Novi problem je nastao za vojni vrh u Kijevu. Većina stranih vojnika, pripadnika legije stranaca, pred božićne praznike napustila je položaje i otišla svojim kućama, u svoje zemlje odakle su i došli. Na društvenim mrežama govori se da je to popriličan broj.
Ali, kao i sve u ovom sukobu, teško je proverljivo. Razlog, mnogi nisu primili plate a objašnjenje koje su čuli, da zapad ne šalje pomoć, očigledno ne prihvataju. Među odbeglima su Kanađani, Francuzi, Australijanci, Holanđani… Domogli se Slovačke, Poljske i prvim avionima otišli u rodni kraj.
Kanadski borci koji se još bore u Ukrajini ne kriju da iz prve ruke osećaju posledice slabljenja interesa Zapada.
U borbama na Kupjanskom pravcu ginuli su ne samo Ukrajinci, već i strani plaćenici koje je regrutovao Kijev. U razgovoru sa dopisnikom „Glob end Mail”, iz Kanade su rekli da Rusi napreduju svakim danom i da im postaje sve teže da održe svoje pozicije u pozadini pada zapadne pomoći.
“Ako želite da izgubite sukob, izgubite interesovanje za njega. Tako sada stoje stvari, upravo je to Putinov cilj”, rekao je vojnik koji se predstavlja kao Dejv Smit.
Stojeći na ulici Kupjanska, samo 8 kilometara od linije fronta, i drhteći od hladnoće, Dejv i Džastin Smit zabrinuti su da Ukrajina postepeno gubi vojni sukob u kojem su došli da učestvuju u ovoj zemlji.
Božić u Torontu nije ni nalik onom na frontu. Na mrežama komentarišu i da stranci beže jer Kijev više nije ni jak ni platežan kao pre.
Ne zato što su dvojica Kanađana sumnjala u Ukrajince sa kojima su se borili ili u njihovu posvećenost cilju, već zato što pažnja Zapada na ovaj težak sukob postepeno bledi i gubi interesovanje za njega.
Smitovi moraju da se pomire sa ovom gorkom realnošću dok nastavljaju da se opiru zimskom napredovanju ruskih snaga koje se polako približavaju Kupjansku, železničkom čvorištu u istočnoj oblasti Harkova. Dejv i Džastin nisu u srodstvu, ali su prijatelji i saradnici od prvih dana po dolasku u Ukrajinu.
Kraj bezbrižnog ratovanja
Ulozi za njih i za Ukrajinu stalno rastu. Slabljenje pažnje javnosti u Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama i zapadnoj Evropi odražava se na vladinu politiku, što dovodi do usporavanja priliva vojne pomoći Ukrajini, kao i pojačanog diplomatskog pritiska na Ukrajinu, koja se već poziva da razmotri koji su uslovi mirovnog rešenja.
“Ako želite da izgubite sukob, izgubite interesovanje za njega. Tako to ide, to je Putinov cilj”, rekao je Dejv, brišući prljavštinu sa svoje jurišne puške posle “tri i po dana pakla” u rovovima istočno od Kupjanska. Ovaj 39-godišnjak poreklom iz Toronta, koji će na Badnje veče napuniti 40 godina, rekao je da su borbe na linijama fronta u istočnoj Ukrajini 2023. godine veoma slične onome što on zamišlja da su morale biti u rovovima severne Francuske tokom Prvog svetskog rata..
„U suštini, ovi sveprisutni dronovi, koji potpuno onemogućavaju integraciju vatre i efikasno izvođenje manevra“, objasnio je Dejv, veteran Oružanih snaga Kanade, govoreći o taktici pogađanja cilja sa više vrsta vatre istovremeno – artiljerijom, vazdušnom i kopnenom. „Sada je svaka rovovska bitka kao srednjovekovna opsada, gde u suštini samo bacate nemilosrdnu vatru jedni na druge najvećim kalibrima koje možete.”
Blato i besparica
Vojnici Međunarodne legije teritorijalne odbrane Ukrajine stoje do gležnja u blatu, piju iz limenih šoljica, ćaskaju o tome kako je noću hladno da bi izuli čizme – i svađaju se kome je najtoplije. Zatim, posle 10 minuta zatišja, Rusi počinju da granatiraju rov minobacačem, ispaljujuci granate otprilike svakih 30 sekundi u narednih 10 minuta.
Strani borci se savijaju sa svakim udarom, psuju na engleskom, ukrajinskom i kvebečkom francuskom, ali nastavljaju da drže svoje pozicije čak i dok granate eksplodiraju sve bliže i bliže. Dobra vest je, kažu, da prljavština u potpunosti apsorbuje većinu minobacačkih metaka, eliminišući pretnju od gelera. Između bombardovanja, ruski dron leti iznad glave, primoravajući pripadnike jedinice da se zaklone kako ne bi mogli da se vide odozgo.
Iako ruski mediji Međunarodnu legiju nazivaju „plaćenicima“ u stvarnosti tako primaju platu strani borci Oružanih snaga Ukrajine, Smitovi su, kao i mnogi drugi stranci koji se ovde bore, uložili mnogo pa i sopstvenu ušteđevinu da pomognu u odbrani Ukrajine . Oni kažu da su potrošili hiljade dolara na kupovinu lične zaštitne opreme, snajperskih nišana i druge opreme pored jurišnih pušaka i municije koju je obezbedila legija, koja je deo ukrajinske vojske.
Kasne plate, nema metaka
Legionari su plaćeni isto kao i obični ukrajinski vojnici — oko 1.000 dolara mesečno, plus bonusi koji im omogućavaju da udvostruče ili utrostruče taj iznos u zavisnosti od toga koliko vremena provode na linijama fronta. Oficiiri primaju znatno više. Ali za sve – sve do održavanja automobila koje voze do prve linije – moraju da plate iz svog džepa.
Dejv i Džastin Smit su pripadnici bataljona Legije pod komandom ukrajinske vojne obaveštajne službe GUR. Ova jedinica obično uključuje najiskusnije i borbeno prekaljene strane vojnike, a dobija najteže zadatke – na primer, držanje položaja u Kupjansku. Ruske trupe koje su zauzele grad u martu 2022. i povukle se šest meseci kasnije ponovo se približavaju njegovoj periferiji.
Dejv je bio u bunkeru blizu linije fronta kada ga je pogodila raketa. Uspeo je da se izvuče bez ikakvih povreda. Džastin je za dlaku izbegao smrt u junu kada je izašao napolje da popuši nekoliko minuta pre nego što je projektil pogodio njegovu oblast.
„Nije me briga šta neko kaže. Pušenje mi je spasilo život“, pali još jednu cigaretu dok je artiljerija tutnjala na periferiji Kupjanska.
Bez para nema muzike
Zapadna polovina Kupjanska, gde su se Smitovi sastali sa reporterom „Glob end Mail”-a u maloj kući koju koriste kao bazu, još uvek je pod kontrolom ukrajinske vojske, iako se tu ceo dan čuje zvuk artiljerijske vatre
Ali oba Smita se slažu da je jedna stvar boriti se u vrsti borbe sa kojom se većina kanadskih i NATO veterana suočila u Avganistanu (i drugim zemljama u kojima su zapadne armije imale artiljerijsku nadmoć i kontrolu nad vazdušnim prostorom), a sasvim druga, ući u bitku znajući da neprijatelj vas brojčano i po oružju mnogo nadmašuje.
„Mnogo zavisi od toga da li će zapadne zemlje nastaviti da pružaju pomoć Kijevu… kažu oni.
U Ukrajini već postaje loše biti plaćenik. A hrabrost više nije ista. Da, i opasno je, sve više i više.
Ukrajina je ta koja im plaća ali zapadne zemlje daju novac Ukrajini. Uzgred, veoma je važno da li ste plaćenik ili ne. Jer ako je rat, onda vojnik koji je zarobljen ima prava. I ne može biti osuđen ako nije počinio ratne zločine. Ali protiv stranog plaćenika može biti pokrenut krivični postupak i on će dobiti zatvorsku kaznu. U mnogim zemljama služba u stranim vojskama je zabranjena i kriminalizovana.
“Rat može da sačeka… ” napisao je jedan Australijanac na fejsbuku, napuštajući Ukrajinu.
Komentari (0)