Drugi najveći bankarski bankrot u istoriji SAD-a, a najveći od finansijske krize 2008., tek je počeo odmotavati zamršeni čvor finansijskog sektora. 10. marta je bankrotirao Silicon Valley Bank (SVB), a za par dana je bankrotirao Signature Bank, što je treći najveći bankrot u istoriji SAD-a.
Državne institucije SAD-a, tačnije ministarstvo financija, središnja banka FED i Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC), odmah su intervenisali da spreče širenje panike na ostatak finansijskog sektora i time na celu privredu.
Spašava li država banke?
Garantovano je da će svi koji su imali depozite u banci biti osigurani, tj. da neće zbog propasti banaka ostati bez svog novca koji su u njima držali. Inače je zakonom osigurano do 250.000 dolara depozita, što znači da za njega garantuje država, ali u ovom slučaju nema maksimalnog iznosa. Više od 90 odsto depozita je bilo veće od zakonskog maksimuma, pa se trebalo “probiti zakonsko ograničenje”.
To znači da će država, tačnije Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC), isplatiti sve koji su držali novac u spomenutim bankama, bez obzira na iznos. Mnogi analitičari smatraju da je to državno spašavanje finansijskog sektora, ali u stvari federalni proračun neće izdvojiti ni dolara za spas banaka.
SVB i Signature neće biti spašavani, samo će njihovi klijenti biti namireni. Većina tih klijenata su kompanije iz tehnološkog i IT sektora, što uključuje brojne startupe. Cenu isplata depozita koje su imali u propalim bankama će indirektno podmiriti sam finansijski sektor, a ne država.
Deo Federalne korporacije za osiguranje depozita (FDIC) je Fond za osiguranje depozita, u koji svaka tri meseca većina finansijskih institucija u SAD-u, poglavito banke, uplaćuje naknade. Prema javnim podacima, u Fondu se trenutno nalazi 100 milijardi dolara, što bi trebalo biti više nego dovoljno za pokrivanje troškova isplate depozita klijentima propalih banaka.
Ako bude potrebno i isprazni se ceo fond, gubitak će se nadoknaditi naplaćivanjem većih naknada od finansijskog sektora.
Osim zaštite depozita, Federalne rezerve (FED) su najavile novi program finansiranja banaka s ciljem zaštite institucija koje su osetljive na tržišnu nestabilnost stvorenu bankrotom SVB-a i Signature Banka. Ponudiće se zajmovi do jedne godine bankama, štedionicama i drugim institucijama. Oni koji budu koristili taj mehanizam trebaće da založe visokokvalitetne kolaterale.
Je li kriza kriptovaluta dovela do bankrota banaka?
Iako novac porezkih obveznika neće biti korišten u spašavanju depozita u bankama, sve skupa se može nazvati spašavanjem (“bailout”), ali ne samo finansijskog sektora nego i IT sektora, a na neki način čak i kriptovaluta. Upravo su tehnološke kompanije bile glavni klijenti SVB-a i imale većinu depozita u njemu.
Razlog je to što se zanemario dosadašnji zakonski maksimalni iznos osiguranih depozita od 250.000 dolara, pa će svim depozitarima biti isplaćen njihov novac bez obzira na to koliko su ga držali u SVB-u. FED-ovi programi nisu ništa neobično, sprovodili su se u vreme pandemije masovno, ali je činjenica da se aktiviraju eksplicitno za smirivanje stanja u finansijskom sektoru i osiguravanja stabilnosti.
Druga propala banka, Signature, bila je jako izložena kriptovalutama. Gotovo četvrtina depozita u banci je dolazila iz sektora kriptovaluta, tj. kompanija koje posluju na tom tržištu, pokazuju podaci iz septembra prošle godine.
Član uprave banke Barney Frank, koji je tu funkciju došao od 2015., tvrdi da nije bilo potrebe da regulatori zatvore banku. Tvrdi da se situacija s masovnim povlačenjem novca klijenata stabilizovala do nedelje, 12. septembra, a banka je zatvorena zbog slanja opomena ostalim finansijskim institucijama da ne posluju s kriptovalutama.
– Mislim da se, da nije bilo FTX-a i ekstremne nervoze oko kriptovaluta, ovo ne bi dogodilo – rekao je Barley Frank za novine Politico. FTX je kriptomjenjačnica koja je propala krajem prošle godine, a vodio ju je kontroverzni Sam Bankman-Fried, koji je optužen za jednu od najvećih financijskih prevara u istoriji.
Propast FTX-a i još nekoliko kompanija koje su poslovale na tržištu kriptovaluta je tokom prošle godine srušila vrednost kriptovaluta, a time i svih klasičnih finansijskih institucija koje su delimično poslovale na tom tržištu.
Nekoliko dana pre propasti SVB-a i Signaturea propao je Silvergate Bank, druga najveća kriptobanka, nakon spomenutog Signaturea. Upravo je FTX kriptomenjačnica bila najveći klijent Silvergatea, pa je kolaps bio očekivan, zbog čega je cena deonice mesecima bila u oštrom padu.
SVB je takođe izložen kriptovalutama, iako manje od spomenutih. Zbog klijenata koji su većinom bili iz tehnološkog sektora, ta izloženost je bila puno veća. Kriptovalute su jako popularne u tom sektoru, a kolaps njihove vrednosti poslednjih godinu dana je doveo do problema s poslovanjem mnogih kompanija.
Glavni problem je nastao u pandemiji
Iako je lako postaviti uzročno-posledičnu vezu između velikog pada vrednosti kriptovaluta, propasti celog niza kriptomenjačnica i kriptobanaka te prelivanja problema na tradicionalne banke koje su bile jako izložene kriptotržištu, glavni razlog je verovatno prozaičniji, tradicionalniji.
Iako se sve odigralo jako brzo, praktički u roku od 48 sati, korin problema seže još u vreme pandemije. Tokom 2020. i 2021. je SVB naglo narastao, a depoziti u banci su se gotovo učetverostručili. Za primer, tokom 2018. je imao oko 50 milijardi dolara depozita, a početkom 2022. gotovo 200 milijardi dolara.
Deo sredstava depozita je banka dala klijentima kao zajmove, što je glavna funkcija banke, ali su velik dio sredstava investirali u državne obveznice SAD-a. To je standardna praksa banaka u normalnim vremenima, ali poslednjih par godina nije bilo normalno.
Mere fiskalnih ekspanzivnih politika (popularno zvane “helikopterski novac”) i monetarnih ekspanzivnih politika (popularno zvane “printanje novca”) su dovele do rasta inflacije na razine koje nisu viđene decenijama.
Zbog toga je središnja banka SAD-a FED morala početi podizati referentne kamatne stope, a jedan od efekata toga je bio pad vrednosti državnih obveznica. To nije problem kada se obveznice drže do dospeća i kada im je rok dospeća kratak, najčešće dve godine.
Banka morala prodavati s gubitkom zbog “juriša na banke”
Problem nastaje kada banka mora prodavati depozite pre dospijeća, tj. pre isteka. Posebno su na to ranjive obveznice na dugi rok, na primer deset godina. Takve obveznice imaju veće prinose, što znači da se više isplate.
Upravo je obveznice s rokom dospeća od 10 godina pokupovao Silicon Valley Bank (SVB). Državne obveznice su instrument kojim se država zadužuje, s obećanjem isplate određenog prinosa godišnje ili polugodišnje. One imaju rok dospeća, što znači da nakon isteka dve, pet ili deset godina (zavisno o tipu obveznice) država vraća celokupni iznos koji je pozajmila prilikom izdavanja obveznice.
SVB je kupio puno obveznica s rokom dospeća od deset godina. Da ih je držao do roka dospeća, ne bi bilo problema. Ali od početka 2022. su klijenti banke, uglavnom tehnološke kompanije, počeli povlačiti svoje depozite. To su radili zbog svojevrsne krize u tehnološkom sektoru, popraćene masovnim otpuštanjima tokom cele prošle godine.
Banke ne “drže” sredstva koja njihovi klijenti imaju kod njih, nego prikupljena sredstva pretvaraju u zajmove drugim klijentima ili za njih kupuju obveznice. To je glavni način na koji banke ostvaruju prihod jer nemaju koristi od običnog “čuvanja” novca svojih klijenata.
Masovno povlačenje depozita je dovelo do toga da banka mora prodavati državne obveznice pre dospijeća, a njihova cena je bila jako niska zbog rasta referentne kamatne stope FED-a, što je glavni instrument borbe protiv inflacije.
Obveznice su stoga prodavane s velikim gubitkom, samo da bi se prikupio novac i namirili svi klijenti koji su povlačili svoje depozite iz banke. To stvara gubitke za banku i vodi prema bankrotu, tj. situaciji da banka više ne može izvršavati svoje obveze i isplaćivati depozite svojih klijenata.
U sredu je SVB objavio da treba dodatni kapital, što je dovelo do velike panike među investitorima. Cena deonice je pala s 268 dolara u sredu na 106 dolara u četvrtak, zbog čega je obustavljeno trgovanje i usledio je tzv. “juriš na banku”, situacija u kojoj klijenti banke masovno povlače sredstva sa svojih računa u banci.
Samo u četvrtak, 9. marta, povučene su 42 milijarde dolara depozita, a u petak je objavljen bankrot banke. Tačnije, državni regulator je preuzeo upravljanje bankom. U nedjelju je zajedničkom izjavom ministarke finansija Janet L. Yellen, predsednika Federalnih rezervi (FED) Jeromea H. Powella i predsednika FDIC-a Martina J. Gruenberga rečeno da će svi štediše u SVB-u biti potpuno zaštićeni i imati pristup svom novcu od ponedeljka.
Glavni uzrok je nesposobnost, a tu je i faktor ljudske greške
Zaključno, uzrok propasti je ljudski faktor, začuđujuća razina nesposobnosti onih koji su odlučivali o poslovanju banke. Posebno se to odnosi na upravljanje rizicima jer je dopušteno da se banka previše izloži dugoročnim državnim obveznicama, a nije se predvidelo da će rast inflacije dovesti do rasta kamatne stope FED-a, a to do pada vrednosti obveznica.
Sasvim očekivano, političari su iskoristili priliku i počeli politizirati. Desni politički spektar tako tvrdi da je za nesposobnost odgovorna fiksacija vodstva banke na ispunjavanje društvenih ciljeva, takozvane “woke” kulture.
To je točno jer se vodstvo banke dičilo činjenicom da su vrlo uključeni u prava LGBT osoba, manjina, finansiranje udruženja i slično. Hvalili su se činjenicom da je u odboru banke 45 odsto žena, jedna LGBT osoba, jedan Afroamerikanac i dva veterana.
Argument glasi da je vodstvo banke bilo više zaokupljeno ispunjavanjem “woke” društvenih ciljeva nego samim poslovanjem, što je dovelo do loših poslovnih odluka. Posebno je kritikovana Jay Ersapah, šefica odeljenja za finansijski rizik, poznata kao velika LGBT aktivistkinja.
Levica krivi manjak regulacija, tačnije bivšeg predsednika Donalda Trumpa i Republikansku stranku, zbog toga što je 2018. smanjena regulacija za regionalne banke, tj. prag za oštru regulaciju se podigao s 50 milijardi dolara imovine na 250 milijardi dolara.
Otkriveno je i da su direktori SVB-a prodavali deonice banke u nedeljama pre bankrota. Godišnji bonusi zaposlenicima za 2022. su isplaćeni nekoliko sati prije nego što je regulator preuzeo upravljanje nad bankom. Pravosudna tela će istražiti te čudne podudarnosti.
Problem s bankama ima i Evropa
Efekti drugog i trećeg najvećeg bankrota banaka u istoriji SAD-a se osećaju u Evropi i Aziji. Cena deonica Credit Suissea, druge najveće švajcarske banke, koja se od pre nalazi u problemima, pala je 30 odsto. Deonice francuskih BNP Paribasa i Societe Generalea su pale 10 odsto, kao i njemačkog Commerzbanka.
Klijenti su prošle godine povukli 123 milijarde švicarskih franaka iz Credit Suissea, a banka je izvestila o godišnjem neto gubitku od gotovo 7.3 milijarde švajcarskih franaka, najvećem od globalne financijske krize 2008. Ozbiljan je kandidat za “juriš na banku”, kakav se dogodio SVB-u.
Švajcarska središnja banka i Europska središnja banka (ECB) odbijaju komentarisati situaciju, kao i sam Credit Suisse. Banka je ukinula bonuse glavnim direktorima i priznala u svojim finansijskim izveštajimama “materijalnu slabost”.
Švajcarska banka nije direktno povezana sa slučajem SVB-a, njeni problemi su puno stariji i sežu u zadnjih nekoliko godina. U oktobru prošle godine je otpušteno 9.000 radnika. Ipak, panika se na finansijskim tržištima lako širi, kao što je pokazala kriza 2008., pa bankrot SVB-a i Signature Banka u SAD-u može dodatno otežati situaciju Credit Suissea.
Poniranje se prelilo i na druge evropske bankovne deonice, pri čemu su francuske i neemačke banke poput BNP Paribasa, Societe Generalea, Commerzbanka i Deutsche Banka pale između 8% i 10%.
U nekoliko dana se sve zakomplikovalo, moraju se revidirati prognoze krize
Iako se u ponedjeljak i utorak činilo da berze neće negativno reagirati na bankrote banaka, u sredu su berze u SAD-u počele naglo padati. Posebno se to odnosi na banke, a nakon SVB-a i Signaturea mogao bi bankrotirati First Republic Bank, cena čije je deonice pala s 80 dolara na 32 dolara.
Uprkos intervencijama raznih državnih tela, izgleda da se panika širi. Trenutni problemi nemaju samo jedan izvor, nego je više faktora u igri. Zabrinjava i nagli pad cene nafte, za više od 5 dolara u zadnjih nekoliko sati od trenutka objave ovog teksta, što je snažan indikator da trgovci očekuju manjak potražnje u budućnosti zbog dolaska krize.
Cela situacija komplikuje i borbu protiv inflacije jer otežava odluku središnjih banaka da nastave podizati referentne kamatne stope. Podizanje je glavni instrument borbe protiv inflacije, ali istodobno gura privredu u recesiju i unosi nestabilnost u finansijski sektor. Banke su zadnjih godina kupile puno državnih obveznica, kojima vrednost sada pada.
Sve skupa može imati dramatične posledice na razvoj krize, za koju se očekivalo da će biti blaga i kratkotrajna. Ta očekivanja će sada očito trebati revidirati.
Komentari (0)