Kada sam počela da pišem ovaj tekst, nisam otvorila Word, već prvo kalkulator – da izračunam koliko godina moja baka puni.
Rođena je, pa uh… pradavne 1928. godine i eno je, jutros je obišla dvorište da vidi da li je sve u redu i da joj, kako kaže, “proradi krv”.
Ovih dana mi izleću razni psiholozi, gurui, lajfkoučovi s premudrim mislima i savetima da preživim život. Danas, kada je njoj rođendan, opet sam u upala u zamku promišljanja – O čemu bulazne svi ovi ljudi, kad će ona doživeti 100 i to zdrava, prava, duhovita i zadovoljna.
Razmišljanje o njoj učini da se osećam kao da sam protresla glavom, pa pootpadaju sva newage s*anja, a duša i um dobiju kristalnu perspektivu i pravac – šta je važno i kako dalje.
Otuda ovaj jedinstven vodič – 6 životnih pravila moje 96-godišnje bake. Možda zvuči šašavo, ali deluje!
Rad, rad i samo rad, ali fizički
– Radiš li mila moja – rečenica je kojom me obično dočeka.
– Radim bajka, radim.
– Dok god radiš, dobro si – obavezna je replika.
Moja baka je došla u Banat ’40 i neke. Iz Bosne. Dobili su kuću i parče zemlje. Bila je tad već devojka i radilo se mnogo. Ali baš mnogo. To su bili teški zemljoradnički i stočarski radovi, a žene su vukle kao muškarci.
Krpu, varjaču i krave je predala svojim snajkama tek sa nekih 80 godina, kada smo mi, unučići stasali toliko da se ne držimo mamama za suknju. Mudro i humano.
Čak i sad, ne lažem vas, vidim je popodne da uzme metlu i mete po dvorištu. Ne da se bajka.
Ishrana – Jaka i samo domaće
Primetila sam jednu interesantnu stvar – moja baka je uvek osluškivala svoj organizam i nije jela tek bilo šta. Otkako znam za nju, za doručak je jela slaninu, a za večeru kiselo ili slatko mleko. Ima u našem domaćinstvu i domaćih kobasica, kulena, pečenice, šunke, ali ona uvek bira slaninu. I to onu belju.
Ručak je u našoj kući obavezno “kuvanje”. Retko je pohovala i pržila. Uglavnom su to bile čorbe s mesom i krompirom, a vrlo često pite i to jako masne, štrudle i druga peciva. Ako je pecivo za ručak, supa je obvavezna, jer nečeg “na kašiku” mora biti.
U poslednje vreme jede slatkiše. Valjda je podetinjila s toliko godina.
Parizeri, salame, paštete i ostala upakovana hrana na naš sto se nije iznosila. I danas je vrlo sumnjičava prema svemu tome i mudro čeka da mi prvi otvorimo i probamo. Ako joj se svidi tekstura i nama se ništa ne desi, možda će probati. Stara lija je to.
Nije pustila decu od sebe
Ona je svojim sinovima prepisala zemlju čim joj je muž, a moj deda umro. Njih dvoje su nam sagradili veliku, novu kuću u istom dvorištu, pored njihove stare “švapske” kuće. Ceo život je provela u dvorištu sa svojom velikom familijom, a i danas živi sa svojim sinovima i snajkama.
Ona je celog života bila domina u toj kući. Blaga i pravična, ali krajnje dominantna sa velikom potrebom za kontrolom.
Naravoučenije – Važno je da donosite odluke, da se pitate i da budete u zajednici. Ona nije nikad likovala svojom važnom funkcijom u toj zajednici. To je prosto sve njeno – njena deca, njena kuća, njen život i njene odluke. Drugi je ne zanimaju.
Bogat društveni život
Naša kuća je bila poput prometne železničke stanice – svraćalo je mnogo ljudi, poslom i iz zadovoljstva. Sve je srdačno dočekivala, gostila i ispraćala s glasnim osmehom. Ona je glasna, posebno kad se smeje.
Ona je pažljiv slušalac, saosećajna je i vrlo vešt govornik i sagovornik. Iako je oštećenje sluha značajno uticalo na njene međuljudske odnose, uz malo strpljenja i danas uživam u razgovoru sa njom.
Pažljivo je savetovala, nepogrešivo procenjujući karakter osobe sa kojom govori. To ne znači da je prećutkivala teške stvari, al je maestralno znala da ih uvije tako da ne možete da se naljutite na nju. Takve stvari je saopštavala u neodređenom trećem licu i nekim čudom vam usađivala misao u glavu tako da još dugo razmišljate o tome.
Pravična, prilično objektivna i poštena. Nije se mnogo vezivala za druge ljude ali je uvek imala poštovanje prema svima i srdačnost. Nisam primetila da je uvredljiva, ali zlonamernici nisu dobijali neki poseban tretman od nje. Obično samo ignorisanje. Ono iskreno, a ne namerno.
Babina psihoterapija
Svi oni koji se bore sa anskioznošću, depresijom i gubljenjem kompasa u životu mogu biti utešeni činjenicom da je 96-godišnja baka, danas krajnje mirna i psihički zdrava, imala velike psihološke kolapse u svom životu. I preživela ih. I završiće u miru sa sobom i svetom.
U jednom periodu života je mnogo pila. Ali baš mnogo. Čak se i ja sećam toga, a i snajke umeju da podgreju sećanja. Tata mi je jednom prilikom ispračao da se odala alkoholu nakon velike tragedije.
Dani i godine su joj prošli u pijanom stanju. Uz rakiju je radila neodložne poslove, ali gurala. Kako? Samo ona zna. O tome mi nikad nije govorila, a imam utisak da to nikad ne bi ni priznala.
I dan danas ume da popije čašicu rakije ujutru. Kaže da je to zdravo.
Možda je to bila zamena za antidepresiv, psihoterapiju. Ne znam… ali baka je osetila kada više ne može da se nosi sa time i jednostavno prestala. U tišini i kao da je to sasvim normalno.
Od ostalih psiholoških saveta, izdvojiću i meditaciju. Ona stvarno meditira a da toga apsolutno nije svesna. Godinama je posmatram kako potpuno sama i u apsolutnoj tišini sedi ispred kuće, ne radi ništa, zagledana u ono što je okružuje. To je u proleće i leti njena svakodnevna aktivnost.
Ranije je mnogo plela, uglavnom uveče, a i prela je. Prevedeno na moderni jezik – pipave, jednolične vežbe rukama i prstima, koje se često koriste u psihijatriji.
Ne znam šta je ispunjava
Uvek vedra, mirna i samozodovljna. Takva je. Koliko god ja lupala glavu i puštala sve pipke sedmog čula, ne mogu da skapiram šta je ono što nju ispunjava.
Mogu da primetim da je, što se kaže, svoja. Brine o sebi na neki svoj način i ume da se zaštiti od negativnosti. Njena svakodnevica je, iz mog ugla, krajnje jednolična, dosadna. Ona živi dan mrmota već 70 godina. Leže oko 9, ustaje u 6. Pristavlja jutarnju kafu sinovima i snajkama. Šeta po dvorištu, obraduje se gostu, malo jede, a sada već mnogo odmara. Ne propušta Slagalicu i Dnevnik.
Nikad ne kuka, a ozlojađenosti i frustracije nema ni u tragovima.
Nažalost, ova poslednja stavka, možda i najvažnija, će ostati najveća zagonetka.
Mada, možda ona i ne razmišlja o tome šta je ispunjava. Drži se svog ritma i mirna je.
Ps. Jako se obradovala torti i svećici. 16 praunučića ju je slikalo, a ona se strpljivo smeškala pametnim telefonima
Komentari (0)