Rasprave o lekarskoj greški tradicionalno izazivaju žučne polemike. Medicina je, kao retko koja druga nauka, podložna drastičnim promenama i zbog toga je važno ne generalizovati, i ne suditi lekarima koji dostojanstveno i savesno obavljaju svoj posao.
Ali, šta kada dođe do ovakvog propusta? Ko tada štiti oštećene pacijente? Advokati Nikola Ilić i Miloš Tipsarević za Blic detaljno objašnjavaju pravno gledište ove osetljive teme.
Katarina Kovačević Daskalović
Tvrdi da je zbog greške lekara ostala paraplegičar.
Katarinina priča počinje 2016. godine, u petom mesecu blizanačke trudnoće kada se prvi put ukočila. Zbog visokorizične trudnoće, lekari nisu mogli da joj daju terapiju, a njene tegobe nastavile su se i nakon porođaja.
Prve analize urađene su nakon što je Katarina prestala sa dojenjem.
– U tom momentu sam i dalje bila ukočena, ali sam bila koliko toliko samostalna. Nakon analiza, pristupili su pulsnoj terapiji – trodoni, kortikosteroidi itd, a nakon svih tih terapija, bila sam još više iskrivljena, zbog čega sam morala na operaciju. Palo mi je stopalo, nervi su bili oštećeni, imala sam nekontrolisano mokrenje – započinje priču Katarina.
Operacijom se Katarinino stanje poboljšalo, ali samo na kratko.
– Nakon što je prošlo pet meseci od operacije, meni su krenule noge da se parališu, kao i leva ruka. Kada sam otišla kod doktora, rekao mi je da to nije ništa – kaže Kaća
Kaća je nastavila svoj život u bolovima sve do 2020. godine kada je odlučila da pomoć potraži na drugoj klinici. Tada joj je urađena magnetna rezonanca kojom je utvrđeno da ima ozbiljno oštećenje pršljena koje jedino može da se sanira operacijom.
Katarina je na operaciju pristala, ali ono što nije znala jeste da nakon te operacije, nikada više neće moći stati na noge.
– Ja sam pre operacije osećala i noge i ruku. Kada sam se probudila iz anestezije, videla sam da levu nogu ne osećam. Prošlo je nekoliko sati od operacije, pozvala sam sestru da mi pomogne da ustanem, tada mi je noga ostala na krevetu. Pitala sam sestru šta mi je sa nogom, a ona je promenila sve boje na sebi, nije znala šta mi se dešava. Ujutru je došla doktorka. Na moje pitanje šta mi se dešava sa nogom, ona mi je rekla da ništa nije do nje, već da mi se to desilo zato što ja ne jedem meso – ispričala je Kaća.
Nakon operacije Kaća je ostala paraplegičar. Pregledom spinalnog hirurga ustanovljen je propust, napravljen tokom operacije, na pršljenima L3 i L4, kao i oštećenost nerava.
Nataša Pantelić
Grudni koš zašiven nesterilnim žicama, što je dovelo do niza komplikacija.
1975. godine, kada je Nataša imala samo tri i po godine, dijagnostikovana joj je srčana mana, usled čega je morala na operaciju.
Nakon operacije, Nataša je normalno rasla i razvijala se kao i sva druga deca, sve do 1987. godine.
– Tada mi se pojavila fistula na sred reza. Moja majka je insistirala da odmah odem na preled kod hirurga. Otišla sam, rekli su mi da je to neki končić koji izlazi iz dubine – priča Nataša.
Rečeno joj je da se vrati u lokalnu ambulantu, i da infekciju leči antibioticima koji nisu pomogli.
Četiri godine kasnije, otkriva se pravi uzrok Natašine infekcije. Tokom operacije 1975. godine, Natašin grudni koš bio je zašiven nesterilnim žicama.
– Od 1987. go 1991. niko se od lekara nije setio da napravi običan rendgen grudnog koša. 1991. godine desila mi se upala levog bubrega koja je bila posledica toga. Doktor koji je otkrio dijagnozu rekao mi je da hitno moram da se operišem opet – kaže Nataša.
Natašu su u roku od šest meseci čak tri puta operisali, nakon čega joj je urađeno radikalno čišćenje grudnog koša.
Posledice infekcije i dan danas oseća.
Verona Juhas
Zbog pogrešno postavljene dijagnoze izgubila ruku, ključnu kost, rameni zglob i lopaticu.
Veroni je uspešno operisan tumor dojke 1985. godine. Nakon određenog vremena, pojavljuje joj se masno tkivo na ramenu, veličine jajeta, zbog čega je šalju na skener.
– Mene to nije bolelo, nije mi smetalo, ali doktori su me poslali na skener. Taj ko je očitao skener, on je očitao da imam tumor i na osnovu toga sam bila upućena na zračenje – priča Verona.
Verona je poslušala svog lekara i uredno išla na zračenja. Međutim, posle izvesnog vremena primećuje da ruka počinje da joj otiče.
– Oduzeti su mi bili prsti, ruka mi je bila za 18cm u obimu deblja od druge. Borila sam se četiri, pet godina. Na kraju mi je pozlilo – rekla je Verona.
Tada odlučuje da promeni lekara.
– Lekari su tada rekli mojoj ćerki da se spremi za najgore, da meni nema spasa. Nakon više pregleda i kontrola, rekli su da moraju da mi amputiraju ruku – kaže Verona. Juhas.
Kada su joj otvorili grudni koš, doktori “ništa zdravo nisu našli”, kaže Verona.
– Skinuta mi je lopatica, ruka, ramena kost, deo grudnog koša… Rečeno mi je da mi je kost bila kao sunđer. U bolnici sam čak dobila i sepsu – u suzama priča Verona.
Na Institutu za sudsku medicinu ustanovljeno je da je Veroni bila pogrešno postavljena dijagnoza. Verona Juhas nije imala tumor, već masno tkivo. Pet godina joj je zračeno zdravo tkivo, usled čega već poslednjih 18 godina živi bez gornje, desne strane tela.
Kako do pravde?
Advokati Nikola Ilić i Miloš Tipsarević ističu da je na prvom mestu važno napraviti distinkciju između nesavesnog pružanja lekarske pomoći i lekarske greške.
– Prvo povlači za sobom krivičnu odgovornost propisanu članom 251 Krivičnog zakonika gde se traži da lekar:“…pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica,kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.“ – objašnjava advokat Ilić i dodaje:
– Navedenim članom 251 KZ se jasno može uočiti da za odgovornost lekara ili drugog medicinskog radnika potrebno znatno viši stepen odgovornosti koji podrazumeva termin „očigledno nepodobno“, dakle suprotno standardima postupanja i pravilima struke, odnosno suprotno načelu savesnosti iz člana 4. Kodeska profesionalne etike Lekarske komore Srbije. Pored navedenog, potrebno je i da se usled takvog postupanja lekara, odnosno drugog zdravstvenog radnika, do pogoršanja zdravstvenog stanja lica! – podvlači Ilić.
– Drugo, lekarska/stručna greška se propisuje Zakonom o zdravstvenoj zaštiti članom 186. podrazumeva se:“…nesavesno obavljanje zdravstvene delatnosti u vidu zanemarivanja profesionalnih dužnosti u pružanju zdravstvene zaštite, nepažnje ili propuštanja, odnosno nepridržavanja utvrđenih pravila struke i profesionalnih veština u pružanju zdravstvene zaštite, koje dovodi do povrede, oštećenja, pogoršanja zdravlja ili gubitka delova tela pacijenta.“ – objašnjavaju za Blic Ilić i Tipsarević.
Da bi se utvrdila odgovornost lekara, potrebno je utvrditi uzročnu vezu između njegovog postupanja/nepostupanja/propuštanja i posledice po pacijenta/oštećenog.
– Za razliku od opštih pravila odgovornosti za štetu, kao standard postupanja lekara zahteva viši standard pažnje, dakle profesionalno postupanje-ponašanje razumnog i pažljivog stručnjaka – objašnjavaju advokati Ilić i Tipsarević.
Oštećeni postupanjem lekara može pretpeti različite vidove štete, te tu treba razlikovati materijalnu i nematerijalnu štetu.
– Materijalna šteta propisana je članovima 185 do 198 Zakona o obligacionim odnosima i podrazumeva nadoknađuje odgovorno lice uspostavljanjem ranijeg stanja, a ukoliko to nije moguće ili sud ne smatra da je opravdano, isti će na zahtev stranke dosuditi isplatu oštećeniku odgovarajuće svote novca na ime naknade štete – kaže advokat Nikola Ilić.
– Nematerijalna šteta predviđena je članovima 199 do 205 Zakona o obligacionim odnosima, te se po pravilu u postupcima za naknadu štete usled propusta lekara tužbenim zahtevom potražuje objavljivanje presude i potražuje naknada štete u vidu pravične naknade određene visine zavisno od stepena pretprljenih fizičkih bolova, duševnih bolova zbog umanjene životne aktivnosti, naružnosti, kao i povrede ugleda, časti i slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah, ukoliko sud na nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava – dodaje advokat Tipsarević.
Pored navedenog, u pogledu postojanja sumnje na nezakonito postupanje lekara, odnosno drugog medicinskog osoblja možete kontaktirati i Savetnika za zaštitu prava pacijenata, zdravstvenu inspekciji pri Ministarstvu zdravlja, kao i pokrenuti disciplinski postupak protiv člana Lekarske komore Srbije.
BONUS VIDEO:
Izvor: Blic
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)