Veliki broj banaka koje posluju u Srbiji od avgusta najavljuje poskupljenje usluga, a mnoge uvode i naplatu novih naknada i u elektronskom bankarstvu. Ipak, čini se da su banke odlučile da na najprepredeniji način pokažu koliko ne vole siromašne klijente.
Naime, kako su neke od banaka najavile, ukoliko ne svojom krivicom izgubite platnu karticu i imate iznos na računu do 3.000 dinara, vi snosite troškove.
Ukoliko je iznos veći, teret snosi banka. Naravno, to važi ukoliko dokažete da niste zloupotrebili karticu ili bili vidljivo nemarni.
NEUSPELA PLAĆANJA
Više pokušaja za podizanje novca sa bankomata ili neuspelih plaćanja preko interneta takođe će se tarifirati.
– Kod bezgotovinskih plaćanja postoji jedna specifičnost, a to je da se vrlo često naknade sa jednog platnog instrumenta, odnosno troškovi i gubitak, prelivaju na drugi platni instrument.
Primer toga jesu platne kartice inostranih kartičnih sistema, gde banke kod tih transakcija generišu znatne gubitke, tu naknadu ne naplaćuju od korisnika, jer i nemaju pravo, tako da oni tu naknadu prenesu na druge platne instrumente ili uvedu neku novu naknadu – kaže Aleksandar Stanojević, zamenik šefa Sektora elektronskih plaćanja Narodne banke Srbije (NBS).
KLIJENTI MORAJU BITI SVESNI ŠTA PLAĆAJU
Iz NBS kažu da konkretno „dina” kartica i instant plaćanja imaju daleko niže provizije, što stvara uslove da se snize troškovi i kod drugih platnih instrumenata. To je neophodno, jer su banke, i pored paketa koji uključuje i neke besplatne usluge, na primer elektronskog bankarstva, počele paralelno da naplaćuju naknade koje nisu bile uključene pri odabiru paketa.
– Za same klijente je bitno da u svakom trenutku budu svesni koje iznose plaćaju na osnovu kojih transakcija, odnosno kojih usluga, i da jednom mesečno pogledaju izvod i da razumeju dobro do poslednjeg detalja šta oni sve to plaćaju. Ideja je da ako sve to plaćaju, ako su suočeni sa većim troškovima, kako da smanje troškove unutar paketa ili same banke ili da pak sagledaju koje su moguće alternative – navodi Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije.
Predsednik Organizacije potrošača „Efektiva” Dejan Gavrilović kaže da najava novih poskupljenja bankovnih usluga, uključujući i one u elektronskom bankarstvu, predstavlja samo korišćenje prilike da se uzme što više novca bez ikakvog pokrića.
– Nema tu novih usluga, to su sve postojeće usluge. Banke gledaju da na određenim uslugama, gde ima veći broj transakcija, uvode nove naknade da bi profitirale. S obzirom na to da nema regulacije koja bi propisala koliko i dokle smeju da idu, samo je nebo granica tim poskupljenjima – ocenio je Gavrilović.
NA MILOST I NEMILOST
Dodao je da klijenti jedino mogu da promene banku i odu u onu koja ima niže naknade, a da im se i u toj drugoj banci jednog trenutka može desiti isto to.
– Ovo je počelo pre dve godine, kada je krenula kriza, i više nema kraja dok NBS ne preseče i uvede određena pravila i standarde u naplati bankarskih usluga, odnosno da se propiše šta može da se naplaćuje, po kom osnovu i do kog nivoa. Sada su klijenti prepušteni bankama na milost i nemilost – ocenio je Gavrilović.
Podsetio je da je to krenulo kada su banke privlačile klijente davanjem besplatnih tekućih računa za fizička lica, pa su, nakon što su privukli veći broj klijenata, uvele naplatu održavanja računa do 100 dinara.
– Banke namerno smanjuju broj radnika na šalterima da bi naterale ljude da pređu na elektronsko bankarstvo, pa kad su došle do 200.000 transakcija mesečno, počele su da naplaćuju 15 dinara po transakciji i dobiju ogroman novac – primećuje Gavrilović.
Piše: Nikolina Marić
OVU I MNOGE DRUGE AKTUELNE TEME PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 18. JUL
BONUS VIDEO:
Komentari (0)