Tišina je verovatno najčešći uzrok raskida svih veza, kao i najgora navika koja dovodi do udaljavanja parova.
Opasnosti tihog tretmana nisu nimalo bezazlene, te ne treba da ih zanemarujete jer se radi o jednoj od najdestruktivnijih navika u vezi.
Šta je tihi tretman?
Prema osnovnoj defniciji, tihi tretman je odbijanje verbalne komunikacije s nekim ko želi komunikaciju. Ova vrsta ponašanja odnosi se na izbegavanje kontakta s nekim, obično kada smatrate da vam je učinjena nepravda ili da vas neko nije poštovao.
Navedena komunikacijska strategija često se koristi za kažanjavanje ili izazivanje reakcije mete. Odnosno, ako se osećate povređeni, na primer, zbog nečijeg komentara, tada biste mogli da primenite ćutanje kao način da uklonite sopstvenu prisutnost od onog ko vas je povredio – u pokušaju da ga kaznite.
Ova motivacija takođe leži u želji da meta odgovori na način koji potvrđuje da je primetila vaše ponašanje i da je povređena vašim ćutanjem ili nedostatkom vašeg prisustva. Često se tihi tetman odnosi na osvetu nekome ko vas je povredio. Osveta može da zvuči dramatično, ali kada vas neko povredi, a onda ga vi povratno odlučite povrediti, to je upravo ono što radite – svetite se.
Svi su proživeli slične trenutke. Međutim, nakon svađe, najbolje što možete da učinite je da učite o sebi i da probate da shvatite kako je korišćenje ove strategije loše, te da pokušate da budete bolji.
Šta nije tihi tretman?
Mnogi mešaju postavljanje granica sa ćutanjem. Stoga, da bi bolje razumeli šta tihi tretman nije, korisno je da razumeta šta su “granice”. Granice su, u zdravoj komunikaciji, namerne blokade za sprečavanje stalne povrede i zlostavljanja.
Primer može da bude prekid telefonskog poziva s nekim ko vas naziva pogrdnim imenima ili vas na neki drugi način verbalno ili emocionalno vređa. To nije način rešavanja svađa u vezi. Postavljanje granice takođe može da izgleda kao saopštavanje partneru da vam je potreban odmor kako biste kasnije u određeno vreme razgovarali o svojim problemima u vezi.
Odnosi su najbolji kada se o granicama komunicira asertivno i uz potpunu transparentnost.
Štaviše, postavljanje granice znači da nekome morate da date do znanja da postavljate granicu i prilagođavate odnos. Ako izričito ne komunicirate potrebu za granicom svojim rečima, tada je to postqavljanje zapravo tihi tretman – i štetnije je nego što mislite.
Međutim, problem se javlja najčešće kada konstantno iznova komunicirate s nekim o granici koju stalno prelaze, i ne poslušaju, kada im na primer govorite da vam je potreban “prostor”, a oni vas jednostavno ne poštuju ili nastavljaju da se ponašaju neprimereno, a vi završite isfrustrirani i zasićeni glupostima.
Tada je najlakše ćutati i jednostavno se isključiti.
Govoriti o sopstvenim emocijama je neverovatno teško. Postoje trenuci kada se borite s deljenjem onoga šta osećate oko sebe. No, stvar je u tome da sami sebi štetite onda kada ne izrazite ono što se stvarno događa u vašem srcu i mislima. Ako se oslanjate na tihi tretman kako biste izrazili povređenog ili ljutnju – niste u najboljem izdanju.
Ne možete da postignete niti da iskusite blagostanje najboljih mogućih odnos ako je tihi tretman alat za kojim uvek posežete. Probijanje straha od ranjivosti neophodno je za borbu protiv tretmana ćutanjem i načina na koji ono šteti odnosima. Biti asertivan i predusretljiv uvek je zdraviji put u komunikaciji, čak i kada naginjete ka privlačnosti tihog tretmana i emocionalnog utočišta.
Tretman ćutanjem može funkcionisati na trenutak, ali dugoročno nikada nije i neće biti produktivan.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)