Način na koji će se glasati na izborima za Evropski parlament odrediće smer kretanja EU u narednih pet godina. Pošto se održavaju iste godine kad i izbori u SAD, biće testirano evroatlantsko savezništvo, a za EU je od ključnog značaja ko će biti novi američki predsednik, navodi se u najnovijoj analizi Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, prenosi Tanjug. Stranke desnice i krajnje desnice ostvarile su poslednjih godina znatne uspehe unutar EU, a pomak udesno sigurno će se odraziti i na budući saziv Evropskog parlamenta, tim pre što se pojedine stranke krajnje desnice dovode u vezu s Rusijom i ruskim uticajem.
Nakon svakog petogodišnjeg mandata u institucijama EU evidentan je porast evroskepticizma, a da EU ne vode prvorazredni političari vidi se po kandidatima za Evropski parlament, ali i kasnije u sastavu Evropske komisije.
Kako se navodi, ovo su najvažniji izbori za EP, jer će odrediti smer prema kojem ide EU – da li jačaju suverenisti, federalisti, konfederacije ili EU ide u nekom drugom smeru, na šta će u znatnoj meri uticati države članice neto prijemnice sredstava iz evropskog budžeta (države koje više dobiju iz budžeta EU nego što uplate). Analitičari smatraju da će predstojeće izbore za Evropski parlament obeležiti konfrontacija između „Sorosoida” i „Orbanoida”, odnosno političkih stranaka koje inspiraciju i podršku imaju u Džordžu Sorosu i Viktoru Orbanu, kao i da se ta konfrontacija neprestano odvija u jugoistočnoj i centralnoj Evropi. Dodaje se da je opasna diferencijacija među državama članicama EU na one koje su favorizirane i marginalne i ističe da je nesporno da zemlje članice iz istočne Evrope moraju da zauzmu važnije pozicije u institucijama unije, jer će se u suprotnom smatrati da je EU ekskluzivni klub „zapadne Evrope”.
Predstojeći EU izbori u sadašnjim geopolitičkim i geostrateškim okolnostima i interesima imaju dodatnu težinu.
Pre svega, administraciju EU vode tehnokrate i reč je o potpuno birokratizovanom aparatu, navodi se u analizi i dodaje da čak činovnici koji nisu izabrani na izborima odlučuju o sudbini država, a Evropski parlament je jedina neposredno demokratski izabrana institucija. „Odlaskom Velike Britanije ugrožena je pozicija Nemačke u odnosu prema Francuskoj, čiji međusobni odnosi dugo nisu bili na tako niskom nivou kao sada. Za vreme finansijske krize došlo je do diferencijacije na levom političkom polu na tradicionalne socijaldemokratske i socijalističke stranke i na krajnju levicu, od koje je najpoznatija Siriza u Grčkoj. Evropska narodna stranka (EPP) kao najveća politička grupacija u Evropskom parlamentu suočava se s procesom diferencijacije na tradicionalne konzervativne i hrišćanskodemokratske stranke i stranke krajnje desnice. Taj proces će dovesti do promene razmene moći među političkim grupacijama u Evropskom parlamentu”, navodi se u analizi.
Ističe se i da je rat u Ukrajini šansa da EU pokrene ubrzane mehanizme za proširenje, što zavisi od postojanja političke volje unutar EU da države zapadnog Balkana uključi u svoje članstvo, jer postoji realna opasnost da se države zapadnog Balkana priklone nekim drugim interesnim sferama i integracijama.
Pojašnjava se da u državama zapadnog Balkana više ne postoji veliko oduševljenje za članstvo u EU, pojavljuje se alternativa članstvu u Evropskoj uniji, jer je dosadašnja politika unije prema regionu bila utemeljena na raznim oblicima uslovljavanja, ucenjivanja i ponižavanja i nikad nije bila u potpunosti iskrena. „Ljudi na zapadnom Balkanu imaju snažan otpor zbog takvog odnosa EU prema njima. Ukoliko bi proširenje EU prioritetno povezivali s Ukrajinom, pa čak Moldavijom i Gruzijom, zanemarujući zapadni Balkan, to bi predstavljalo poraz evropske ideje u regionu i opasnost da zapadni Balkan bude zauvek izgubljen za EU. Posebno zabrinjava formirana percepcija stanovništva zapadnog Balkana da je EU prvenstveno ’katolička Evropa’, koja ne želi u svoje članstvo zemlje s dominantno pravoslavnim, odnosno muslimanskim stanovništvom”, navodi Ifimes.
Ipak, analitičari smatraju da EU bez temeljne reforme ne može dugoročno da preživi, kao i da je dosadašnji način vođenja EU anahron. Bez jedinstvene spoljne i odbrambene politike Evropska unija ne može da evoluira u svom daljem razvoju. EU je i dalje atraktivna za život, što potvrđuju i brojni migranti koji žele da izaberu EU kao novi dom za svoj život i rad”, zaključuje se u analizi.
Bilčik: Istorijska prilika za proširenje EU
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio je juče da je sada istorijska prilika za proširenje Evropske unije, kao i da smatra da će naredno proširenje biti na zapadni Balkan. U intervjuu za Tanjug rekao je i da, ukoliko postoji fokus na evropsku agendu, proširenje može da postane stvarnost. „Mislim da je ovo prilika za region i ko god prvi uđe u uniju, uradiće to jer je ispunio kriterijume. Srbija mora da donese važne odluke. Mislim da je voz krenuo iz stanice i da je dobro da se bude na početku, a ne na kraju voza”, rekao je Bilčik.
Na pitanje novinara kako komentariše izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da nijedna zemlja regiona neće ući u EU pre Ukrajine, rekao je da je Srbija mnogo ispred te zemlje i na tehničkom i na političkom planu. „Ispunjenost uslova će odlučivati. Položaj Srbije je daleko ispred Ukrajine. Možda otvorimo pristupne pregovore s Ukrajinom i Moldavijom u junu, njima je potreban takav politički signal, a tada će Ukrajina biti u istoj poziciji kao Srbija 2014. godine, kad je otvorila pregovore”, rekao je Bilčik.
Dodao je da zna da je region težak i eksplozivan, da su tu teme iz prošlosti koje mogu da dovedu do blokada i svađe. Istakao je i da je uvek korisno kad je jasno kakav je stav Srbije u vezi s velikim geopolitičkim pitanjima, kao i da je jedini razuman kredibilan i ostvariv izbor – evropski izbor. „Nadam se da će Srbija iskoristiti tu priliku, ali to zahteva i neke promene i odluke u vezi s reformama, stavovima Srbije u odnosu na glavne igrače”, rekao je on.
„Moramo da se borimo za evropsku budućnost regiona”, zaključio je.
Komentari (0)