Dok Zapad osuđuje ruski raketni napad na Odesu, u kojem je ubijeno jedan, a povređeno 19 ljudi i teško oštećen hram Ukrajinske pravoslavne crkve pod upravom Moskovske patrijaršije, Rusija je okrivila Kijev za napad dronovima na Moskvu.
Prema tvrdnjama Kremlja, dva drona su oborena, a jedan je pao u blizini zgrade Ministarstva odbrane, prenosi ruska državna novinska agencija Tass.
Ukrajinski zvaničnici za sada nisu komentarisali optužbe, ali retko preuzimaju odgovornost za napade unutar Rusije.
Dronovi su pogodili “nestambene” zgrade oko četiri ujutru po lokalnom vremenu (oko dva sata po srednjeevropskom), rekao je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin i dodao da nisu mnogo oštećene.
Ovo nisu prvi napadi dronovima na Moskvu.
Krajem maja, zabeležen je najmasovniji napad dronovima na rusku prestonicu, a početkom maja dva su oborena iznad Kremlja.
Tada je Rusija optužila Vašington i Kijev da stoje iza ovog napada na Kremlj.
Prema pisanju američkog lista Volstrit džornal, Zapad je znao da ukrajinske snage nemaju potrebnu obuku i dovoljan arsenal naoružanja da istisnu ruske snage sa utvrđenih pozicija.
Ipak, nadali su se da će im hrabrost i odlučnost Ukrajinaca pomoći, ali nedostatak protivvazdušne odbrane i naoružanja na bojnom polju obezbedio je Rusiji vazdušnu nadmoć na većem delu fronta, primećuje list.
Lukašenko u Moskvi, tema situacija u Poljskoj
Ubrzo posle početka sastanka između Lukašenka i Putina, saopšteno je da su produžili susret – umesto planiranih nekoliko sati, razgovori će trajati dva dana.
Ruski i beloruski TV kanali emitovali su snimak početka sastanka, na kojem je Lukašenko rekao Putinu da je doneo mapu koja, kako je rekao, prikazuje prebacivanje poljskih trupa na granice Rusije i Belorusije.
“Počeli su da uključuju Poljsku i aktivno regrutuju plaćenike.
“Doneo sam vam mapu na kojoj se vidi prelazak oružanih snaga Poljske na granice Unije, o čemu smo razgovarali. Vidimo da se tlo priprema”, rekao je Lukašenka Putinu.
Mapa koju je Lukašenko doneo na sastanak s Putinom na početku napada na Ukrajinu 2022. godine, uz komentar: “Sada ću vam pokazati odakle nije Belorusija spremala napad”, postala je izvor bezbrojnih karikatura i mimova na društvenim mrežama.
Tokom razgovora sa Putinom, Lukašenko je rekao da su plaćenici Vagnera tražili da odu “na ekskurziju u Varšavu”, što je “počelo da ga opterećuje”.
Prema Lukašenkovim rečima, on ih drži u centru zemlje, ali plaćenici hrle na jugoistok Poljske, u grad Žešov.
Lukašenko tvrdi da Vagnerovci navodno žele da se osvete Poljskoj za bitke u Bahmutu, gde je korišćena poljska tehnika.
Prethodno su u Belorusiju stigle velike grupe Vagnerovaca, bez naoružanja i vojne opreme, u okviru dogovora sa Putinom, postignutog kao rešenje pobune koju je krajem juna preduzeo njihov šef Prigožin.
Brojni posmatrači izražavaju bojazan da Kremlj možda kuje planove da izvrši provokaciju pod “lažnom zastavom” protiv Poljske ili baltičkih zemalja, kako bi raširio sukob i uvukao evropske države.
Beloruski lider je Putinu rekao i da je rasparčavanje Ukrajine neprihvatljivo.
“Premeštanje snaga po Poljskoj je neprihvatljivo. I, ako zapadnom stanovništvu Ukrajine bude potrebno, mi ćemo ih, naravno, podržati.
“Molim vas da razgovarate i razmislite o ovom pitanju”, rekao je on.
Za razliku od rukovodstva Rusije, nijedna politička snaga u Poljskoj nije izrazila nameru da “rasparča Ukrajinu” ili pretenzije na njenu teritoriju.
Poljska je početkom jula rasporedila najmanje 1.000 vojnika i skoro 200 komada vojne opreme na granicu sa Belorusijom u slučaju destabilizacije u blizini granica zemlje.
Poljsko-beloruskom granicom patrolira 5.000 poljskih policajaca i 2.000 vojnika.
Komentari (0)