Budućnost naših navika u ishrani: Trendovi koji će oblikovati 2025. godinu

Zanima vas kako će izgledati naše navike u ishrani sledeće godine? U najnovijem izveštaju o hrani, poznata nutricionistkinja Hani Ricler, oslanja se na svoje stručno znanje, studije iz nutricionističkih nauka, psihologije, sociologije i tehnologije hrane, kao i na iskustvo i instinkt i pruža nam uzbudljive uvide i rešenja za sve probleme koji nas brinu u budućnosti ishrane.

Grupiše prehrambene trendove za 2025. godinu u tri glavne oblasti:

Zdravlje, održivost i zaštita klime

Svaka od ovih tema je detaljno analizirana poslednjih godina, a svi ovi elementi utiču na budućnost mesa. Ne radi se samo o zameni mesa biljnim proteinima, već se javlja i kontra trend – zahvalnost prema mesu.

Paradigma “brže, jeftinije i više” je zastarela. Nutricionistkinja kritikuje trgovce koji ulaze na tržište sa jeftinijim privatnim markama koje uglavnom ne impresioniraju u smislu ukusa, izgleda i mirisa i često sadrže puno dodataka. To može usporiti dalje inovacije i smanjiti raznolikost proizvoda.

Ipak, postoji konkurencija u oblasti visokokvalitetnih zamena za meso i u razvoju uzgojenog mesa. Ovo je već odobreno u SAD i Singapuru, a moglo bi da se uvede i u državama članicama EU, Švajcarsku i Veliku Britaniju.
Budućnost pripada biljnim proteinskim proizvodima (uključujući gljive i alge). Oni se percipiraju kao samostalne namirnice i proširuju asortiman proizvoda, umesto da budu samo zamene za meso, morske plodove i mleko.

Regionalnost i globalizacija

Drugi veliki klaster trendova za 2025. godinu obuhvata regionalnost i globalizaciju. Iako se globalizacija povećava decenijama, sada izgleda da se usporava jer potrošači ne žele samo međunarodne ukuse, već i kvalitet i poreklo hrane. Mnogi vlasnici restorana grade mrežu lokalnih proizvođača i to čine transparentnim za sve na meniju, jer je to prilika da razvijete svoj profil. Gosti će tako ceniti vašu hranu jer je proizvodnja kvalitetna i održiva.

Proizvodnja hrane i otpad

“Otpad je izum industrijskog doba” citat je profesora Tila Hina sa Univerziteta primenjenih nauka u Cirihu. Nekada se hrana više cenila zbog siromaštva. Danas se trendovi poput Zero Waste ili Circular Food fokusiraju na ekološki prihvatljiv pristup ishrani i smanjenje otpada. Otpad se sada vidi kao početni proizvod za nešto novo. Motivacija nije samo izbegavanje otpada, već korišćenje svih sastojaka.

Možda vas zanima

Lekar predlaže najbolju hranu za snižavanje šećera: Dopašće se dijabetičarima

“Džaba je ministarka plivala u Seni”: Grad svetlosti na fekalijama, a ne valja ni hrana, a ni krevet

Kriza drma i Mekdonalds: Veliki pad prodaje, rukovodstvo razmišlja samo o jednoj stvari

Detaljan spisak: Koja riba je najzdravija?



Izvor: Objektiv.rs