Srpski pravoslavni vernici najveći broj krsnih slava obeležavaju u jesen. Praznici poput Mitrovdana, Aranđelovdana i Nikoljdana spadaju u najveće, pa se zato često kaže da pola Srba slavi, a da druga polovina ide u goste.
Još od vremena Svetog Save koji je uspeo da idole i božanstva zameni za velike svetitelje, Srbi slave svoje i zaštitnike domova i manastira, porodica i plemena, sela i gradova. Od vremena kada nastala do danas mnogo toga se promenilo, ali se krsna slava očuvala kao najveća svetinja srpskog naroda.
Slavu nasleđuju sinovi od oca, neretko i samo najstariji sin ako muške dece ima više, dok ćerke slave muževljevu slavu. Dok su svi zajedno u kući, slava je na najstarijoj glavi, kada čeljad zasnuju svoje porodice, mogu slaviti u svom domu, jer svetac je zaštitinik ognjišta.
U srpskom narodu ustaljen je običaj da se na slavu ne zove – već svako ko dođe tog dana u kuću, trebalo bi da bude ugošćen u skladu sa mogućnostima porodice.
Žito, kolač i sveća
Za slavu je najvažnije da se pripremi slavski kolač, žito, vino i da se upali slavska sveća, kao i da se ispred ikone upali tamjan. Sve ostalo je stvar mogućnosti i želja. Običaj je da sveštenik uoči slave sveti vodicu, od koje se kasnije mesi slavski kolač. Kada osvane dan slave, u crkvu se nosi slavski kolač, žito i crno vino.
Isto kao i slavskim kolačem, slavskim žitom se prvo služe ukućani, a zatim i gosti.
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju i čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje i napredak ukućana, kao i za pokoj duša preminulih u tom domu. Pšenica je u hrišćanstvu simbol večnog života – smrti ili vaskrsenja, jer kada se seje, zrno pšenice umire i klija, ali se iz njega rađa novi život koji donosi stostruki rod.
Žito se sprema za sve slave. U nekim krajevima razvila se pogrešna navika da se žito ne sprema za Aranđelovdan, Gavrilovdan i svetog Iliju, jer ti sveci su “živi”, kako kažu u tim krajevima.
U zavisnosti od toga da li slava pada za vreme posta, trpeza može biti mrsna sa mesom i životinjskim proizvodima ili posna, kada se služi riba i jela spremljena s namirnicama biljnog porekla.
Najveće slave koje se praznuju do kraja godine
27. oktobar – Prepodobna Paraskeva (Sveta Petka)
31. oktobra – Sveti apostol i jevanđelist Luka
8. novembar – Sveti velikomučenik Dimitrije (Mitrovdan)
14. novembar – Sveti Kozma i Damjan (Vrači)
16. novembar – Sveti Đorđe (Đurđic)
21. novembar – Sabor Svetog Arhangela Mihaila (Aranđelovdan)
24. novembar – Sveti mučenik Stefan Dečanski (Sveti Mrata)
4. decembar – Vavedenje Presvete Bogorodice
17. decembar – Sveta Varvara
19. decembar – Sveti Nikolaj Čudotvorac (Nikoljdan)
Komentari (0)