Psiholog iz Dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj Vukašin Čobeljić izneo je stanje devojčice L. P. (8), koju je kako se sumnja otac Uroš Pašajlić bar tri godine držao zatočenu u kadi.
– Na kliniku je došla sa samo 10 kilograma. Dete od osam godina smestili smo u krevetac za bebe – naveo je za Prvu Čobeljić, i opisao dosadašnji tok lečenja.
– U početku je bila na 30 odsto unosa hrane i tečnosti, sve ostalo je primala preko infuzije. Svaki preterani unos hrane kod nje je uzrokovao dijareju i povraćanje. Prošla je kroz traumatsko iskustvo i zanemarivanje, ali navikla se na takve uslove, za drugo nije znala, što je u psihološkom smislu bio potpuni šok. Postepeno se navikavala na nove uslove, najstresniji su bili popodnevni i večernji časovi, kada je bila gladna. Bili smo bespomoćni jer bi bilo kakav unos hrane za nju bi bio katastrofalan, doveo bi do pogoršanja. U tim trenucima je plakala, a ja sam joj objašnjavao da ne sme previše da jede dok joj se stomačić ne opravi – ispričao je Čobeljić, i dodao da mu je devojčica juče šapnula upravo te reči.
– Sada joj je povećan unos hrane, a ona mi je šapnula: „Oporavlja se stomačić“. To su za nas veliki koraci. Najteže je uspostaviti kontakt, poverenje – rekao je psiholog i pojasnio da se kontakt uspostavlja igrom.
– Onog momenta kada se javi osmeh znači da je kontakt uspostavljen.
Prema rečima psihologa, malena je i dalje u dečjem krevecu, mišići su joj potpuno atrofirali.
– Mišične mase nema, ali to će ići u dobrom smeru. U nedelju je bila na terasi, bojila je uskršnje jaje sa vaspitačicom, koja je napisala njeno ime, a devojčica je uspela da ga precrta. Polako prihvata određene osobe, već nas prepoznaje i reaguje. Najbitnije je da bude konstantna sredina. Mi smo samo privremena stanica sa idejom da se ona oporavi, sledeća bi bilo prihvatilište, jer je ona odatle došla kod nas. U početku je imala jedva snage da se drži, a u nedelju je već mogla da napravi neki korak uz pomoć osoblja. Oporavak ide u pravom smeru – naveo je psiholog, i ponovio da je prioritet fizički oporavak devojčice.
– Mesec i po je neophodno za gastroenterološki oporavak, potom će na fizijatrijski oporavak. Što se tiče psihološkog aspekta, trudimo se da ova sredina za nju bude predvidiva, pozitivna, stimulišuća i da je ne doživi kao traumu. Dete se adaptiralo na uslove koje je imalo kod kuće i svaka promena za nju je neka vrsta šoka – pojasnio je Čobeljić, uz komentar da je evidentan napredak.
– Neophodno je da se navikne na novonastale okolnosti. U odnosu na to kada je došla, sada interakcija postoji. Medicinsko osoblje joj je postepeno prilazilo. U toku jučerašnjeg dana smo mogli da je mazimo, da joj bacimo pet, poklonimo igračku. Treba ići korak po korak – zaključio je psiholog iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Komentari (0)