Nećemo otkriti “toplu vodu” – ali, društvene mreže su zaista čudo! Pre nekoliko dana mnogi novinari naše redakcije dobili su podsetnik da su lani, baš tokom ovih dana, pratili prve epizode poslednje sezone hit serije “Igra prestola”. Sezona u kojoj se završavala epska priča smeštena u imaginarnoj zemlji Vesteros razočarala je većinu fanova, no, kako vreme leči sve rane – nekima od nas je ovaj “podsetnik” probudio umerenu dozu nostalgije.
Usledilo je još veće iznenađenje, kad je u razmaku od samo nekoliko dana stigao još jedna takva notifikacija – i ovog puta nas vratila skoro deceniju unazad. Ovaj put nostalgija je bila jača – na današnji dan pre 9 godina u Srbiji je emitovana prva epizoda serijala “Pesme leda i vatre”!
Sećate li se čuvenog intra? Prvo ide prepoznatljivo “šuškanje statike” i kratak bljesak loga kablovske kuće “HBO”, a potom čuvena melodija koju prati zanimljivo urađen prikaz mape Vesterosa. U noći između nedelje i ponedeljka, 18. aprila 2011. godine ste ga prvi put i videli!
Sada već čuvena američka televizijska serija, zasnovana na romanima Džrodža R. R. Marina, tada je napravila svoje prve korake – došla je tiho i ušla u legendu.
Vitezovi, kraljevi, magija, zmajevi, beli hodači, ledeni zid i večita previranja oko “Gvozednog prestola” – ova serija imala je sve. Prva sezona tesno je pratila fabulu prve knjige romana – Džordž R. R. Martin postarao se da tvorci ekranizacije Dejvid Beniof i D. B. Vajs ne “odlutaju” daleko od inicijalne zamisli. Nažalost, kako su sezone odmicale i kako je ponestajalo predloška, Martin gubi kontrolu nad kreativnim delom stvaralaštva, a potom i napušta tim koji će potom, prema mišljenju fanova – priču u potpunosti uništiti.
Radnja i likovi delimično su bili inspirisani istorijskim događajima srednjovekovne Evrope. Povlače se paralele sa Engleskom i Ratovima ruža – sukobu između plemićkih kuća Lankaster (Lanister u “Igri prestola”) i Jork (Stark), dok su neki od istaknutih likova, poput Sersej Lanister – definitivno inspirisani istorijskim ličnostima (npr Izabelom of Francuske, ženom Edvarda II). Tu je i veza između Hadrijanovog zida i “Martinovog” Ledenog zida, legenda o Atlantidi i drevnoj Valiriji, najzedi Mongola i divljoj hordi Dotraka…
Već od prve epizode “Igra prestola” dobila je odlične kritike i pridobila veliki broj obožavalaca. Svih osam sezona nominovano je za nagradu Emi, dok su je peta, šesta i sedma i dobile. Usledile su nominacije za Zlatni globus, nagradu Hugo, a Piter Drinklidž je u dva navrata (2011. i 2015. godine) osvojio Emi za najbolju sporednu ulogu, te i Zlanti globus za maestralno tumačenje lika Tiriona Lanistera.
Serija je postala poznata i po velikom broju likova koji se u njoj pojavljuju – samo u trećoj sezoni preko “malih ekrana” prešlo je više od 250 likova. HBO je u prozivodnju ove serije, koja je početa 2007. godine, uložio oko 1,5 milijardi dolara, ali je kablovska kuća usplea to debelo i da naplati – zaradivši neverovatnih 3 milijarde dolara samo od pretpalata korisnika.
“Igra prestola” isticala se i po velikom broju smrti. Naime, tokom 73 epizode serije umrlo je više od 118 likova (ne računajući velike bitke), što ovu seriju stavlja na drugo mesto po broju smrtnih slučajeva, odmah nakon brutalnog serijala “Spartak”.
U septembru 2016. godine oborila je sve rekorde i postala najnagrađivanija serija u istoriji.
Nažalost, kako smo već naveli, zbog definitivnog razilaženja između pisca i tvoraca serije, kvalitet je počeo da opada već krajem pete sezone, iako je za mnoge tada priča bila na vrhuncu. Sitni propusti u scenariju postajali su sve vidljiviji (i više ne tako sitni), nedoslednost priče i karakterizacije likova pretvarala se u trn koji je uleteo u oči mnogim fanovima – a kao “kap koja je prelila čašu” usledila je, verovatno i najisčekivanija, osma i poslednja sezona koja je za sobom ostavila ništa više do gorkog ukusa u ustima.
Neminovno je da je tokom devet godina emitovanja “Igra prestola” uspela da zauzme svoje mesto u televizijskoj istoriji. Ostaje blagi žal baš zbog te nedoslednosti u kvalitetu koji je pratio završnicu nečega što je moglo da bude najbolja stvar koja se desila televiziji (barem u 21. veku). Ovako, ne preostaje nam ništa do da se sa ranije pomenutom nostalgijom sećamo tog 18. aprila 2011. godine kada smo se otisnuli na epsko putovanje!
Autor: Danilo Krša
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)