Plava boja već sama po sebi izaziva asocijaciju smirenosti i relaksacije, a ako je još u pitanju plava voda, ukratko rečeno, radi se o totalnom opuštanju. Sigurno ste primetili da kada boravite pored vode,osećate se opuštenije i zaboravljate na svakodnevne stresne situacije. Ovo nije slučajno, jer je pojava i naučno objašnjena.
U pitanju je teorija “blue mind“, odnosno “plavog uma“, koja se zasniva na tvrdnji da blizina, boravak, ili prisustvo u vodi može učiniti da se osećate srećnije, zdravije, povezani i bolji u onome što radite. Morski biolog Valacea J. Nikols je napisao knjigu o uticaju vode na ljudsko zdravlje i dobrobit. Analiza studije sugeriše da život ili samo boravak u blizini voda,može imati snažne psihološke pa čak i fiziološke efekte.
Ljudi mogu doživeti koristi od vode bilo da su u blizini okeana, jezera, reke, bazena ili čak slušanjem umirujućeg zvuka fontane. Većina zajednica je izgrađena u blizini voda, ne samo iz praktičnih razloga, već zato što smo kao ljudi prirodno privučeni plavim prostorima… Mnogi pisci, pesnici, slikari i moreplovci su svedočili o osećaju blagostanja i mira koji ih obuzima kada su u ili blizu voda.
Knjiga pokazuje dokaze da život u blizini obale poboljšava fizičko zdravlje i dobrobit. Takođe pruža dokaze da voda generiše meditativno stanje, što nas čini srećnijima, zdravijima, smirenijima i kreativnijima.
-Postoji mnogo kognitivnih i emotivnih koristi koje dobijamo svaki put kada provodimo vreme pored vode, u vodi ili pod vodom. Privučeni smo vodi jer dolazimo iz vode i još uvek smo u velikoj meri sastavljeni od vode. U stvari, ljudsko telo je oko 60 procenata voda, a mozak je 75 procenata voda. Kada vidite vodu, kada čujete vodu, to pokreće reakciju u vašem mozgu da ste na pravom mestu, kaže ovaj autor, a prenosi portal Blueminding.
Ustvari,plavi um je neutralni um, ni previše pozitivan ni negativan. To je Zen, srednji put, pažnja, radostan, opušten.
Naučnici već godinama znaju da atmosfera na plaži, u moru ili pored tekuće vode sadrži povišene nivoe negativno naelektrisanih jona. Ovi joni uzrokuju da mozak oslobađa serotonin koji poboljšava raspoloženje i smanjuje nivoe laktata u krvi, smanjujući stres. Korišćenjem tehnika snimanja kao što su CT, PET i MRI skeneri, istraživači su pokazali da blizina vode povećava nivoe određenih hormona “dobrog raspoloženja“ kao što su dopamin i oksitocin u ljudskom mozgu. Istovremeno, nivo hormona stresa kortizola opada, što dovodi do opuštanja.
Međutim, nije sve u mirnim vodama, jer je podvodni svet takođe svet u stalnoj promeni gde se neočekivano može pojaviti u svakom trenutku. Čak i u opuštenom stanju, imamo ugrađenu potrebu za preživljavanjem, pa neki deo mozga stalno traži neočekivano. Neočekivani događaji će izazvati kratki porast crvenog uma, uzrokujući da mozak oslobađa dopamin, što stvara osećaj iznenađenja i novosti.
-U ili blizu vode, postoji visok stepen predvidljivosti.Pozadina koju vidimo je prilično kontrolisana, što omogućava delu mozga da se opusti. Protiv te dosledne pozadine, mozak nastavlja da traži nešto što pre nije bilo prisutno, jer je suština preživljavanja ispravna interpretacija stvari koje se ne uklapaju u pejzaž. Budući da se tela vode menjaju i ostaju ista u isto vreme, doživljavamo i umirujuću poznatost i stimulativnu novost, što je regularnost bez monotone. Ovo je savršen recept za pokretanje stanja nesvesne pažnje u kojem se aktivira mreža mozga neophodna za kreativnost i rešavanje problema- kaže autor teorije “plavog uma“.
Ovaj efekat plavog uma dobija se plivanjem u hladnoj vodi i evo odgovora na pitanje zbog čega nas plivanje tako opušta.
Komentari (0)