Uragan Milton je noćas udario u obalu Floride i pretpostavlja se da će biti jedan od najjačih u istoriji SAD. Prethodio mu je razoran uragan nazvan Helena, a drugi poznati uragani nose imena kao što su Florens, Majkl, Irma… Ovo su samo neka od prepoznatljivih imena koja se daju uraganima.
Ali zašto prirodne katastrofe poput ovih nose imena koja se inače daju ljudima? Da li samo bolje zvuči nego korišćenje naziva teritorija na kojima se formiraju ili postoji još jedan razlog?
Danas se neke od najvećih uragan u istoriji vrlo lako pamte, prvenstveno jer nose kratko ime. Ova imena nisu posebno osmišljena kada dođe tropska oluja, već su unapred odabrana. Ali ono što je najupečatljivije je to su to imena koja može da ima i običan čovek – pa zašto se onda asociraju sa velikim olujama?
Odakle ljudska imena
Sve do prve polovine 1950. godine, tropske oluje i uragani pratili su se po vremenu i redosledu kojim su se pojavljivali tokom određene godine. Ipak, ovo se nije pokazalo kao najpraktičnije rešenje, te je utvrđeno da je korišćenje kratkih imena koja se lako pamte, koja se pojavljuju u pisanoj i govornoj komunikaciji, bolje rešenje.
Meteorolozi su zaključili da imenovanje uragana pomaže ljudima da ih zapamte i bolje o njemu komuniciraju međusobno, kao i da budu sigurniji kada neka od jakih oluja pogodi obalu.
Ovo se pokazalo posebno efikasno kada se dva ili više uragana dogode u isto vreme, kako ne bi došlo do zabune. Ranije bi se širile dezinformacije ako se, na primer, vesti o jednoj oluji emituju s radio stanice, koje bi ljudi shvatili kao upozorenje, a zapravo bi se odnosile na potpuno drugu teritoriju.
Kada uragan dobija ime
Uragan “zasluži” ime kada ima putanju rotirajuće cirkulacije i kada brzina vetra dosegne 63 kilometra na sat. Tropska oluja se pretvara u uragan kada vetar dosegne brzinu od 119 kilometara na sat.
Danas postoji šest lista s imenima uragana koje se koriste za oluje u Atlantiku i severoistočnom Pacifiku, a stručnjaci su sastavili liste imena uragana za većinu glavnih okeanskih bazena širom sveta. Ove liste se rotiraju, što znači da će se ovogodišnja lista imena uragana za svaki od okeanskih bazena ponoviti za šest godina.
Postoje izuzeci – Svetska meteorološka organizacija (SMO) stavlja izvan upotrebe imena izuzetno razornih uragana iz zakonskih razloga. Na primer, ime Katrina više nije u upotrebi pošto je upravo taj uragan napravio nezapamćenu štetu u Nju Orelansu 2005. godine.
Takođe, SMO je 2019. godine povukla imena Florens i Majkl sa liste imena oluja u bazenu Atlantskog okeana, pa su ona zamenjena imenima Fransin i Milton. Uragani Florens i Majkl, koji su pogodili obalu Severne Karoline 2018. godine, izazvali su ogromnu štetu i iza sebe ostavili na desetine žrtava, te ova imena više nisu u upotrebi.
U 2017. u istoriju su otišla imena Harvi, Irma, Marija i Nejt. U penziju je 2021. otišao naziv Ida, a kad se taj spisak ponovo bude koristio 2027. godine, zameniće ga Imani. Prema SMO, od 1953. godine povučena su 94 imena.
Drugi delovi sveta imaju sopstvene sisteme za imenovanje i koriste imena koja su poznata ljudima u tom delu sveta. U centralnom severnom Pacifiku, četiri liste se rotiraju, sa imenima uključujući Aka, Neki i Unala. U zapadnom severnom Pacifiku i Južnom kineskom moru, oluja svake zemlje pogođene u toj oblasti dobija posebno ime, prema “Njujorkeru”.
Muška i ženska imena
Imena su isprva davana po redu alfabeta (uz izbegavanje slova “Q”, “U”, “X” i “Z”), a prvi uragan u godini dobija naziv koje počinje slovom A.
Prvih 25 godina od početka imenovanja, tropske oluje i uragani su dobijali isključivo ženska imena. Ovo je delimično vezano za tradiciju mornara koji su svojim brodovima davali imena po ženama.
Praksu imenovanja uragana i oluja isključivo ženskim imenima ubrzo su počele da prate i zemlje poput Australije i Novog Zelanda. Ovo nije nimalo oduševilo žensku populaciju meteorologa i naučnika, pa je aktivistkinja Roksi Bolton javno istupila protiv te prakse. Isticala je kako nije fer to što se žene poistovećuju s katastrofama, te je pokrenula kampanju za “ravnopravnost”, tako da uragani sada nose i muške nazive.
Ispostavilo se da imena takođe utiču na to kako se ljudi pripremaju za oluju. Jedna studija iz 2014. je analizirala podatke o smrtnim slučajevima povezanim sa uraganima tokom 26 godina. Ustanovljeno je da su uragani sa ženskim imenima uzrokovali više smrti od onih koji su dobijali muška imena, a ovo može biti rezultat neadekvatne pripreme. Do toga je došlo zato što, prema istraživanjima, ljudi ne smatraju da su oluje sa ženskim imenima “dovoljno opasne”.
Ista studija je uključivala eksperimente u kojima su učesnici bili pitani da rangiraju rizike od uragana nakon što im je pokazana mapa i pročitan opis intenziteta. Prema rezultatima, uragan Aleksandar je zvučao opasnije od uragana Aleksandra, Viktor od Viktorije, a Kristofer je izgledao opasniji od Kristine. Neimenovani uragani su po opasnosti rangirani slično kao i uragani sa ženskim imenima.
Ova studija je, međutim, bila i dosta kritikovana zbog toga što su samo ženska imena korišćena prije 1979. godine, a predviđanja i pripremljenost su gotovo sigurno bila skromnija u prošlosti, te rezultati analize arhivskih podataka mogu biti nepouzdani.
Komentari (0)