Izbirljivost deteta po pitanju ishrane, poprilično je uobičajena, donekle čak i očekivana pojava sa kojom se suočavaju brojni roditelji.
Međutim, izbirljivost nekada nije problem sama po sebi, već znak nekog većeg problema, koji se tiče zdravlja i psihe deteta. U nekim situacijama, biće vam potrebna pomoć stručnjaka.
posebno, otkrivamo supermoći beba
Mala deca često imaju specifične prohteve, pa i ograničenja, kada se radi o hrnai koju jedu. Tako će, ponekad, odbiti obrok samo zato što im se ne dopadaju boja, tekstura, pa čak i način na koji je hrana servirana. Ipak, ako se ova situacija stalno ponavlja, važno je da obratite pažnju kako biste uočili da li se pojavljuju i neki drugi signali koji mogu da ukažu na postojanje složenijeg problema.
To mogu biti gastrointestinalni problemi, poput bola u stomaku, nadimanja, dijareje ili zatvor. Takođe, deca mogu da povraćaju kada probaju novu hranu, pa i nakon svakog obroka i često doživljavaju epizode gušenja, a strah od povraćanja ili gušenja može da im razvije čak i strah od samih jela. Mršavljenje takođe može da bude znak za uzbunu, naročito ako do njega dođe naglo ili je težina deteta ispod minimalno očekivane za njegov uzrast.
Izbegavanje čitave jedne kategorije hrane, kao što su neupakovane namirnice ili hrana iste boje ili teksture, takođe može da bude znak da postoji problem. Posledično, ako stalbno odbija hranu i gotovo pa gladuje, dete će iamti manjak energije i biće razdražljivo.
Šta treba da radite
Iako ćete instinktivno to pokušati, veoma je važno da ne pokušavate da naterate svoje dete da jede. Umesto toga, zakažite pregled kod pedijatra, kako biste ustanovili da li postoji zdravstveniu problem zbog kog dete odbija da jede. Zdravstveni problemi poput dijabetesa, Kronove bolesti, celijakije ili alergija i intolerancije na hranu, kao i brojna druga stanja mogu uticati na apetit deteta.
Lekar može da naloži određene testove kako bi se proverilo da li dete ima nešto od pomenutog.
Ukoliko se nakon pregleda i analiza ustanovi da ne postoji medicinski uzrok za smetnje u hranjenju deteta, pedijatar treab da proveri da li postoji mentalni ili razvojni problem. Mnoga deca imaju senzorne probleme sa hranom, što može da dovede do dijagnostikovanja problema sa mentalnim zdravljem, kao što su anksioznost, autizam, poremećaj senzorne obrade ili poremećaj restriktivnog izbegavanja unosa hrane (ARFID). To je mentalno stanje slično anoreksiji, koje ne podrazumeva promene na telu deteta.
Mališani mogu da budu upućeni kod lekara specijaliste, koji će se pozabaviti specifičnim problemom koje dete. Za decu sa senzornim problemima ili autizmom, radni terapeut je često obučen za terapiju hranjenja i može pomoći detetu da se navikne na različite teksture i vrste hrane. Za decu sa anksioznošću u vezi sa hranom, terapeut rešava probleme u vezi sa strahovima od hrane kroz igru i razgovor sa njima.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)