ZABRINJAVAJUĆI PODACI: U Srbiji se više od 200.000 ljudi bori sa zavisnostima, a samo dva odsto se leči

Bez lečenja ili angažmana oko oporavka, zavisnost je progresivna

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Bolnica
Ilustracija Foto:Pixabay

U Srbiji postoji više od 200.000 ljudi koji se bore sa bolestima zavisnosti, od kojih se samo dva odsto leči, pokazuju nezvanične statistike. Bez lečenja ili angažmana oko oporavka, zavisnost je progresivna, dovodi do mnogostrukih oštećenja kako mentalnog tako i somatskog zdravlja i prerane smrti.

Tu su sve one tradicionalne zavisnosti o kojima se decenijama govori, poput alkohola, duvana, psihoaktivnih supstanci, a tu su i one novijeg datuma poput kockanja, klađenja, zavisnosti od društvenih mreža, interneta, računara i mobilnih telefona, igrica, novih digitalnih tehnologija.

Zato je otvoreno veliko pitanje: „Kako se izboriti sa tradicionalnim i novim zavisnostima“, kako ovim problemima stati na put, ali i da li je neophodno da se inoviraju strategije iz ove oblasti kako bi se akcenat stavio i na nove vidove zavisnosti ili pokrenuti rad na novoj strategiji.

Prof. dr Slavica Đukić Dejanović je istakla da u svetu oko 35 miliona ljudi ima neki od poremećaja izazvanih uzimanjem supstanci, ali tek svaka sedma osoba potraži neki vid stručne pomoći.

Bez lečenja zavisnost je progresivna

Bez lečenja ili angažmana oko oporavka, zavisnost je progresivna, dovodi do mnogostrukih oštećenja kako mentalnog tako i somatskog zdravlja i prerane smrti. Zavisnost prati psihička zavisnost, fizička zavisnost, apstinencijalni sindrom i porast tolerancije.

– Faktori koji doprinose razvoju zavisnosti su: dostupnost psihoaktivnih supstanci, porodični i vršnjački uticaji, socijalno okruženje, postojeći psihijatrijski poremećaj i genetsko nasleđe – rekla je dr Đukić Dejanović.

Prema njenim rečima, procenjuje da je otprilike 83 miliona ili 28,9 odsto odraslih osoba (u dobi od 15 do 64 godine) u Evropskoj uniji barem jednom tokom života probalo nezakonite droge. Iskustvo upotrebe droga češće navode muškarci (50,6 miliona) nego žene (32,8 miliona). Opioidi su bili prisutni u 76 odsto slučajeva predoziranja sa smrtnim ishodom prijavljenih u Europskoj uniji za 2019. godini.

– Moj stav je da nove zavisnosti iziskuju nove procedure i u dijagnostici i u pristupu osobama koje su zavisne od kocke, interneta i drugih vidova zavisnosti, koje menjaju naš pogled na problem zavisnosti. Nova strategija bi mogla biti napravljena kroz novu standardizaciju i značajnih koraka u pristupu ovoj problematici – smatra dr Đukić Dejanović.

Na prvom mestu u proteklih oko 10 godina bile su zavisnosti od gejminga (video igara) da bi u poslednjih par godina zavisnost od mobilnih telefona – nomofobija, zavisnost od društvenih mreža i patološko kockanje mobilisale sve veći broj pacijenata, istakla je dr Svetlana Vučetić Arsić.

Poenta je u prevenciji mentalnog zdravlja

Konzumiranje elektronskih cigareta sa tečnim nikotinom i aromatizovanih primamljivim ukusima kao i korišćenje nargila je sve češći izbor medju adolescentnom populacijom.

– Prema istraživanju nemačkog Centra za borbu protiv bolesti zavisnosti smatra se da je prosečno oko dva procenta stanovništva zavisno od lekova – kaže prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog i supspecijalista za bolesti zavisnosti.

Ana Janković, psiholog, napomenula je da je važna kvalitetna intervencija. Poenta je u prevenciji mentalnog zdravlja. Treba prihvatiti činjenicu da živimo u digitalnoj eri koja kao takva, nosi sa sobom veliki potencijal ali i rizike.

– Očigledno da su bolesti zavisnosti u porastu. Zato je potrebno da delujemo u skladu sa realnom situacijom i izazovima kako bismo pomogli mladima da razviju adekvatne veštine za zdrav i kvalitetan život – dodala je Janković.

O ovoj temi, kako je naglašeno, govoriće se i na predstojećem jubilarnom 30. Festivalu zdravlja Beograd, koji će u Domu vojske Srbije biti održan 8. juna 2024. godine.



Izvor: Kurir

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar