Izlozi u MRAKU, gase se reklame, kraće radno vreme prodavnica: EU se sprema za NAJGORI SCENARIO

Članice Evropske unije užurbano prave planove za smanjenje potrošnje energije zbog straha od nestašica koje prete na zimu.

Rezerve plina u EU trenutno su popunjene 71 odsto, oko devet odsto manje od cilja koji je EU postavio ovog leta do 1. novembra.

Zemlje članice obavezale su se da smanje svoju potražnju za gasom za 15 odsto do marta kao deo mera. Ulozi nisu svi isti širom EU.

U Nemačkoj bi zatvaranje ruskog gasa teško pogodilo industriju i uticalo na mogućnost ljudi da greju svoje domove.

U Švedskoj i Finskoj, gde plin čini manji udeo u ukupnoj energetskoj shemi, uticaj bi bio manje drastičan.

Brojne rizične zemlje, uključujući Nemačku i Francusku, donele su planove za smanjenje potrošnje energije. To će imati “veliki uticaj” na smanjenje potrošnje u EU, rekao je Antonin Čapelot, politički voditelj nevladine organizacije Koalicija za uštedu energije.

Naglasio je da će osim trenutnih mera usmerenih na preživljavanje zime, vlade takođe morati preduzeti dugoročne korake, na primer renoviranje zgrada kako bi bile energetski učinkovitije i prelazak na ekološki prihvatljivije tehnologije centralnog grejanja.

Šef energetskog instituta u Hrvatskoj: Plan redukcije je pripremljen

Hrvatska je svoj plan već pripremila. Dražen Jakšić, šef instituta Hrvoje Požar to je potvrdio i komentisao kakvi se scenariji očekuju na jesen.

– Treba pozvati sve građane u što većem broju, ali i poduzetnike, na mere štednje. Nikad nije bilo važnije štedeti energiju nego sada, kako bismo na zimu mogli izbeći redukcije, da bi akumulacije bile punije i kako bi skladišta plina bila što punija – rekao je Jakšić.

Objasnio je i kako će se redukcije provoditi, bude li ih bilo.

– One se provode prema planu pripravnosti na rizike, koji je izrađen od strane operatora prenosnog i distribucijskog sastava, trenutno je na odobrenju Evropske komisije i on će definisati detaljnije kako bi eventualne redukcije išle.

Kod nas dugi niz godina nije bilo redukcija električne energije i nadamo se da nećemo doći u takvu situaciju. Za vreme rata je Dalmacija bila odsečena pa su postojale redukcije u određeno doba dana, ali plan redukcije je pripremljen i biće objavljen kad ga objavi Evropska komisija – rekao je Jakšić.

Uredba Evropske komisije poziva na smanjenje potrošnje gasa od 15 odsto u zimskom periodu i daje zemljama članicama da same odrede mere koje bi trebale doći do toga cilja.

Dosadašnje mjere i planove pojedinih EU zemalja analizirao je i nabrojao Politico.

Francuska

Francuska je sredinom jula objavila plan “energetskog otrežnjenja”. Većina mera još je u fazi nacrta i predviđeno je da budu predstavljene krajem septembra. Agnes Pannier-Runacher, ministarka energetske tranzicije, upozorila je da vlasti nameravaju da zabrane trgovinama da ostavljaju otvorena vrata dok rade klime i grejanje.

Takođe, u planu je zabrana rada svjetlećih reklama u svim gradovima između jedan i šest ujutro. Ta mjera već je uvedena u gradovima s manje od 800.000 stanovnika. Pariz očekuje novim planom da smanji potrošnju energije za 10 odsto u poređenju s 2019. do 2024. godine. Francuska oko petine prirodnog gasa uvozi iz Rusije.

Španija

Španija je krenula radikalnijim pristupom od ostalih zemalja EU. Već je izdala dekret kojim su tvrtke obavezne klimatizaciju staviti na 27 stupnjeva Celzijusa ljeti, a grijanje na 19 stupnjeva u nadolazećoj zimi.

Vlada je naredila trgovinama da ugrade automatske brave kako bi se sprečilo da vrata ostanu otvorena dok grejanje radi te takođe da izlozi budu u mraku od 22 sata. Domovi zasad nisu obavezna da poštuju ove mere.

Španija od Rusije dobija samo oko 10 odsto plina. No uprkos tome španski stav je da merama može kratkoročno da smanji potrošnju za plinom i naftom za pet odsto, što bi ih približilo cilju o smanjenju potrošnje energije za sedam odsto do marta iduće godine.

Nemačka

Nemačka je najveći zavisnik o ruski plin i jedan od najglasnijih zagovornika ušteda. Međutim, još nema obvezujući plan za smanjenje potrošnje energije. Krajem jula izdat je niz preporuka, od kojih će neke postati pravno obvezujuće.

Vlada je pozvala javne i poslovne zgrade da prestanu grejati “prostorije u kojima ljudi ne provode većinu vremena”, poput hodnika i velikih dvorana. Na štednju su pozvane velike industrije, ali i domaćinstva i to tako da održavanju minimalnu temperaturu u stanovima.

Robert Habek je prošle nedelje najavio nove propise koji će se ticati uštede energije. Grejanje će u javnim zgradama biti dopušteno na maksimalno 19 stepeni Celzijusovih, zgrade i spomenici neće biti osvetljeni noću, kao ni reklamni panoi.

Kako nema zajedničkih propisa, brojni nemački gradovi i pokrajine doneli su vlastite mere, poput reduciranja ulične rasvete i postavljanja ograničenja temperature u javnim zgradama. Berlin će ugasiti reflektore koji osvetljavaju 200 povesnih zgrada i spomenika, dok je Bavarska objavila vlastiti plan za uštedu energije u zgradama javne uprave.

Italija

Kao i Nemačka, Italija je veliki zavisnik o ruski gas s oko 40 odsto uvezenog iz Moskve prošle godine. Takođe, nije donesen nikakav zajednički plan. Ministar ekološke tranzicije Roberto Cingolani izjavio je da neće biti drakonskih mera smanjenja potrošnje, ali onda je vlada u julu objavila da izrađuje hitni plan štednje koji bi mogao da uključuje ograničenje grejanja na 19 stepeni Celzijusovih zimi i hlađenja na 27 leti, smanjenje ulične rasvete noću i rano zatvaranje trgovina.

Italijanski plan je da smanji potražnju za plinom za sedam odsto do marta iduće godine, djelomično povećanjem proizvodnje energije na ugljen. Cingolani je uvjere da Italija neće imati problema do veljače, čak i ako Rusija u potpunosti zatvori isporuku plina.

Poljska

Poljska nije donela nacionalni plan za uštedu energije. Tamo je isporuka ruskog plina već obustavljena, a Poljake više muči nestašica uglja. Premijer Mateuz Moravjecki u julu je apelovao na građane da što bolje izoluju svoje domove prije sezone grejanja.

Najavio je da će država dati milijarde za subvencije domaćinstvima za bolju izolaciju i kupnju čistijih sastava grejanja. Energetski stručnjaci se boje da će zemlji ove zime nedostajati između jedan do dva tona uglja.

Poljska je do sad oko 40 odsto svojih potreba za plinom zadovoljavala ruskim uvozom, ali plin drži devet odsto udela u njihovoj energetskoj košarici.

Češka

Zasad je izdat samo “priručnik” za uštedu energije za građane. Navodno su u pripremi izmene propisa, uključujući skraćivanje službene sezone grejanja s kojom se reguliše vremensko razdoblje u kojem se toplotna energija mora isporučiti zgradama.

Češka je gotovo u potpunosti zavisna o ruski plin, pri čemu većina odlazi u industriju, a otprilike jedna četvrtina koristi se za grejanje domaćinstva. Prosečna potrošnja plina po stanovniku je 20 odsto viša od proseka EU, što znači da bi smanjenje potražnje moglo imati ogroman uticaj.

Češka je najavila da će povećati proizvodnju uglja u slučaju nužde, a sada očekuje veće isporuke ukapljenog prirodnog gasa (LNG) iz Nizozemske.

BONUS VIDEO: