U ataru između Crepaje i Padine u sredu popodne uočena je pojava za koju su mnogi pomislili da je tornado ili tromba, a u mnoštvu komentara povodom snimka objavljenog na društvenim mrežama, našle su se i pretpostavke da je Srbijom protutnjao “pustinjski đavo”, međutim, autorka snimka je navela da je u pitanju gustnado (gastnado).
Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ) objasnio je nakon snimka gustnada na delu kako sve funkcioniše.
-Preduslov da se razvije gustnado je da imamo grmljavinski oblak iz koga imamo intenzivnu silaznu struju ili intenzivne padavine. Kada hladan vazduh iz olujnog oblaka dođe do zemljine površine on počne velikom brzinom da se razliva u svim pravcima. Ukoliko na određenom lokalitetu postoji dovoljno nestabilnosti u tom plitkom zemljinom sloju i ukoliko postoji odgovarajući profil, odnosno smicanje vetra, može da se javlja vrtložnost, odnosno, rotacija i dobijamo praktično nešto što naliči na tornado, kaže meterolog Slobodan Sovilj za “Blic”.
Po čemu se razlikuje od tornada?
Za gustnado je jako važno reći, ističe Sovilj, da ni na koji način nije povezan sa oblakom, sa bazom oblaka i to je osnovna razlika po kome se on razlikuje od pravog tornada.
Dodaje da su tornado ili trombe meterološke pojave koje se posmatraju od baze oblaka do površine zemlje, dok je gustnado vezan samo za zemlju. Može se protezati nekoliko desetina, najviše 100 metara od zemljine površine uvis, nije povezan sa bazom oblaka, a postoji i treća tvorenina, meterološka pojava, takozvani fjunel klaud (funnel cloud), ili levak, koji se javlja kao vrtloženje koje silazi iz baze oblaka ali ne dospeva do zemljine površine.
Da li je “pustinjski đavo”?
– U hladnom prodoru vazduha koje imamo sada zaista smo imali jednu pojavu gustnado. To je i snimljeno i neko je uz taj snimak komentarisao da je to “pustinjski đavo” ili “dust devil”, međutim, ne može biti s obzirom da se “pustinjski đavo” uvek javlja u vedrom, sunčanom danu kada je najtoplije i on je obično još manjih razmera u donosu na gustnado. To smo imali pre nekoliko godina, lep, tipičan primer u Čačku, kaže Sovilj.
View this post on Instagram
Dostiže najnižu brzinu tornada
Na pitanje, na kom mestu se nalazi gustnado u odnosu na skalu jačine meteroloških pojava nalik tornadu, kaže da nije veoma opasna pojava, ali kada su veoma snažni njihova brzina može da dostigne i oko 100 kilometara na sat.
-To su najniže brzine na skali po kojoj se rangira intenzitet tornada. Međutim, gustnado se kraće zadržava, a i u najvećem broju slučajeva su i brzine manje, tako da bi to bila gornja granica do koje brzine mogu ići u ovom vrtlogu, kaže meteorolog.
Komentari (0)