Novi hit u domaćim bioskopima je debitantski film Luke Mihailovića “Indigo kristal”, koji je već videlo gotovo 100.000 ljudi. Dve generacije, tako bliske, ali i daleke, i ista ulica na kojoj su propadali ili propadaju, ukratko je zaplet iza kog, kao producent i glavni glumac, stoji Miodrag Radonjić.
Za medije govori kako se našao u ovom ostvarenju iza i ispred kamere, ali i o povratku na pozorišne daske i velikom finalu serije “Južni vetar: Na granici”.
Šta vam je bilo najizazovnije pri građenju uloge Vuka u filmu “Indigo kristal”?
– Najizazovniji i najinspirativniji mi je bio parapsihološki momenat, odnosno njegova komunikacija sa sopstvenom podsvešću kroz snove. Moj junak komunicira u snu sa svojim pokojnim drugom i pokušava da tumači njegove znake kako bi sebe vodio kroz život. Vuk je pasivan junak koji želi da se asimiluje u neki stvarni život, ali i uklopi u novi, što na kraju filma publika može i sama da zaključi.
Što ste odlučili da producirate ovaj scenario?
– Poslao mi ga je Luka sa željom da igram ulogu, a kao producent sam se uključio kad smo shvatili da ovu priču može da uradi samo ozbiljna produkcija. Bilo bi mi lakše da sam samo igrao u filmu. Ali sam ušao kao producent iz želje da se desi “Indigo kristal” u potencijalu koji zaslužuje. Po reakcijama publike vidim da je vredelo mog truda.
Posao producenta nije lak. Da li biste prodali stan kako biste obezbedili sredstva za film?
– Ne bih baš prodao stan zarad filma. Nije to dobar biznis plan. Na sreću, nikome ne dugujem ni za jedan projekat kao producent, osim samom sebi.
Da u “Indigu” niste mogli da igrate Vuka, kome biste poverili taj zadatak?
– Više je ovo pitanje za reditelja, ali verovatno, pošto se glavni junak zove Vuk, to bi bio Vuk Kostić. Morao bi da bude malo mlađi ili da promenimo scenario.
Kažu da je Vuk stvarna ličnost i da postoji knjiga u kojoj on govori o svom životnom putu i pokajanju?
– Vuk je plod mašte. Spremajući se za ovu ulogu, razgovarao sam s nekoliko ljudi koji su bili u zatvoru. Jedan od njih je Đorđe Vasiljević, koji igra naratora na tribini u sceni kad Maja odvede Vuka da sluša predavanje jednog povratnika iz zatvora. Đorđe je napisao i knjigu “Dosije Atila” o svom iskustvu, ali ovo nije njegova priča.
Kako se film dopao vašoj supruzi?
– Gledala ga je u montaži i veoma joj se dopao. To je bio dobar znak. Srećan sam što je u finalnoj verziji ispao prava bomba.
Kum ste s Ninom Janković, koja igra vašu devojku. Da li je to prednost ili mana?
– Inače uvek priželjkujem da radim s ljudima s kojima sam blizak. S Ninom mogu da pričam otvoreno o svemu. Uvek mogu da joj kažem šta ne valja, a da se ne naljuti. Sujeta je kod glumaca veoma izražena.
Koju biste pesmu vi zapevali za dvojku kod profesorke hemije Maje?
– Možda “Dva dinara, druže” (smeh).
Privatno ste potpuno drugačiji. Koliko je teško ući u lik negativca?
– Isti je put ulaska u svaki lik. Naravno, moraš da pratiš i radnju.
Izašao je spojler serije “Južni vetar”, koji tvrdi da ćete biti ubijeni na kraju druge sezone. Koliko ćemo leševa još videti?
– Dosta. Naši junaci idu na put bez povratka. Šta će biti s Baćom, ne mogu da otkrivam, ali sigurno se neće dobro završiti po njega.
Što se Baća “loži” na umetnost?
– Devojka ga je zarazila željom da se obrazuje i produhovi. Hoće da snimi film iz naše istorije kako bi se ispravile neke nepravde i prenele patriotske poruke mlađim generacijama.
Vraćate se pozorištu s novim komadom “Laž”. Čime vas je privukao?
– To je sjajno napisan komad, čiji je autor Florijan Zeler trenutno najviše izvođeni savremeni pisac u svetu. Probe teku fantastično, zabavno nam je, ali i promišljeno radimo.
Sjajna je saradnja s Nikolom Ljucom i Tamarom Krcunović, naravno, i s moja dva klasića Jelisavetom Orašanin i Milošem Bikovićem. Mislim da će predstava da bude zanimljiva publici, puna je neočekivanih preokreta i do samog kraja neće znati šta mogu da očekuju i šta je poenta cele priče.
Koga nikako ne smete da slažete?
– Jedino koga čovek ne sme da laže jeste samog sebe.
Izvor: Kurir
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)