Terorističko ubistvo jugoslovenskog kralja je događaj koji je pisao istoriju, jer je njegova smrt suštinski prvi pucanj Drugog svetskog rata, kazao je juče Miloš Vučević, predsednik vlade, koji je predvodio na Oplencu centralnu državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti povodom 90 godina od smrti kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. „To je pucanje u Jugoslaviju i to je pucanje u Srbe. Zato što je tom smrću srušen Versajski mir. Zato što je tada ustaško zlo pokazalo svoje pravo lice, koje nema nameru ničim drugim da svoje političke ideje sprovodi, osim ubijanjem. Zato što su se tada ujedinili svi koji su želeli smrt Jugoslaviji i osvetu Srbiji, za pobede i ratne uspehe 1912–1918”, izjavio je Vučević.
Podsetio je da je tada fašistički diktator Italije Benito Musolini dao kompletnu logistiku i podršku ustaškim teroristima koji su ubili kralja. „Terorizam i ubijanje od strane nacista i fašista postaje od tog dana svakodnevica Evrope. Popustljivost nad naci-fašizmom u Evropi ceo svet koštaće više miliona života”, istakao je premijer.
Nulta tačka tog zla, koje će zahvatiti ceo svet, dodao je on, predstavlja smrt Aleksandra Prvog, velikog pravednika, i po rečima vladike Nikolaja, poštenog kralja. Vučević je ocenio da je u našem kolektivnom pamćenju i kolektivnom diskursu malo svesti o velikim i svetski značajnim događajima koji su potekli direktno od srpskog naroda. „To konstatujem sa žaljenjem, ali i sa velikom željom da tu lošu praksu promenimo”, poručio je premijer.
Vučević je kralja ujedinitelja Aleksandra Karađorđevića svrstao uz rame srpskih istorijskih ličnosti kao što su Sveti Sava, car Dušan, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković. „Zato danas, baš na današnji dan, treba pričati o kralju Aleksandru, i to pričati tako da nas svi čuju. Baš danas treba javno da damo ocenu njegovog dela pred nama samima”, izjavio je premijer.
Ocenio je da komunistička istoriografija nije bila naklona prema kralju i dodao da su pojedini istoričari blatili kralja Aleksandara, navodeći da ugnjetava narod, dok su drugi govorili da je bio grobar velikosrpskih koncepcija. Za pravi sud o kralju, kako je naveo, potrebno je poslušati kako su njegovi savremenici govorili, ali i kako je kralj govorio sam o sebi. „Moja je sveta dužnost da svim sredstvima čuvam državno i narodno jedinstvo. I ja sam rešen da ovu dužnost bez kolebanja ispunim do kraja. Čuvati narodno jedinstvo i celinu državnu, to je najviši cilj moje vladavine. A to mora biti najveći zakon za mene i za svakoga. To mi nalaže odgovornost pred mojim narodom i pred istorijom. To mi nalaže ljubav prema otadžbini i pijetet prema bezbrojnim dragocenim životima koja padoše za taj ideal”, pročitao je premijer reči kraljeve.
Rekao je da se na te reči kraljeve ni danas ne može dodati ništa novo, već da se, kako kaže, može samo pokloniti pred njegovom veličinom. „Neka je večni pomen viteškom kralju našem, koji pade kao pravednik za mir”, zaključio je premijer.
Princ Aleksandar Karađorđević, koji je prisustvovao ceremoniji, poručio je da je ubistvo njegovog dede, kralja Aleksandra Prvog, bio momenat koji je promenio istoriju, ne samo naše zemlje već i Evrope i sveta. „Jugoslavija je izgubila velikog kralja – vizionara, onog koji je mladu zemlju, na udaru velikih sila i unutrašnjih problema, pazio i čuvao”, ocenio je Aleksandar Karađorđević i dodao da je kralj Aleksandar stradao kao prva žrtva fašizma u Evropi.
U crkvi Svetog velikomučenika Georgija mitropolit šumadijski Jovan služio je liturgiju i parostos sa sveštenstvom oplenačkog namesništva, a uznošenju molitvi prisustvovali su princ Aleksandar sa članovima porodice Karađorđević i zvaničnici. U kripti hrama u kojoj se nalazi 39 grobnica i gde počiva 20 članova dinastije Karađorđević, vence su položili Vučević, članovi porodice Karađorđević, predstavnici Opštine Topola, Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i brojnih udruženja.
U galeriji Kuće kralja Petra Prvog na Oplencu otvorena je prigodna izložba sa ličnim predmetima, pismima i fotografijama kralja Aleksandra Prvog. Otkrivena je i osveštana i spomen bista kralja Jugoslavije (1929-1934) nedaleko od vile Karađorđevića na Oplencu koju je izradio Nebojša Savović Nes, akademski vajar.
Kako je izvestio naš dopisnik iz Niša Toma Todorović, 90 godina od atentata u Marselju obeleženo je i polaganjem cveća i venaca na spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću u centru Niša i liturgijom u niškom Sabornom hramu. Počast kralju odali su državni sekretar u Ministarstvu kulture Dejan Antić, zamenik gradonačelnika Niša Luka Gašević, predsednik Skupštine grada Niša Igor Novaković, kao i predstavnici Nišavskog okruga, Vojske Srbije i MUP-a, organizacija i udruženja koja neguju slobodarske tradicije u Nišu i okolnim opštinama, i veliki broj građana.
Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević Ujedinitelj, vladar koji je predvodio Srbiju u pobedonosnim borbama od 1912. do 1918. u oba balkanska i Prvom svetskom ratu, čija je kruna bilo stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslavije, ubijen je 9. oktobra 1934. u Marselju, prilikom zvanične posete Francuskoj. Sahranjen je na Oplencu kod Topole, u Crkvi Svetog Đorđa, spomen-crkvi i mauzoleju dinastije Karađorđević. Kompleks na Oplencu, pored crkve Svetog Đorđa, obuhvata i kraljeve vinograde i vinariju, Vinogradarevu kuću, kuću kralja Petra i Karađorđev konak u okviru Karađorđevog grada u Topoli.
Venac na mestu atentata
Ministarka za brigu o porodici i demografiju i izaslanica predsednika vlade Milica Đurđević Stamenkovski i ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom Đorđe Milićević položili su juče venac na mestu gde je pre 90 godina izvršen atentat na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića u Marselju. Na ceremoniji prisutnima se obratio i Kristof Mirman, prefekt regiona Provansa – Alpi – Azurna obala i prefekta Buš du Ron.
Nema veze sa 2SR i, nemojte sve ulepšavati da bi stvorili usleve za vraćanje monarhije. Atentat na kralja nema veze sa ovim što pričate. Ima, sa njegovim zakulisanim radnjama.