Postoje brojni i različiti aspekti koje treba uzeti u obzir pri izboru polovnog vozila.
Za sve nas je najvažnije da pri izboru polovnih vozila nađemo vozilo koje je u dobrom stanju, sa malo pređenih kilometara i relativno “sveže” godine proizvodnje.
Cilj je da nam novi limeni ljubimac verno služi dugi niz godina i da sa njim pređemo što više kilometara. Danas, kada cene polovnih vozila rastu kao pečurke posle kiše, moramo još više da vodimo računa o tome kakva polovna vozila kupujemo, piše Jutarnji.
Ukratko, postoji mnogo stvari na koje treba obratiti pažnju, ali dva pitanja su ključna pri izboru za većinu kupaca. Koliko je kilometara vozilo prešlo i naravno godina proizvodnje automobila.
Ili da preformulišemo, koliko je kilometara i godina previše kada se kupuje polovnjak?
Kada je u pitanju upotreba vozila, linija između upotrebe i zloupotrebe je veoma tanka. Neki vlasnici su toliko pedantni da čuvaju sve račune u vezi sa automobilom, bilo da je u pitanju zamena ulja ili čak pranje.
Drugi postaju svesni potrebe servisiranja svog automobila tek kada počnu da se pale lampice upozorenja na instrument tabli.
Ipak, većina vozača se nalazi u zlatnoj sredini. Ali kada postoje dva slična automobila sa različitom kilometražom, trebalo bi da izaberete automobil koji je bolje održavan, a ne automobil sa manjom kilometražom.
Naravno, postoje određena ograničenja: automobil sa 50.000 kilometara je bolji od automobila sa 300.000 kilometara.
Ali ako je razlika u kilometraži samo deset ili dvadeset hiljada kilometara, koji odabrati?
Da biste dobili ideju o održavanju i servisnoj istoriji automobila od prethodnog vlasnika, najbolji izvori su računi o servisu ili evidencija o popravkama.
Ako vlasnik nema ove podatke, najbolje je da izbegavate taj automobil, jer ćete kupovato “mačku u džaku”.
Ukoliko sumnjate da je vozilo učestvovalo u nekoj nesreći i da je oštećeno/popravljeno, danas na Internetu postoji mnogo specijalizovanih portala na kojima možete lako istražiti istoriju potencijalne kupovine putem serijskog broja, odnosno steći uvid u sve što je na njemu popravljeno.
Takođe, nećete odrešiti kesu pre nego što polovno vozilo predate mehaničaru od poverenja, kako bi on mogao da izvrši detaljnu inspekciju i ukaže šta bi, ako postoji, možda trebalo da popravi.
Sa druge strane, postoji problem kada je vozilo dugo parkirano. I na ovu činjenicu treba obratiti pažnju, jer iako se na prvi pogled čini da je vozilo u dobrom stanju, ako je dugo stajalo, čak i ako je bilo garažirano, na takvom će morati da se uradi mnogo intervencija kako biste ga doveli u optimalno stanje za vožnju, što će vas dodatno koštati.
Ako, pak, automobil ima veliki broj pređenih kilometara (120.000-150.000 km), a vozilo je staro između dve i pet godina, onda se može zaključiti da ga je vlasnik u većini slučajeva vozio auto-putem, što i nije – u slučaju da ga je vlasnik redovno održavao – nužno loša stvar.
Ona vozila koja se češće voze u gradu, odnosno gradski automobili, mogu i sa manje pređenih kilometara biti u gorem stanju od limuzina koje su prešle veliki broj kilometara na auto-putevima.
Vožnja u režimu kreni/stani, lošije saobraćajnice, kao i češće vožnje u kojima se, nakon što se upali motor vozila, pređe mala kilometraža, mogu biti faktori koji će dodatno štetiti automobilu.
Nijedan inženjer ne može da napravi automobil koji će se voziti/trajati zauvek. Dakle, kada se sve sabere i oduzme, najbolje je kupiti polovni do 10 godina i sa manje od 200.000 kilometara.
Suština je da je kilometraža jedan od najvažnijih faktora pri kupovini polovnih automobila, ali ne i jedini.
Dakle, jasno je da ono što treba da tražite je automobil sa najmanjom kilometražom koju možete da nađete, koji je redovno održavan, koji nikada nije imao udes i koji je redovno korišćen.
Malo više kilometara nije faktor koji će nužno štetiti automobilu. Ono što najviše umanjuje kvalitet polovnog vozila je nebriga i loše održavanje.
Komentari (0)