Nutricionistkinja sa Harvarda Uma Naidoo provela je decenije istražujući kako anksioznost utiče na različite aspekte fizičkog zdravlja, uključujući imunitet, upale, ishranu i metabolizam.
“Uvek govorim ljudima da je hrana neprocenjiv alat koji nam može pomoći da se oslobodimo anksioznosti, povećamo fokus i poboljšamo ukupno mentalno zdravlje”, kaže ona.
Naidoo je za CNBC navela šest pravila koja sledi kako bi imala mirniji um i jači mozak.
Jedite što manje obrađene hrane
Naidoo jede neobrađenu ili što manje prerađenu hranu. Povrće, bobičasto voće, neobrađene žitarice i mahunarke su joj omiljene namirnice jer obiluju vlaknima koja su ključna za zdravlje probavnog sistema i stvaranje okruženja u kojem mogu rasti dobre bakterije.
Konzumirajte hranu raznih boja
Od tamnozelenog brokila i spanaća do jarkožute šargarepe i paprike, konzumiranje širokog spektra boja osigurava stalnu snabdevenost hranljivim materijama koje su neophodne za pravilan rad mozga i smiren um.
“Ali ne radi se samo o voću i povrću. Bilje i začini poput šafrana, ruzmarina, kurkume, crnog bibera i bosiljka takođe unose boju, ukus i svojstva za borbu protiv anksioznosti – u obliku složenih materija koje se nazivaju bioaktivne materije – u vaša jela. Na primer, kurkumin, bioaktivna materija koja se nalazi u kurkumi, može pomoći u kontroli upale i visokog holesterola”, rekla je.
Povećajte unos mikronutrijenata
Vitamini B-kompleksa, C, D i E, te minerali poput kalcijuma, magnezijuma, gvožđa i cinka, važni su mikronutrijenti koji mogu pomoći u smanjenju anksioznosti.
Dajte prioritet zdravim masnoćama
Stalna snabdevenost zdravim masnoćama jedan je od najvažnijih faktora u održavanju zdravlja i bez anksioznosti. Maslinovo ulje i ulje avokada deluju protivupalno te podstiču dobro zdravlje creva i metabolizam.
“Ona bi trebala biti vaša glavna ulja za pripremu hrane i činiti većinu vašeg unosa masti. Izbegavam ulja soje i suncokreta, koja često sadrže nezdrave omega-6 polinezasićene masne kiseline (PUFAS). Ali, zdrave Omega-3 PUFA (masti koje se nalaze u plodovima mora, orašastim plodovima i semenkama) ključne su za smanjenje anksioznosti, sprečavanje neuroinflamacije i zaštitu od neurodegeneracije”, objašnjava nutricionistkinja.
Izbegavajte hranu koja podiže nivo šećera u krvi
Glikemijski indeks (GI) meri koliko brzo hrana utiče na nivo glukoze u krvi. Ugljeni hidrati s visokim GI, poput rafinisanog pšeničnog brašna i belog pirinča, mogu naglo povećati nivo šećera u krvi, što može značiti nalet energije nakon čega sledi pad.
“Ovaj ciklus uspona i padova povezan je s anksioznošću. Prirodne šećere dobijate iz voća i povrća, tako da dodati šećeri – koji su takođe hrana s visokim GI i imaju malo ili nimalo nutritivnih koristi – treba svesti na minimum”, napomenula je Naidoo.
Pronađite ravnotežu i budite dosledni
Nutricionistkinja poručuje: “Slušajte svoje telo. Ako se osećate mrzovoljno, razdražljivo, ako ste gladni ili nervozni nakon što ste pojeli određenu hranu, pokušajte je izbaciti iz svoje ishrane. Ako se zbog nečega ne osećate dobro nakon što ste to pojeli, verovatno nije dobro za vas.”
Komentari (0)