Danas gotovo svaka dama, od tinejdžerskih pa sve do poznih godina, rado i redovno posećuju kozmetičke salone, a one veštije, same rade manikir i doteruju svoje nokte. Da li ste se nekada zapitali, kako je zapravo sve počelo? Kada je istorija zabeležila da su prvi put počeli da se mažu nokti?
Arheolozi su otkrili mumije u Egiptu, koje datiraju još od 5.000. godine pre nove ere, koje su imale pozlaćene nokte i vrhove prstiju obojene kanom. U slično vreme su žene u Indiji koristile isto kanu za bojenje noktiju, dok su drevni vavilonski muškarci koristili kajal ili “kohl”, što je preteča današnjem krejonu, piše The Guardian.
U južnoj Vaviloniji je pronađen komplet za manikir od zlata, koji datira iz 3.200 godine pre nove ere i služio je kao borbena šara.
Kinezima se često pripisuje stvaranje prvog laka za nokte, 3.000 godina pre nove ere.
Tada su žene kombinovale belance, želatin, vosak od pčela i pigment izvučen iz latica, te su natapale nokte u tu smesu. Iz toga je uvek izlazila neka rozikasta i crvena nijansa, sa delikatnim sjajem.
Danas imamo priliku da vidimo i razne dužine noktiju, a naročito su popularni veoma dugi nokti. Ipak, takvi nokti su postojali i u ovim drevnim vremenima Kine, samo je drugačije gledano na njih. Duge, obojene “kandže”, koje su se obično nosile sa dekorativnim štitnicima za nokte napravljenim od kovanog mesinga i poludragog kamenja, bili su pokazatelji bogatstva i društvenog statusa.
Pretpostavka je bila da takve nokte ne biste mogli imati da ste niže klase, naročito jer rad i nokti od 15 centimetara nisu baš dobro sinhronizovani.
Simbolika crvenih noktiju je konstantna kroz vekove, te je opšte poznato bilo da su crvene nokte imali pripadnici nekog visokog društva i elite.
Pripadnici dinastije Ming nosili su nokte sa dugim ekstenzijama, dok su egipatske kraljice Nefertiti i Kleopatra bile poznate po nošenju crvenih noktiju. Građanima nižeg ranga bilo je zabranjeno da nose bilo šta osim bledih nijansi.
Ipak, vreme je prav pokazatelj da se sve “okreće”. Tako, diskretan manikir postao je prava odlika elitnih društvenih krugova. Džef Pink je za to društvo 1975. godine kreirao veoma specifičan dizajn, jedan klasičan francuski manikir, koji danas prepoznajemo kao “frenč”. Naravno, brzo je to postao omiljeni dizajn u svim krugovima, a danas i dalje drži do svoje popularnosti.
Ono što se Francuzima još može pripisati, konkretno šminkerki Mišel Menard, jeste primena sjajnog laka za nokte. Koristeći farbu za automobile, u 20-im godinama su žene počele da improvizuju i postignu onaj sjaj za nokte koje su želele, iako je farba bila dostupna samo nekolicini.
To se promenilo 1932. godine kada je lansiran prvi pravcati lak za nokte, koji je bio namenjen za sve. Popularnost boje za nokte nastavila se decenijama, čak i u vremenima ekonomske nestabilnosti, kada se smatrala pristupačnim i opravdanim luksuzom. Neke nijanse, kao što je tamnocrvena, postale su jedne od najpopularnijih i bile su na tom vrhu do 1995. godine, kako piše The Guardian.
Komentari (0)