U Zvezdi su mi rekli da neću moći da budem golman, a Nikolić me "sačuvao" u Partizanu!

Još jedan u nizu povratnika u srpski fudbal, koji je sve ostavio bez reči u pozitivnom smislu.

Kada su svi mislili da će mu korak unazad biti odlazak u Novi Pazar, on je oštro demantovao sve i sjajnim partijama postao jedan od “krivaca” za fenomenalnu seriju ekipe sa “Džazkoin arene”.

Govorimo o Filipu Kljajiću, bivšem golmanu Partizana.

Neprikosnoven je bio na golu crno-belih kada je osvojena poslednja šampionska titula, ujedino i dupla kruna, ali gorak ukus u ustima mu je ostao zbog poteza uprave koji su usledili posle toga.

Ipak, verom i radom je uspeo da to ostavi iza sebe i u razgovoru za Objektiv je izneo utiske iz novog kluba, pričao je o vremenu provedenom u Humskoj, svojim mentorima tokom karijere, kao i o potezu Crvene zvezde, čiji je đak bio u omladinskoj školi, što bi mogao da bude za nauk u budućnosti svim trenerima kada olako otpisuju neke igrače, a nije izostavio ni čoveka koji mu je pružio šansu – Marka Nikolića.

Novi Pazar je posle lošeg starta vezao četiri uzastopne pobede, a jedna od njih je bila i protiv Partizana.

– Moramo biti zadovoljni svi u klubu, jer kako smo krenuli sezonu rezultatima, da nam je neko rekao da će ovako da krene smejali bi se verovatno. Posle tri poraza na početku smo se digli i nadam se da ćemo nastaviti tako.

Malo ko je verovao da su Pazarci kadri za tako nešto, pogotovo posle tri poraza u prva tri kola, ali je sjajna hemija u timu dovela do toga da se izdignu iz blata.

– Bilo nam je teško iz prostog razloga što smo sve u tri utakmice u većem delu bili bolji protivnik. Javor je iskoristio naših loših 20 minuta, a posle toga nisu imali šansu uopšte, ali eto ispustili smo bodove u te tri utakmice. Nismo odustajali, atmosfera u svlačionici je bila super, ni u jednom trenutnu nije bilo nezadovoljstva i negativne energije. Treneri su nam ulivali poverenje, govorili su nam da igramo dobro, da veruju u nas i mislim da je to glavni razlog što smo krenuli da pravimo dobre rezultate.

Kljajić je ostao nesavladan na dve utakmice. Protiv Partizana i TSC-a, kada je malo ko očekivao da će mu mreža ostati netaknuta.

– Te dve utakmice su možda i bile najznačajnije za ekipu i samopouzdanje. Partizan znamo svi ko je i šta je, mi smo uspeli da ih pobedimo, možda oni jesu bili u tom trenutku u “daunu”, ali ne možemo reći da smo mi odigrali lošu utakmicu. Odlično smo defanzivno odigrali, iskoristili smo šansu koja nam se ukazala i pobedili smo. Sa druge strane, TSC jeste kontrolisao igru, ali nisu imali izgledne šanse da nas ugroze i mi smo ih kaznili preko kontranapada, jer su ostavljali dosta prostora, a mi imamo dobre igrače koji mogu to da iskoriste.

Opisao je i kako mu je bilo posle pobede protiv svog bivšeg kluba.

– Čudno. Došao sam kući i žena me je pitala ‘Što se ne raduješ?’. Nije mi bilo žao što smo pobedili, ali daleko od toga da sam mogao da se radujem, jer sam bio tamo i znam kako su se ti momci u tom trenutku osećali i šta ih je snašlo. Nadam se da će izaći iz te krize.

Svi znaju koliki su fanatici navijači Novog Pazara i Kljajić žali što je suspenzija na snazi sada kada su u dobrom naletu.

– Fale mnogo. Oni mogu da ti daju vetar u leđa, ali znaju i da kritikuju kada nije dobro. Lepa je atmosfera i veliki je žal što još dve utakmice nećemo igrati sa publikom kod kuće. Videćemo kako će to izgledati kada se vrate. Ovo je veliki uspeh, vezali smo četiri vezane pobede, pa možete da zamislite koliko bi bilo navijača protiv Napretka da su mogli da uđu. Vidi se zadovoljstvo kod ljudi, stvarno vole klub i žive za njega. Svaki uspeh kluba je njima radost i sreća.

Nahvalio je i trenera Vladimira Gaćinovića, pa je istakao apsurd koji vlada u domaćem fudbalu.

– On je iskusan trener, zna šta hoće. Namestio je ekipu od početka priprema. Mi smo na pripremama igrali baš dobro. Apsurdno je što je krenulo da se priča o njegovoj smeni posle tri kola. Kod nas to što se dešava ne znam da li ima još negde. On nije odustajao od onoga što je hteo i namestilo se da smo dobili rezultat u poslednja četiri kola.

Dok nije potpisao ugovor sa Novim Pazarom, trenirao je sa Partizanom, a otkrio je i da li je bilo mogućnosti za povratak u Humsku.

– U tom trenutku Partizanu nije trebao golman, takvu odluku su doneli, imali su tri golmana i pitanje je da li bi računali na mene. Meni je bilo bitno da branim, jer sam godinu dana pravio pauzu zbog povrede i bilo mi je bitno da se vratim što pre. Međutim, šest meseci što sam proveo bez kluba, dosta timova je bilo skeptično po pitanju mog dolaska. Onda sam dobio poziv Novog Pazara i nisam želeo više da čekam, nisam u godinama da mogu da puštam vreme da prolazi i bilo mi je bitno da se vratim.

Dva puta je do sada bio u timu kola i istakao se kao jedan od lidera tima od starta šampionata. Odao je recept za to, pošto je imao dugu pauzu, koja i te kako ume da ostavi traga na igraču.

– Posvećenost i trening. Ja bukvalno otkako sam krenuo u oporavak od povrede nisam se viđao sa ženom i porodicom kući. Od ujutru do uveče sam bio van kuće, dolazio sam samo da prespavam i tako je bilo narednih pet meseci. Posle sam uspeo da se vratim, krenuo sam sa treninzima u Japanu, u nekom trenutku sam znao da neću ostati u klubu jer se promenila cela struktura kluba i krenuo sam da planiram šta dalje da radim. Nisam posustajao, nastavio sam da treniram. Prvo sam radio individualno golmanske treninge, a posle nekog trenutka kada sam shvatio da mi trebaju treninzi sa ekipom zamolio sam ljude iz Partizana da treniram sa njima i trener Stanojević mi je izašao u susret, kao i trener golmana Jovšić. To mi je mnogo značilo.

Veliko iskustvo nosi i iz Zemlje izlazećeg sunca.

– Bilo je super. Ima jedan podatak da sam ja prvi inostrani golman u istoriji kluba. To je uređena zemlja, uslovi su fantastični. Oni su miran narod, što je meni u početku bilo čudno, pošto sam došao iz Partizana gde je haos kada se odigra nerešeno, a kamoli kada se izgubi. Oni su isti kakav god rezultat da bude.

Povreda ga je sprečila da ostane duže u Japanu i otvoreno žali zbog toga.

– Jeste mi krivo, pošto se povreda desila u najgorem mogućem trenutku. To je bila moja poslednja godina ugovora. Povredio sam se u nekom desetom kolu, sam, niko me nije dirao, bezveze situacija. Da se nisam povredio i da sam nastavio da branim sigurno bih ostao u klubu.

Svi se sećaju poslednje Partizanove duple krune, a jedan od protagonista iste je bio upravo Kljajić. Ipak, ova priča je mogla da ima drugačiji scenario da se nije umešao Marko Nikolić.

– Ta sezona je mnogo čudno počela. Kiksnuli smo prva tri kola, bilo je katastrofa, Zvezda nam je pobegla devet ili deset bodova. Onda je došao Marko Nikolić, a ja u tom trenutku nisam ni branio. Čak se tad desila situacija da me je pozvao jedan agent iz Srbije, koji mi je rekao da su ga kontaktirali ljudi iz kluba i da su mu rekli da ne računaju na mene. On mi je rekao da je našao novi klub za mene. Ja sam sutradan otišao na trening, Marko me je pozvao i pitao me šta se dešava, ja sam mu ispričao celu situaciju i on mi je rekao da nastavim da treniram i da on računa na mene. Posle tri, četiri kola sam stao na gol i od tada, pa do kraja prvenstva nismo izgubili utakmicu.

Nije lako nositi breme startnog golmana u velikim klubovima, a to je naš sagovornik osetio na svojoj koži.

– Mnogo je teško, ali i lepo u isto vreme. Treba se nositi sa time. Većina igrača nije ni svesna koliko je teško igrati u Partizanu, to mora da se oseti jer ne može da se objasni. Ja mogu da kažem nekom koliko je teško, ali on i dalje neće imati predstavu šta je to. Mada lepo je mnogo, meni je to možda najlepši period u karijeri.

Dao je i savet kako se nositi sa pritiskom kada napravite kiks u dresu Partizana.

– Verom u sebe i treninzima. Nađite mi jednog golmana koji nije napravio kiks za celu svoju karijeru. To je nemoguće. U tom trenutku je pitanje da li će klub stati iza tebe u tom trenutku, iza nekoga stanu, iza nekoga ne. To je tako u fudbalu i što ranije shvatiš to bolje ćeš proći brže ćeš se vratiti na put na kom si bio i ranije.

Čini se da je olako sklonjen sa gola Partizana posle svega što je uradio za klub.

– Bilo mi je krivo, naravno. Pored toga što mi je bilo krivo, bilo mi je i žao. Ja sam bio svestan da sam u tom trenutku imao lepe godine i mogao sam još mnogo da pružim u Partizanu. Trenutak je bio takav da se desilo to što se desilo i klub je tada, bilo je logično da me sklone sa gola, ali su oni to skroz radikalno uradili i ja više nisam bio ni na klupi. Sa te strane mi je bilo krivo što se tako desil, ali ja sam našao neki drugi svoj put posle toga, gde sam se posle šest meseci u Grčkoj vratio u Partizan i opet sam uspeo da branim na nekim utakmicama.

Obreo se i u grčkom šampionatu, tačnije u Platanji.

– Kada sam došao u Platanju ne znam da li su imali deset bodova. Situacija je bila ako se ostane, ostalo se. Meni je bilo bitno da branim, Grčka Superliga je dobra liga i ima dobrih klubova i igrača. Tu sam stekao lepo iskustvo i proveo sam lepo vreme tamo.

U jednom trenutku je na adresu kluba iz Humske stigla ponuda od slavnog Bordoa. Ipak, Kljajić ne žali što nije tada otišao u Francusku.

– Kada je stigla ponuda Bordoa klub nije hteo da me pusti. Nisam branio u tom trenutku, ali sam imao oko 23-24 godine. Ja sam ostao, pitanje je šta bi bilo sa mnom da sam otišao. Ovako sam osvojio duplu krunu sa Partizanom, igrao Evropu, ne mogu da se požalim i kažem da je velika šteta što nisam otišao.

Kao što je bio zaslužan za njegov ostanak u klubu, tako je Nikolić bio i zaslužan za njegov dolazak među crno-bele.

– Do kontakta sa Partizanom je došlo u trenutku kada je Marko Nikolić došao u Humsku. On je meni bio trener u Radu, a kada je došlo do kontakta ja sam raskidao ugovor sa Radom. Bio sam slobodan igrač i kada je stigao poziv ja nijednog trenutka nisam razmišljao i otišao sam u Partizan.

Prve superligaške minute je skupio u dresovima Metalca i Rada.

– Bio sam godinu i po u Metalcu, pa isto toliko u Radu. U Metalcu sam dosta naučio od golmana Bogunovića. U Rad sam došao sa nekim iskustvom. Nije to bilo neko veliko iskustvo, ali bilo je dovoljno da pružim dobre partije.

Nije baš popularno da igrač koji prođe Zvezdinu školu završi u Partizanu, kao i obrnuto. Ono što je posebno interesantno, crveno-beli su mu prognozirali da neće postati golman.

– Meni to nije predstavljalo neki problem. Ja kada sam bio u Zvezdinoj školi u jednom momentu su rekli da ja neću moći da budem golman, pošto sam bio visok 178 centimetara. Posle sam otišao u Sinđelić, pa u Hajduk sa Liona, tako da nisam nešto preterano bio vezan za Zvezdu i kao što sam rekao, kada je stigla ponuda Partizana nisam razmišljao nijednog trenutka i mislim da sam napravio dobar potez.

Izdvojio je ljude koji su mu najviše pomogli tokom karijere i bez kojih ne bi bio ovo što je danas.

– Radiša Ilić je svakom golmanu kog je zatekao kao trener mnogo pomogao u smislu da objasni šta je Partizan, kolika je odgovornost golmana Partizana i koliko moraš da budeš fokusiran, jer ti je sve od danas za sutra. U tom smislu mi je mnogo pomogao kroz svoju priču i svojim iskustvom. Dosta dobrih stvari sam video i od Milana Lukača, koji je tada bio prvi golman. U Radu mi je dosta pomogao trener golmana Milan Stojković, a najzaslužniji za moje uspehe su bili Goran Čumić i Dragan Sretenijević, od kojih sam najviše naučio i kod kojih sam najviše trenirao.

Uspeo je da zabeleži i jedan nastup za reprezentaciju Srbije.

– To je bila utakmica gde su igrali samo igrači iz Superlige. Skupili su nas za prijateljsku utakmicu. Lep je osećaj, ne znam da li smo odradili dva treninga zajedno. Otišli smo tamo, izgubili smo utakmicu, ali je sve to ostalo u sećanju i lepo je iskustvo bilo.

Pričao je o svojim planovima u budućnosti, kao i o tome da li bi opet išao van granica države.

– Moji su planovi da branim još šest do sedam godina, maksimum. Ako me zdravlje posluži, to ne zavisi sve od mene samog. Naravno da imam ambicije, jer da nemam ne bih ni jurio da branim, ni da imam utakmice u nogama. Videćemo šta nosi budućnost, nikad se ne zna.

Posle četiri uzastopne pobede ambicije su sigurno porasle, ali Kljajić staloženo i bez euforije govori o željama u nastavku sezone.

– Voleli bi da dođemo do plej-ofa, samim tim bi i izbegli da se borimo za nešto gore. Sezona je duga, tek je počela, jesmo krenuli dobro, ali moramo biti oprezni i svesni da nam je svaka utakmica bitna – podvukao je Kljajić za Objektiv.

Piše: Luka Kalajdžić