Mnogi građani, u želji za brzom i lakom zaradom, okušali su se u ulaganju putem interneta. I dok su neki možda zaradili novac, dobar broj njih je otkrio da je ono što izgleda kao primamljiva ponuda zapravo prevara zbog koje će izgubiti novac.
Jedan takav slučaj zabeležen je u Hrvatskoj. Naime, čovek se preko interneta registrovao na aplikaciju preko koje se trguje na berzi i tokom prošlog i ovog meseca preko svog računa virtuelnoj berzi uplatio nekoliko hiljada evra. U trenutku kada je hteo da podigne novac, to mu nije dozvoljeno, već mu je zatražena doplata, nakon čega je shvatio da je reč o prevari. Policijski službenici su primili prijavu i vrše kriminalističko istraživanje.
Kako ističu u policiji, u konkretnom slučaju radi se o takozvanoj investicionoj prevari.
Objašnjavaju da na internetu postoje reklame koje pozivaju na razna ulaganja, sa malim rizikom, malim iznosima početnog ulaganja i velikim profitom za kratko vreme. Možete ulagati u prirodni gas, naftu, plemenite metale i kriptovalute. Zanimljivo je da ljude posebno privlače kriptovalute za ulaganje, verovatno zbog široko rasprostranjene percepcije da je to inovacija i da oni koji su upućeni u celu stvar zarađuju veoma dobro od kriptovaluta. Pored veb-sajtova koje vode legalne kompanije i korporacije koje omogućavaju građanima i drugim kompanijama da izvrše ugovorna i legalna ulaganja, postoje i veb-sajtovi koji su često veoma slični takvim pravnim veb-sajtovima, ali u stvari nisu. Mnogi od prethodno navedenih oglasa vode upravo na takve stranice.
Nakon što zainteresovano lice ostavi svoje kontakt podatke na jednom takvom sajtu, brzo ga pozove osoba koja predlaže početno ulaganje od nekoliko stotina evra i daje mu podatke o plaćanju. Po pravilu, to je uplata na bankovni račun u stranoj zemlji ili kupovina kriptovaluta. Sa tom početnom uplatom, osoba se upućuje na navodnog brokera koji će ga savetovati o daljim ulaganjima koja mogu obezbediti ostvarivanje najvećeg profita. Komunikacija sa „brokerom“ se odvija preko telefona, veoma je intenzivna i brzo prelazi u veoma ličnu, a sve u cilju sticanja što većeg poverenja. Kada „broker” zadobije poverenje žrtve, lakše je njome manipulisati i nagovarati je da ulaže sve više, sve do trenutka kada potroši sve što ima, pa čak i pozajmi novac za dalja ulaganja.
Žrtvu zavodi priča o velikom prijateljstvu sa brokerom, njegovim najboljim namerama, obećanjima da će se sresti i družiti, ostvariti veliki profit koji će joj omogućiti da živi život o kome je sanjala. Nažalost, realnost koja sledi je veoma surova. Kada se „broker“ uveri da žrtva nema više novca i da više ne može da ga dobije, te da žrtva sada zahteva isplatu svoje dobiti, koja je verno prikazana na njegovom računu na internet stranici kojom manipuliše počinilac, broker prekida svaki kontakt sa žrtvom, sajt sa vrtoglavom zaradom postaje nedostupan, a žrtva postaje svesna da je prevarena i da svojim novcem, koji često iznosi i stotine hiljada evra, „broker” živi svoj život iz snova.
„Broker” je vešto prikrivao tragove koristeći lažne brojeve telefona, naziv kompanije koji nigde ne postoji, bankovne račune u trećim zemljama, adrese digitalnih novčanika za kriptovalute čiji se vlasnik ne može utvrditi. itd. S druge strane, žrtva ostaje bez novca, što je često životna ušteđevina, sa problemima koji zbog toga nastaju u porodici, problemi sa prijateljima kojima ne može da vrati pozajmljeni novac. Ne treba zanemariti ni osećaj stida i razočaranja. Iz svega navedenog jasno je da se žrtvama investicionih prevara često ne samo krade novac, već se u velikoj meri i uništava život.
Zbog toga, savetuju iz policije, pre donošenja bilo kakve odluke o ulaganju novca, trebalo bi da se dobro informišete o vrsti ulaganja i da li dotična kompanija ima ovlašćenja da upravlja ulaganjima građana.
Komentari (0)