Danas na suđenju reditelju Miroslavu Miki Aleksiću u Višem sudu u Beogradu ispričala Nikolina Vukičević (21), jedna od devojaka koje su vlasnika nekadašnjeg dramskog studija “Stvar srca” optužile za nedozvoljene polne radnje. Ona je prva oštećena koja je saslušana u sudu i sve vreme je odgovarala na pitanja Aleksićevog branioca Zorana Jakovljevića. U dramskom studiju bila je od svoje sedme do 17 godine.
– Nakon poslednjeg časa krajem maja ili početkom juna 2018. godine otišla sam kod Mike u kancelariju da mu saopštim da ću školovanje nastaviti u Italiji i da se pozdravim – rekla je Nikola i dodala:
– Kad sam mu to rekla, on mi je rekao da sam glupača, da treba da ostanem u Srbiji i upišem glumu. Bilo mi je teško i on je to video, rekao mi je, “dođi ćero”, zagrlio me i onda jednom rukom uhvatio za zadnjicu i stiskao. Bila sam zbunjena, nisam znala šta se dešava. To sam shvatila tek kad sam izašla napolje. Po njegovom disanju znala sam da je to hteo da uradi i da je iskoristio tu situaciju.
Na suđenje je došla sa majkom, momkom i prijateljima, a svedočenje će nastaviti i na sledećem ročištu krajem januara, kada će nastaviti da odgovara na pitanja advokata, ali i optuženog Aleksića. Kako je njegov branilac najavio tražiće i njihovo suočavanje u sudnici. Nikolina nijednom nije pogledala nekadašnjeg mentora, koji je sedeo na metar i po od nje i odgovarala je na pitanja, kao da on tu nije ni prisutan.
“Mika devojke ljubi u usta i hvata za veš”
Ona je u sudnici ispričala da se tada plašila da mu kaže da ide u Italiju i kako će on reagovati, jer fizički nije mogao da joj zabrani, ali je psihički imao veliki uticaj na nju i mogao je da je poljulja, jako joj je bilo važno njegovo mišljenje, jer je on bio bitan faktor u njihovim životima. Kazala je da je tada ispred čekala najbolja drugarica Ivana Velinović, kojoj je ispričala šta se desilo. Majci i ocu ništa nije kazala, jer joj je bilo neprijatno.
– Nisam mogla to da izustim. Nisam želela ni da prihvatim da je to uradio. Govorila sam sebi da je hteo da me uhvati za leđa. Ne znam koliko dugo sam bila zbunjena, prestala sam da budem, kad sam skapirala da to nije slučajnost i da se dešava i drugim devojkama – svedočila je Nikolina.
Zatim je ispričala da je sa Ivanom posle bila na moru i da su srele drugaricu Barbaru, koja ih je pitala hoće li da upišu glumu i onda dodala da na tim časovima priprema “Mika devojke ljubi u usta i hvata za veš.”
– Nismo verovale da neko ko nas zna od sedme godine hoće da nam napakosti. On je izabrao Ivanu da sprema za glumu i ona me u novembru pozvala u Italiju i ispričala mi da je tražio da je poljubi i stavljao joj ruke u donji veš. Shvatile smo da je istina to što nam je Barbara pričala. To sve sa Ivanom se dešavalo do maja sledeće godine i samo sam ja znala. Molila sam je da mu se suprotstavi, da prekine pripreme, nekoliko časova je i preskočila tada, a njeni roditelji su mislili da je sve to zbog stresa i upisa na fakultet. Plašila se da im ispriča, nije znala kojim rečima to da iskaže, nije htela sebi da prizna da joj se to dešava. To je bila njena muka – dodala je Nikolina.
Oštećena je ispričala da je za to vreme u Italiji imala probleme sa spavanjem, da je bila odvojena od ostalih učenika u bolničkom delu i pila terapiju šest meseci. Tada joj je u 2019. godini lekar tamo dijagnostifikovao bulimiju, koja joj se, kako kaže, manifestovala povraćanjem i iskrivljenom slikom o sebi, pa je dobila terapiju i išla na razgovore.
Ona je navela da su Mikin studio svi smatrali školom, koja nije bila kao prava škola, jer su tu pričali o nekim drugim stvarima.
“Svako mora imati svoju tajnu, žena je kurva”
– Mika je govorio da je to škola života. Pričali smo o tome gde je naša duša, šta je ponos, šta uspeh, da svako mora imati svoju tajnu, da je žena kurva. Povela se rasprava da li je majka kurva, ako tako treba da zaradi da plati lek detetu i on je govorio da jeste i da je taj lek njena cena. To je bila podloga za ono što će doći kasnije. Mika je mogao da razume naše probleme, a mi svi smo želeli da budemo Mikini miljenici.
Ona je rekla da ga nisu oslovljavali sa učitelje ili nastavniče, već sa Miko, a da je on tražio poštovanje i da ga persiraju. O sebi je gradio sliku da je neustrašiv i nije pričao o svojim slabostima.
– Birao je šefa grupe i to su uvek bili njegovi miljenici. Ja nikada nisam bila šef, jer je uvek neko drugi bio njegova miljenica. Ako ne bi uradili zadatke, bili smo kažnjeni sa njegovim “mrš na umivanje” ili bi ta osoba taj čas bila na tapetu. Mika mi je govorio da sam glupača, debela, niko i ništa, da imam paperje, a ne perje u glavi. Kad mi se to dešavalo osećala sam se loše i neprijatno, plakali smo posle njegovih uvredljivih komentara. Plašili smo se da li smo dovoljno dobri, dovoljno pametni, da li smo dobro uradili zadatke, kakva će biti njegova reakcija. On nas je sve slušao i bilo je bitno šta ima da nam kaže. Te njegove metode su bile društveno prihvatljive. Posle smo saznali šta su naša prava. Roditeljima nismo pričali šta se dešava na časovima, osim da je Mika strog. Oni su mislili da nas on čeliči. “Ja to plaćam i ići ćeš”, tako su nas terali da idemo na časove.
Nikolina je ispričala da je imala anksioznost pred njegove časove, osećala se neprijatno, imala tremu, boleo je stomak, povraćala je, a sve zbog straha da li će se Miki dopasti to što je uradila. Kazala je da bi povraćanje kretalo još ujutru tog dana kod kuće, a na prvom času u školi bi počinjala nervoza. Na pitanje branioca kazala je da nastavnici u školi nisu ništa primećivali. Na pitanje da li je Mika primećivao povraćanje ili njeno drugačije ponašanje, odgovorila je da je on uglavnom znao šta im se dešava:
– On je govorio da zna kroz šta prolazimo. Ceo svoj život je posvetio radu sa decom. Znao je da ga se plašimo i radio je na tome da nam ulije strahopoštovanje. Gradio je svoj lik kao figuru Boga, da je on svevišnji, da sve zna, a mi smo sa sedam godina i imali utisak da je on svemoćan.
Na pitanje branioca zašto nije otišla iz te grupe, kad je sve bilo tako gadno, Nikolina je odgovorila da su se oni tamo lepo družili i da ih je vezao taj osećaj pripadnosti grupi i da im je bilo lepo na Biljaninim i Zarićevim časovima. Na novo pitanje šta je to bilo toliko životno bitno da mora da se trpi takav Mika i da li je ta pripadnost grupi bila toliko jaka da se sve to trpi godinama, oštećena je kazala da je odgovorila.
Zašto Ivanu nije spremao otac?
Odgovarajući na pitanja branioca Nikolina je rekla da zna da je otac Ivane Velinović tada bio prodekan na FDU i da je režiser.
– Ivana nikada nije rekla zašto se nije pripremala sa ocem, već sa Mikom, ali ja imam ideju zašto. Bili smo godinama u toj grupi i svi su verovali u Mikine metode. Roditelji su nas forsirali da idemo na te časove, misleći da je to za nas super, pa je tako išla i Ivana.
BONUS VIDEO:
Izvor:
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)