Gigantska čudovišta iz košmara zaista postoje: Naučnici zabeležili kako vrebaju plen u plićaku (VIDEO)

Naučnici koji istražuju prašume Amazonije otkrili su novu vrstu zmije, za koju se veruje da je najveća na svetu.

Tim sa Univerziteta u Kvinslendu u Australiji otputovao je u ekvadorski deo sliva Amazon u potrazi za severnom zelenom anakondom (Eunectes akaiima), koja nikada nije bila dokumentovana. Ekspedicija je usledila nakon poziva lokalnog naroda Vaorani da dođu i istraže anakonde za koje se priča da su najveće koje postoje.

Naučnici su se pridružili lovcima u desetodnevnoj ekspediciji u regiju Bameno na teritoriji Bajhuaeri Vaorani, da bi, veslajući niz rečni sistem, pronašli nekoliko anakondi koje vrebaju u plićaku i čekaju plen, prema svedočenju profesora Brajan Fraja, biologa iz Univerzitet u Kvinslendu, koji je predvodio ekipu, prenosi CNN.

Anakonde su džinovske, neotrovne zmije koje žive u vodi ili blizu vode u tropskim delovima Južne Amerike.

„Veličina ovih veličanstvenih stvorenja bila je neverovatna. Jedna ženka anakonde koju smo sreli imala je neverovatnih 6,3 metra”, rekao je Fraj povodom otkrića koje je napravljeno tokom snimanja predstojeće serije National Geographic-a “Od pola do pola sa Vilom Smitom” (Pole to Pole vith Will Smith).

Naučnici su takođe preneli kako su čuli anegdote da su u tom području primećene zmije od 7,5 metara, teške 500 kilograma.

Zelene anakonde su najteže zmije na svetu, prema britanskom Prirodnjačkom muzeju, koji je zabeležio da je najteža izmerena jedinka težila 227 kilograma. Bila je dugačka 8,43 metra i 1,11 metara  široka.

Dok druga vrsta, mrežasti piton, ima tendenciju da bude duža i često dostiže više od 6,25 metara, ali ​​je lakša.

Stručnjaci koji su proučavali ove gmizavce u Ekvadoru otkrili su da su se novoidentifikovane vrste severne zelene anakonde odvojile u evoluciji od južne zelene anakonde pre skoro 10 miliona godina, i da se genetski razlikuju za 5,5 procenata.

„To je prilično značajno. Perspektive radi, ljudi se razlikuju od šimpanzi za samo oko 2 procenta“, rekao je Fraj, a nalazi su opisani u časopisu MDPI Diversity.

Tim je potom uporedio genetiku zelene anakonde sa drugim primercima na drugim lokalitetima kako bi ih procenio kao vrstu indikatora zdravlja ekosistema i upozorio da se Amazon suočava sa brojnim pretnjama.

„Krčenje šuma Amazonskog basena usled ekspanzije poljoprivrede rezultiralo je procenjenim gubitkom staništa od 20-31 odsto, što bi moglo da utiče na do 40 odsto njegovih šuma do 2050. godine“, rekao je Fraj.

Degradacija staništa, šumski požari, suša i klimatske promene ugrožavaju retke vrste poput anakondi, koje postoje u tako retkim ekosistemima, dodao je on.