Nestao sa fudbalske mape, pa začarao mrežu u Novom Sadu: “Vratio sam se na velika vrata!”

Nije daleko od istine fudbalska izreka "golmani su kao vino"

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Starsport

Kada ste golman uvek ste najviše u oku svih gledalaca, jer će mnogi zaboraviti vaše “parade”, ako jednom greškom naštetite svom timu.

Filip Manojlović nije bio baš miljenik fortune tokom svoje karijere, uprkos tome što je svojim bravurama zasluživao pohvale, a onda su krenule da ga muče i povrede.

Ipak, kada je iskusio svu gorčinu koju može da oseti profesionalni sportista, izdigao se kao feniks i sada su puna usta fudbalske javnosti njegovog imena posle sjajnog početka sezone u Spartaku iz Subotice.

Manojlović je u razgovoru za Objektiv pričao o svom “novom” početku, izgubljenoj tituli u sezoni 16/17, nezaboravnom iskustvu iz Hetafea, kao i o tome da li bi se vratio u Crvenu zvezdu, koju zove svojom kućom.

Obeležio je kolo za nama neverovatnim intervencijama protiv Vojvoine, a u prve tri utakmice je primio samo jedan pogodak i to iz penala. Sjajan učinak posle svih nedaća koje su ga zadesile.

– Dobar učinak za mene i ekipu. Primili smo samo jedan gol od početka prvenstva, baš sam zadovoljan. Dugo nisam branio i bio na golu. Imao sam neke povrede koje sam morao da iznivelišem, radio sam u Beogradu u “Physio team” i vratio sam se na velika vrata. Drago mi je da je počelo kako treba i da će se nastaviti tako.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©

Mnogi su bili iznenađeni njegovim povratkom u srpski fudbal, ali ako bude nastavio sa ovakvim partijama, sigurno će neki ozbiljan evropski klub pokucati na vrata Subotičana.

– Završio sam ugovor u Hetafeu i otišao sam u Spartak sa namerom da pomognem ekipi, da odigram to kako treba i da se vratim u neku jaču ligu. Razlog povratka u srpski fudbal su bile povrede koje sam imao, a ne nedostatak kvaliteta. Za sada sve ide kako treba.

Debitovati u “večitom” derbiju nije mala stvar, a takva šansa se ukazala našem sagovorniku, gde je bačen u vatru po povratku iz Bačke.

– Imao sam 20 godina tada. Dobio sam poziv da se vratim iz Bačke pred kraj prelaznog roka. Debitovao sam na derbiju i to je bilo veliko iskustvo za mene. To me je izdefinisalo i to nikada neću zaboraviti. Jako je lepo iskustvo braniti za Zvezdu i posle toga sam otišao u Hetafe.

Stiče se utisak da bi možda imao bogatiju karijeru u ovom trenutku da se nije desio gubitak titule i određeni kiksevi na utakmicama, ali to je bila velika škola za Manojlovića.

– Sigurno da bi osvojena titula lepša za mene. Međutim, tako je bilo suđeno. Imali smo nekih situacija na Voždovcu i u derbiju za koje kažem da su mi pomogle da stasam i da se oformim u ovo što sam danas, kao što su mi i neke lepe pomogle u tome. Bilo mi je teško u tom trenutku, ali sada kada gledam na to, jednostavno je deo prošlosti moje dobre karijere.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto©

Mnogi za celu svoju karijeru ne prođu ono što je golman Spartaka prošao sa 26 godina. Ističe psihu kao važan faktor svoje stabilnosti posle svega.

– Jedna od bitnijih stvari je psiha, pored truda, treninga i napora. Bitno je verovati u samog sebe i sve te situacije koje se stvore moramo biti svesni da će proći i da se iz toga uči. Treba prihvatiti svaku grešku i svaku dobru situaciju celim svojim bićem i biće to sve dobro.

Imati priliku da igraju u Primeri je za većinu san, ali je Manojlović to ostvario i nosi dragoceno iskustvo iz Hetafea.

– Bilo je sjajno. Otišao sam tamo kao budućnost kluba, ali sam imao tamo dve operacije leđa koje su me usporile u razvoju. Delio sam svlačionicu dobrim igračima i treniranje sa njima mi je dosta pomoglo. Shvatio sam šta treba da radim da bih bio na tom nivou. Imao sam pre svega dobre kolege u vidu Guaite i Emilijana Martineza i od njih sam naučio dosta.

Foto: EPA/Fernando Alvarado

Kada se činilo da bi mogao da se vrati u dobru formu na pozajmici u Panioniosu, desila se povreda koja ga je odvojila sa terena.

– To je bio dobar početak. Pozajmica je trajala godinu dana, ali na jednoj utakmici mi je pukla prednja loža i imao sam pauzu posle koje sam i dalje osećao poteškoće. Tek na kraju godine sam rešio taj problem. Nije mi tamo sve cvetalo, ali se na kraju ispostavilo da je bilo tako suđeno.

Dodao je i na koga se najviše ugledao tokom svoje karijere.

– Uvek mi je bio omiljeni Petr Čeh, kao i Samir Handanović. Njih dvojica su mi bili uzori. Njihov stil branjenja mi se najviše svideo. Ima mnogo dobrih golmana, ali kada bih birao po stilu i načinu njih dvojicu bih izdvojio.

Zvezdu zove svojom kućom, tako da njoj nikada kod njega vrata nisu zatvorena za povratak.

– To nikada nije isključeno. Trenutno Zvezda ima dobre rezultate i ima dosta mladih golmana. Zvezda je uvek moja kuća, ja sam tamo došao sa 11 godina. Da se vratim u Zvezdu, vratio bih se kući – podvukao je Manojlović.

Piše: Luka Kalajdžić

Pravi džentlmen nikad ne napušta “Staru damu”: Ni Zvezda, ni Partizan, sanjam titulu sa Vojvodinom!



Izvor: Objektiv.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar