Mnogo puta tokom prethodnih godina smo čuli da je neki Srbin potpisao za Mančester Siti. Poslednji u nizu je Đorđe Gordić, momak neobičnog izgleda koji je šarmirao fudbalsku Srbiju.
Nema sumnje da našem fudbalu imponuje interesovanje giganta kao što je Siti, ali realnost nas je demantovala i pokazala da “Građani” umeju da prepoznaju talenat, nije im problem da plate, međutim, kada je potrebno da od klinca stvore pravog fudbalera – nastaje agonija koja se ponavlja iz godine u godinu.
Kupuju mnogo, samo izabrani nađu mesto na fudbalskom pijadestalu, dok ostali odu u kantu za recikalžu. Od svih igrača koje su kupili na prostoru Srbije, nijedan nije upisao minut u dresu Sitija, iako su ukupno izdvojili oko 20 miliona evra za dovođenje Srba u klub.
Počelo je sve kupovinom braće Luke i Ivana Ilića. Zvezda je grcala u finansijskim problemima i morala je da pronađe novac, a Siti je iskeširao oko 5.5 miliona evra.
Siti je pazario i na drugom delu Topčiderskog brda, pa je za Filipa Stevanovića isplatio 8.5 miliona evra. Nisu zaobišli ni Banovo brdo, pošto su angažovali Slobodana Tedića (oko 3.000.000 evra).
Na kraju su otišli do Lučana i pronašli srpskog Genduzija. Iako se u transferu Gordića nigde ne pominje Mančester Siti, jer je mladi vezista potpisao za belgijski Lomel, klub koji je pod patronatom Građana, jasno je svima ko je vlasnik 18-godišnjeg fudbalera rodom iz Priboja.
Gordić će se usavršavati na beligijskim terenima, a put do Etihada deluje kao nemoguća misija. Prethodnici iz Srbije su dokazali da ko god krene ovim putem, ulazi u slepu ulicu.
Slobodan Tedić
Najbolji primer toga je sigurno bivši napadač Čukaričkog. Slavili su na Banovom brdu kada je Siti zakucao na njihova vrata, Tedić je kao jedan od najvećih talenta srpskog fudbala imao razloga da bude ponosan, ali vrlo brzo se našao u viru iz kojeg se i dalje nije izvukao. Moglo bi se reći da je išao standardnim putem – prvo se zaputio u Holandiju (Cvole), gde ga je povreda dugo odvojila od terena, a sada se našao u engleskoj Ligi 1, trećem rangu tamošnjeg fudbala. Poslednju utakmicu za Barnsli je odigrao u novembru i veliko je pitanje kada će opet videti teren.
Filip Stevanović
Ista priča kao i sa Tedićem. Bio je čudo u Partizanu, delovalo je kao da mu je nebo granica, a onda – sunovrat. Već na odlasku iz Humske se osetilo da nešto ne valja, da bi Siti poslao Stevanovića dobro poznatom rutom. Naravno, Holandija je bila prva destinacija. U Herevenu je imao dobrih momenata, ali posle godinu dana je morao da traži novi klub. Siti je našao rešenje u Portugalu i poslao mladog ofanzivca u Santa Klaru. Ako ništa, očekivali smo da će igrati u tamošnem prvoligašu, ali do sada se nije izborio za mesto u timu koji zauzima 15. poziciju portugalskog prvenstva.
Luka Ilić
Pošto je zajedno sa bratom bio prvi Sitijev “polaznik”, ne može mnogo toga da mu se zameri, izuzev činjenice da nije uspeo da nađe uhlebljenje u inostranstvu, ali povratak u Srbiju se ispostavio kao pun pogodak. TSC je Ilićeva meka, mesto gde se oporavio od turobnih sezona u Tventeu, NAC Bredi i Troi. Na mala vrata se vratio, ali u velikom stilu. Jedan je od najboljih igrača Superlige Srbije i nema sumnje da će karijera krenuti ulaznom putanjom posle putešestvija sa ekipom iz Bačke Topole.
Ivan Ilić
Za kraj smo ostavili momka koji je imao možda i najveće šanse da zaigra za Mančester Siti. Ipak, te šanse su se merile malim procentima, pa se ništa nije ni ostvarilo, ali je Zvezdino dete dokazalo kvalitet na najvećoj sceni. Verona je iskeširila 12.000.000 i izvadila Ilića iz Sitijevog ropstva. Sada je jedan od najtalentovanijih igrača Serije A i pitanje je vremena kada će ekspolirati transfer bomba. Možda se na kraju Siti pokaje…
(B.K.)
Bonus video:
Komentari (0)