Zapamtite, tumor i rak nisu isto: “Tumori nisu mutanti, niti Marsovci“

Kada osoba sazna da ima tumor, ruši joj se ceo svet. Oboleli kao najveći stres navode momenat kada im lekar saopštava da imaju tumor. Poslednja u nizu slavnih koja je izašla u javnost i potresno saopštila da ima tumor bila je majka Kim Kardašijan, Kris Džener. Iako su je u rijalitiju svi optuživali da je hipohondar, na kraju se ispostavilo da je bila u pravu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kris Jenner (@krisjenner)

Ali ono što mnogi ljudi ne shvataju jeste da dijagnoza tumora i rak nisu nužno ista stvar; a imati benigni tumor neće automatski promeniti vaš život, istražuje USA today.

– U stvarnosti, svaki rast ćelija se kvalifikuje kao tumor- kaže dr Rajan Ozborn, hirurški onkolog i direktor Instituta za glavu i vrat Osborna u Los Anđelesu. Iz ove perspektive, “čak i neobična bubuljica ili mladež se kvalifikuje tako, zbog čega lekari ponekad preporučuju da ih pregledaju”.

Zaista, reč “tumor“ ima latinski koren koji jednostavno znači „otok“. Imajući na umu ove faktore, može biti od pomoći znati šta je tumor, kada nije opsan i u kojim slučajevima treba da brinete.

Prva stvar koju treba razumeti jeste da tumori počinju kao nakupine ćelija “koje počinju nenormalno da rastu i formiraju masu“, kaže dr Džuli Gralou, glavni medicinski službenik u Američkom društvu za kliničku onkologiju.

To znači da tumori “nisu mutanti ili Marsovci, kao što neki ljudi misle da jesu“, kaže Ozborn.

– Oni su ćelije koje svakodnevno nastaju u našem telu, koje su, iz bilo kog razloga, pronašle način da izbegnu normalan ciklus života i smrti ćelije.

Ovo omogućava ovoj grupi ćelija da nastavi da raste i neregulisano se razmnožava sve dok ne izazovu probleme.

Takvi tumori “mogu da variraju od sitnih do masivnih – od nekoliko milimetara do nekoliko desetina santimetara, kaže dr Skot Eggener, urološki onkolog i ko-direktor klinike za visok rizik i napredni rak prostate u Čikagu. Najveći tumor koji je ikada zabeležen bio je težak 302 funte. Uklonjen je ženi 1991. godine, koja se potpuno oporavila.

Tumori mogu biti benigni, što znači da nisu kancerogeni i da će verovatno rasti samo tamo gde jesu, a da se ne šire na druge delove tela.

– Benigni tumori su veoma česti, jer većina nas ima kvržice i izbočine koje možemo videti i osetiti da nisu rak – kaže dr Garlou.

Ona ističe da ovi tipovi tumora obično nisu problem, “ali povremeno ako narastu veoma veliki ili počnu da komprimuju krvne sudove i nerve, možda će morati da budu uklonjeni operacijom.”

S druge strane, maligni tumori su kancerogeni i obično se šire po celom telu – često u kritične organe i sisteme, što ih može učiniti opasnim po život. Dok su maligni tumori “manje uobičajeni od benignih tumora, nisu neuobičajeni”, kaže Gralov. Ona kaže da trenutne procene pokazuju da će 1 od 4 osobe u SAD razviti tumor kancera, „sa rizikom da raste kako starimo“.

Primarni razlog zašto je starost faktor koji doprinosi rastu tumora jeste zbog opadanja imunološkog zdravlja kako starimo.

– Vi pravite tumorske ćelije od dana kada ste rođeni do dana kada umrete. Ali razlog zašto ove ćelije zapravo ne prerastu u tumor je taj što ih vaš imunološki sistem traži i uništava pre nego što imaju priliku da prerastu u tumor.

 Međutim, ovaj element našeg imunog sistema za traženje i uništavanje opada (zajedno sa većinom drugih telesnih simptoma) kako ulazimo u 40-te, 50-te i dalje, “zbog čega su tumori i kanceri češći kasnije u životu.

Osim starenja, genetika takođe može igrati ulogu u razvoju tumora.

– Mnogi tumori se spontano formiraju usled grešaka ili mutacija koje nastaju kada se naše ćelije dele- objašnjava dr Andrea Čerkek, gastrointestinalni onkolog i kodirektor Centra za mladi karcinom kolorektalnog i gastrointestinalnog raka u Memorijalnom centru za rak Sloun Ketering. Često se smatra da je ova podela nasumična, “neke od ovih grešaka ili mutacija proizilaze iz nasledne predispozicije”.

Rizici po životnu sredinu su takođe factor rizika. Produženo izlaganje sunčevoj svetlosti i ultraljubičastom zračenju, na primer, pokazalo se da ponekad dovodi do melanoma – što je jedna vrsta tumora, koji se obično naziva rak kože.

-Pušenje je još jedan faktor rizika za razvoj mnogih karcinoma, uključujući rak pluća i karcinom glave i vrata“, kaže dr Marisa Barbaro, neuroonkolog u Perlmuter centru za rak u NIU Langone bolnici — Long Ajlend.