Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Nikolu, to jest Nikoljdan. Ovo je najčešća slava kod Srba, pa se govori da “polovina Srbije slavi, a polovina ide na slavu”. U većim gradovima, sveštenici koji idu da svete vodicu svečarima kreću nekad i mesec dana ranije da bi stigli da posete sve domove. Ovaj praznik, upisan crvenim slovom u svetovnom kalendaru, praznuju sve hrišćanske religije.
Sveti Nikola je rođen u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji od bogatih roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana. Kada je odrastao, njegov stric, arhiepiskop patarski, proizveo ga je za sveštenika grada Mira. Kada su mu umrli roditelji, počeo je da pomaže sirotinju od svog nasledstva.
Kada se predao samoći i bezmolviju, došao mu je glas: “Nikolaje, pođi na podvig u narod, ako želiš biti od Mene uvenčan.” Posle smrti strica, izabran je za arhiepiskopa mirlikijskog i on počeo je da poučava narod u veri, deli savete, obilazi bolesne, teši žalosne, pomaže grešnima da iskupe grehe…
Pri gonjenju hrišćana pod carem Dioklecijanom, bio je u tamnici sve dok car Konstantin nije dao svima slobodu, pa se opet vratio da bude arhiepiskop. Kada je car Konstantin sazvao Prvi Vaseljenski sabor u Nikeji, bio je član tog sabora, ali je zbog velike revnosti prema istini, udario rukom jeretika Arija. Zbog toga je bio uklonjen sa Sabora i od arhijerejske službe sve dok se nekolicini prvih arhijereja na Saboru ne javi sam Gospod Isus Hristos i Presveta Bogorodica i ne objave Svoje blagovolenje prema Nikolaju.
Obišao je sva sveta mesta i postoji dosta priča o čudima koja su se tom prilikom dogodila. Takođe, ima mnogo priča kako je pomagao ljudima u bedi i nevolji, prilikom čega se trudio da ostane anoniman. Bio je i vešt političar. Od njegovog lica je sijala svetlost kao i od lica Mojsija i samom pojavom je donosio utehu, tišinu i dobru volju među ljude.
“Ja sam grešnik i smrtnik kao i vi”
Na sajtu SPC može se naći priča o tome kako se pojavljivao na mestima na kojima nije mogao da bude fizički prisutan. Jednom, kada se trgovački brod vraćao iz Egipta u Likiju, uhvati ih strašna oluja. Mornari počeše da se mole Bogu i prizivaju Nikolu. Nikola se pojavio, dohvatio krmu i izbavio brod i mornare od oluje. Kada se oluja stišala, Nikola je nestao. Dočekao ih je u luci gde je brod pristao, a mornari stadoše da mu se zahvaljuju. Nikola im na to odgovori: “Ne zahvaljujte se meni, nego Bogu. Ja sam grešnik i smrtnik kao i vi.”
Takođe stoji i priča o tome kako je u gradu Miru živeo jedan siroti čovek koji je imao tri prelepe ćerke, ali ih nije mogao udati, pošto nije imao nova za miraz. Sveti Nikola ga je jednu noć posetio i pored ćerkinog uzglavlja ostavio čarapu punu zlatnika. Kada su se probudili, porodica je bila iznenađena, a grešni otac je odmah krenuo da udaje svoju prvu ćerku. Nikola je ovo ponovio i za preostale dve, a kada je otac saznao ko je bio taj dobrotvor, otišao je do Nikole da mu se duboko zahvali.
Iz ove priče je kasnije proizašla legenda o Svetom Klausu (Deda Mrazu), koji bi uoči Božića ostavljao u čarapi na ognjištu poklone deci.
Sveti Nikola je preminuo 19. decembra 345. godine. Njegovo telo je sahranjeno u sabornoj crkvi mir-likijske mitropolije, gde je počivalo mnogo godina. Ipak, kad su u 11. veku Turci su osvojili celu Malu Aziju, njegove je mošti jedan sveštenik preneo u manastir svetog Jovana Preteče u Bari, nakon što mu se Sveti Nikola javio u snu. Nakon tri godine podignut je hram Svetom Nikoli u čast. U ovom hramu je srpski kralj Stefan Dečanski, povratio vid i kao znak zahvalnosti optočio ga srebrom.
Verovanja i običaji
Sveti Nikola još se naziva i zaštitnikom lađara, splavara, vodeničara i ribara, i smatra se da ne treba započinjati putovanja na današnji dan.
Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje treba de se mole Svetom Nikoli, a ponegde je i zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.
Kako bi godina pred nama bila plodna i berićetna, ko je propustio da na Svetu Varvaru, pre dva dana, poseje božićnu pšenicu, može to učiniti na danas, na Nikoljdan.
Duh pomaganja i darivanja siromašnih, koji je bio smisao i životno opredeljenje svetog Nikole, pa ih treba darivati one koji nemaju i pomoći im. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.
BONUS VIDEO
Komentari (0)