael, ali ima izuzetna raketna postrojenja dovoljno jaka da savladaju odbranu Izraela.
Uprkos suprotnim tvrdnjama Izraela, nedavni, suzdržani napad u kome je ispaljeno 180 projektila pokazao je da Iran može da savlada izraelsku protivvazdušnu odbranu koja važi za verovatno najbolju na svetu, a ne nedostaje joj ni pomoći Amerike i Velike Britanije.
Nema sumnje da bi, u slučaju eskalacije, Iran mogao da nanese nemerljivu štetu Izraelu kao nijedan protivnik do sada, isto kao što bi to u obrnutom slučaju, verovatno bilo još razornije.
Da li je Zapad zakasnio?
Izrael je zapretio da će gađati iranska naftna i nuklearna postrojenja u znak odmazde na raketne udare po Tel Avivu. Međutim, iranska nuklearna postrojenja nalaze se duboko pod zemljom što bi u priličnoj meri otežalo njihovo uništenje. Najava ovakvog udara na Iran izazvala je snebivanje čak i Amerikanaca koji tradicionalnio daju bezrezervnu podršku Izraelu.
Na drugoj strani, Iran je sasvim sigurno razvijao sopstveni nuklearni program. Zapad bi ovu činjenicu mogao da iskoristi kao izgovor za napad na još jednu zemlju na Bliskom istoku, a to onda može da odvede u nepredvidivu eskalaciju sukoba.
Američki Wall Street Journal objavio je opširan članak pod naslovom „Pogledajte kako su blizu“ posvećen razviju iranskog nuklearnog programa dok Foreign Policy piše da je sada idealan trenutak za akciju kojom bi bio uništen iranski nuklearni program.
Protekle decenije pokazale su kada zapadni mediji objavljuju da je Iran nadomak posedovanja nuklearnog oružja gledamo propagandu možda nastupajućeg rata. Međutim, sada postoji realna mogućnost da je Iran već uspeo razvije ili dođe u posed nuklearne bombe. To bi značilo da je bilo kakav napad Izraela ili Zapada na Iran sada uzaludan i predstavlja rizičnu avanturu sa neizvesnim ishodom po ceo svet. Ovoga puta druga strana bi mogla da uzvrati. Zapad nije navikao na protivnike koji uzvraćaju udarac, a poseban faktor odvraćanja je najjači politički argument današnjice – nuklearna bomba.
Komentari (0)