Kada pomislimo na planetu na kojoj potencijalno buja život, verovatno nam prvo na pamet padne nebesko telo kojim dominira plava i zelena boja. Ipak, naučnici se s time ne slažu te smatraju da bismo, pri potrazi za vanzemaljskim životom, trebalo tražiti ljubičaste planete.
Iako se ideja čini čudnom, njen temelj zapravo počiva na Zemaljskoj biologiji. Naša planeta je zelena zbog hlorofila, zelenog pigmenta u biljkama. Ipak, fotosintetske bakterije koje žive u uslovima slabog osvetljenja su obično ljubičaste boje kako bi maksimalno iskoristile infracrveno zračenje.
“Ljubičaste bakterije mogu napredovati u širokom rasponu uslova, što ih čini jednim od najboljih kandidata za vrstu života koja bi mogla dominirati raznim svetovima. A zbog crvenih zvezda bi mogle imati jako povoljne uslove za fotosintezu”, kaže astrobiolog Ligia Fonseca Coelho s Instituta Carl Sagan na Univerzitetu Cornell u SAD-u, a prenosi Science Alert.
Crveno i žuto sunce
Naše Sunce spada u spektralnu klasu žutog patuljka. Njegova svetlost je zapravo bele boje, ali zbog pozicije i raspršenja svetlosti izgleda žuto (ponekad i narandžasto ili crvenkasto).
Kada se približi kraju života, Sunce će ekspandirati u divovsku crvenu zvezdu, navodi NASA. Toliko će narasti da će doslovce progutati Merkur i Veneru, a možda i Zemlju. Ali, do toga je dalek put. Sunce bi trebalo žariti i paliti još nekih 5 milijardi godina pre nego što se, nakon faze širenja, smanji i postane beli patuljak.
Beli patuljak zapravo opisuje konačni stadijum zvezda male mase, među kojima je i Sunce. Iako je ono sada milion puta veće od Zemlje, beli patuljci su otprilike veličine naše planete.
Ipak, Sunce ne spada u najzastupljenije zvezde u našoj galaksiji. Najviše ima onih manjih i crvenijih koje emituju manje topline i svetlosti. Crveni patuljci čine skoro 75 posto svih zvezda u Mlečnom putu, stoga postoji velika šansa da se vanzemaljski život razvije na egzoplaneti koja kruži oko “crvenog sunca”.
Prikupljali razne bakterije
Naučnici s Instituta Carl Sagan su stoga krenuli da katalizuju različite oblike života kako bi utvrdili na koji način bi se oni mogli razvijati u okruženju crvenog patuljka te kako bismo ih mi percipirali, odnosno uočili izdaleka.
Hlorofil na Zemlji nije prisutan samo u biljkama, takođe ga imaju cijanobakterije (najstariji fotosintetski organizmi na Zemlji). To nije slučajno. Hlorofil se nalazi u hloroplastu, a smatra se da su hloroplasti nastali iz drevnih cijanobakterija koje su ušle u endosimbiozu sa ćelijom i preuzele ćelijsku ishranu fotosintezom.
Ipak oko zvezda s različitim svetlosnim uslovima mogao bi se razviti drugačiji oblik života. Stoga su Coelho i njene kolege prikupile više od 20 vrsta bakterija koje prikupljaju svetlosnu energiju putem pigmenta karotenoida.
Ovi organizmi dobro napreduju na crvenom i infracrvenom svetlu, upotrebljavajući bakteriohlorofile koji apsorbiraju talasne dužine svetlosti koje ne koriste biljke ili cijanobakterije te ne proizvode kiseonik.
“Ljubičasta bi mogla biti nova zelena”
Stručnjaci su merili pigmente različitih bakterija i kreirali modele vanzemaljskih svetova s različitim površinskim i atmosferskim uslovima. U svim su slučajevima bakterije prouzrokovale stvaranje intenzivne nijanse svetlosti na planeti koja bi se potencijalno mogla otkriti izdaleka.
Mikrobi zbog karotenoida, zavisno o vrsti bakterije, mogu biti više narandžasti, crvenkasti ili smeđi. Bogata populacija takvih bakterija mogla bi obojiti egzoplaneti u hladnije nijanse, što bi predstavljalo naznaku postojanja nekog oblika fotosinteze.
“S obzirom na to da ljubičaste bakterije mogu napredovati u tolikom rasponu različitih uslova, lako je zamisliti da bi na mnogim udaljenim svetovima ljubičasta mogla biti nova zelena”, kazala je astrobiolog Lisa Kaltenegger, direktorka Instituta Carl Sagan.
Istraživanje naziva Purple is the new green: biopigments and spectra of Earth-like purple worlds objavljeno je u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters.
Izvor: Index.hr
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)