Događaji iz detinjstva, kako dobri takom i loši, imaju uticaja na to kakav će neko postati kasnije i koje osobine, sklonosti i strahovi će se razviti u njemu.
Sigurno ste čuli da neko kaže da deca “upijaju kao sunđeri” sve ono što vide ili čuju od roditelja ili u sredini u kojoj odrastaju, a psihologija je odavno ustanovila da to zaista jeste istina.
Ne samo da deca, na primer, mogu da nauče psovke koje čuju od roditelja, što samim roditeljima može da smeta i izazove neprijatnosti, već na decu mogu da utiču i svakodnevni razgovori roditelja pred njima. Dakle, sve što čuju, može da ostavi trag.
Psiholog, stručnjak za roditeljstvo i osnivač škole za roditelje “Raising Remarkable Teenagers”, Angela Karandža, nastoji da objasni roditeljima da se svako njihovo ponašanje, sve vrednosti, uverenja i stavovi prenose na njihovo potomstvo samim posmatranjem.
– Kao mladi ljudi sa još nerazvijenim mozgom, deca nemaju mentalnu spretnost ni sposobnost da preispituju ono što im se predstavlja i da li je to dobro ili loše, a do sedme godine, detetova podsvest je subjektivna i otvorena za svaku sugestiju – objasnila je.
Angela je istakla o kojim to stvarima nikako ne treba pričati pred decom. Razlozi su poprilično jasni i očigledni.
Negativno o partneru
Mnogi roditelji u nervozi ili besu kažu nešto ružno o svom supružniku, nesvesni da je dete genetska mešavina njih dvoje. Kada dete čuje to, može da se oseti i samo povređenim, ako u sebi prepozna neku od osobina koje se zameraju drugom roditelju.
– Tako u detetu nastaju unutrašnje podele, jer ono zamrzi jedan deo sebe – objasnila je.
O vlastitim strahovima
Nikada ne treba pred decom da govorite o sopstvenim strahovima, poput novčanih problema ili brigama oko bolesti. Angela kaže da deca uče iz samog života roditelja i iz načina na koji roditelji tumače svet.
– Kada su roditelji uplašeni i govore o novčanim brigama, prenose te strahove na decu, a obaveze odraslih opterećuju najmlađe koji ne znaju kako to da ublaže – objasnila je ona i dodala da dete može da se oseća kao da je u bespomoćno i da se nalazi u bezizlaznoj situaciji.
Manjak samopouzdanja i samoprezir
Roditelji nikada ne bi smeli da koriste jezik samoprezira i rečenice kojima unižavaju sami sebe. Ne treba da govore kako su loši, beskorisni, nesposobni i slično. Naravno, slične uvrede ne smeju da se upućuju ni partneru.
– Čineći to u prisustvu svoje dece koja su tako podložna tuđem mišljenju, roditelji ih ovakvom demonstracijom uče da je u redu nemati vere u sebe – kaže Angela.
Upoređivanje sa drugom decom
Upoređivati svoje dete sa drugom decom je veoma loša stvar, a sam ovaj postupak može da učini da se dete oseća manje vrednim i voljenim.
– Upoređivanje koje detetu kaže da nije dovoljno dobra, može da deluje demoralizujuće i deprimirajuće – izjavila je Angela. Uz to, ovakvo ponašanje roditelja može da nauči dete da je sasvim u redu da na druge ljude gleda sa poniženjem.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)