Mala, ali još uveek relativno bogata Austrija sve više “stenje” pod ogromnim teretom inflacije i poskupljenja. Inflacija u septembru iznosila je 10,5 odsto, To je istorijski rekord u proteklih čak 70 godina i ujedno najviša vrednost od jula 1952. godine. Tada je u junu iznosila 14,1 posto odnosno 17 posto za celu tu godinu. Nakon toga slično visoka inflacija zabeležena je 1970-tih i 1980-tih godina, kao posledica dve naftne krize, pokazuju podaci austrijskog Državnog zavoda za statistiku “Statistike Austrije”. Reč je o embargu koji su uvele neke arapske zemlje OPEC-a nakon Jom Kipurskog rata.
Cene nafte su 1974. godine eksplodirale i podigle stopu inflacije u Austriji na godišnji prosek od 9,5 posto. Sledeće je godine stopa inflacije tek neznatno pala na 8,4 odsto, pokazuju statistički podaci.
Glavni pokretači vrtoglavog porasta ovogodišnje rekordne inflacije u Austriji su trenutno visoke cene energenata, kao posledice ruske invazije na Ukrajinu i rata koji još uvek ne prestaje. Naprotiv, sve više se zaoštrava. Cena plina i električne energije za domaćinstva i preduzeća odnosno industriju otišla su u nebesa. Drugi najvažniji pokretač poskupljenja su cene goriva. Tu su takođe i enormna poskupljenja hrane, posebno životnih namirnica te roba i usluga. Problem je da se bez energije i energenata de facto ne može, jer su svugde prisutni i svima potrebni. I to je upravo ono što zabrinjava Austrijance i zbog čega su uplašeni kako će dalje.
Ankete pokazuju da je čak 83 odsto austrijskih građana izuzetno zabrinuto razvojem situacije s poskupljenjima. Njih oko 15 odsto već sada nema dovoljno novaca da plati sve pristigle račune, a 18 odsto nema za dospele rate uzetih kredita. Austrijanci, koji su dosad mogli da priušte sve što im je trebalo ili im se svidelo, odjednom su počeli sve više da štede na izdacima za hranu i sve manje izlaze u restorane, pozorišta, bioskope i noćne klubove.
Dve trećine Austrijanaca ili njih 75 odsto zbog poskupljenja sada kupuje jeftinije namirnice, dok njih oko 20 odsto kupuje samo one najnužnije za život. U restorane više ne ide 53 odsto Austrijanaca, a u diskoteke i noćne klubove njih 43 odsto. Bioskope i pozorišta je poskupljenja životnih troškova otpisalo 41 odsto Austrijanaca, pokazale su ankete. Zabrinutost je velika, ali i strah da je to samo početak i da bi sva ta društveno-politička previranja usled krize uzrokovane inflacijom, cenama energenata i ratom u Ukrajini mogla duže potrajati.
Nažalost na to ukazuju i ekonomska istraživanja. Stručnjak za inflacijska kretanja austrijskog Instituta za privredna istraživanja (Wifo) Josef Baumgartner tvrdi da kraj poskupljenjima odnosno rastu stope inflacije “nije na vidiku”, uprkos svim naporima službene politike i Evropske središnje banke (EZB). I da inflacija uporno, sve više raste, te da će “ostati visoka više godina”.
– Moramo se pripremiti na to da ćemo duže vreme imati višu inflaciju – poručio je austrijski stručnjak. Baumgartner je istakao kako procene govore da visoka stopa inflacije kao ove i sledeće godine neće ostati, ali će biti “još uvek relativno daleko od inflacijskog cilja EZB-a, koji je kod 2 odsto – najavivši poskupljenja i 2024. / 2025. godine.
Ono što posebno brine austrijske stručnjake je da inflacijska stopa raste iz meseca u mesec. U odnosu na avgust ove godine stopa inflacije u septembru porasla je za 1,6 odsto. I harmonizovani indeks potrošačkih cena je u porastu i prema preliminarnim procenama verovatno će porasti za 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U septembru je u odnosu na avgust, dakle samo u mesec dana porastao za 2,5 odsto. Konačne brojke još nisu objavljene.
Bilo kako bilo, sve veći izdaci za energente, inflacija koja proždire dohodak i visoke kamate na kredite trenutno opterećuje mnoge u Austriji. A računa se da će visoke cene gasa i struje ostati još više godina. Smanjenje gasa iz Rusije već ima negativan odraz na Austriju, koja je čak 80 odsto zavisna o ruskom gasu. Stoga je i protiv embarga EU-a na snabdevanje gasom jer bi to moglo izazvati društveni potres, smanjenje industrijske i druge proizvodnje, porast broja nezaposlenih itd. I na kraju socijalne nemire, jer Austrijanci su nakon konsolidacije nakon Drugog svetskog rata uvek relativno dobro živeli, a Austrija bila mala, ali jedna od najbogatijih zemlja sveta. A sada ju je prvo bacila na kolena koronakriza, pa potom energetska kriza i rat u Ukrajini. Veliki broj Austrijanaca nije računao s time i polako ali sigurno zapada ili će zapasti u poteškoće, jer je bez finansijskih zaliha dočekuju eksploziju cena energije i troškova proizvodnje. A i cene životnih namirnica su na rekordnoj razini.
Austrijski politički vrh dobro zna, da te ljude država ne sme zaboraviti i mora im ciljano pomoći, ako ne želi socijalne nemire. I razantni uspon krajnje desnice, koja je Austrijance već izvela na ulice da protestuju protiv vladinih korona mera, a sada ih mobiliše i za proteste protiv poskupljenja.
Kako bi zaustavila inflacijsku lavinu i ublažila njene trenutno alarmantne posledice, austrijska vlada svakom je odraslom austrijskom građaninu dala jednokratno 500 evra u vidu klimatskog bonusa, a deci 250 evra. Oni s niskim primanjima i socijalni slučajevi dobili su i dodatne iznose pomoći na saveznoj razini. To je samo deo protivinflacijskih mera. Od 1. januara 2023. godine austrijska vlada na čelu s konzervativnim kancelarom (ÖVP) Karlom Nehammerom ukida tzv. hladnu progresiju pri oporezivanju i uvodi redovnu indeksaciju plata i socijalnih primanja, kako država ne bi sve više zarađivala na stalnom porastu stope inflacije, a ljudi bili sve siromašniji. Dakle, da radnicima ostane više novca u džepu.
Vlada je odlučila da se dve trećine hladne progresije automatski vraća porezskim obveznicima. Reč je o 1,23 milijarde evra za 2023. godinu. Preostalu trećinu progresije dobiće osobe s niskim primanjima kao pomoć. Od ukidanja hladne progresije profitiraće i penzioneri. Oni koji imaju prosečnu penziju od 1.582 evra uštedeće 371 evro sledeće godine, a do 2026. će taj iznos porasti, odnosno oni biti rasterećeni za 1.404 evra. Takođe su uvedeni i novi tarifni razredi stope i osnovice oporezivanja. Uz to Vlada je uvela i “kočnicu” odnosno ograničila cenu električne energije.
– Čak 7,5 milijuna ljudi u Austriji biće rasterećeno – tvrdi austrijski kancelar. Da li će tako zaista biti, uskoro će se videti. Ali, svakako treba uzeti u obzir da u kontekstu privrednog razvoja u Evropi Austrija pokazuje, uprkos svemu, natprosečnu dinamiku rasta i ima jednu od najnižih stopa nezaposlenosti.
Prema bruto društvenom proizvodu (BDP) po stanovniku u visini od 45.043 (podatak za 2021. godinu-nominalno), Austrija se nalazi kako u Evropskoj uniji tako i u svetu pri samom vrhu.
Za godinu 2023. / 2024. predviđa se rast austrijskog BDP-a od 2,6 odnosno 1,8 odsto. Uprkos tim procenama ministar finansija Magnus Bruner svojim prošle nedelje predstavljenim državnim proračunom za 2023. godinu u austrijskom parlamentu potvrdio je da je i Austrija ozbiljno uzdrmana aktualnim krizama. Mastriški deficit će sjedeće godine biti negde 2,9 posto. Stoga je nezaobilazno ponovno zaduživanje ove alpske zemlje. Ove godine 24 milijarde, a sledeće 17 milijardi evra, kako je najavio Bruner istakavši da se radi o “kriznom proračunu”. Prelazak na “normalni modus” očekuje 2026. godine. Ako to ministru pođe za rukom, jer državni dug sledećih godina galopira prema brojci od 400 milijardi evra i neizvjesnoj budućnosti, upozoravaju stručnjaci. Živi bili, pa videli!
BONUS VIDEO
Izvor: Večernji list
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)