Za početak je važno da razumete jedno – trema je sasvim normalna i prirodna stvar koju oseća najveći broj ljudi prilikom svakog javnog nastupa ili rađenja nečega po prvi put.
Dakle, nema mesta nikakvom samoprekoru. Vi niste slabić, niti ste kukavica. Vi ste samo čovek.
Trema može da se pojavi u različitim životnim situacijama. Ukoliko se bavite sportom, plesom, pevanjem, glumom, recitovanjem ili bilo kojim zanimanjem koje uključuje kontakt sa drugim ljudima. Trema može da se pojavi i na razgovoru za posao, na ispitu, pa čak i na sopstvenom venčanju.
Kada govorimo o tremi, zapravo govorimo o stresu koji se javlja u određenim situacijama, odnosno pre nastupa ili neke važne stvari.
Ključni činilac u procesu stvaranja i razvoja stresa, jeste procena situacije, jer čovek stalno ocenjuje sebe u odnosu na okolinu. Pre nastanka samog stresa, u čoveku se odvijaju dve procene:
Prva, ili primarna procena, je procena značaja koji određena situacija ima za tu osobu. Ukoliko je njen značaj veliki, javlja se i drugi vid procene, odnosno sekundarna procena, u kojoj je važno je da li osoba ima resurse neophodne da se nosi sa zahtevima situacije, mogućim gubitkom, povredom ili izazovom. Ukoliko osoba misli da ih nema, javlja se anksioznost, iliti trema.
U kom smeru ide ta anksioznost, odnosno, da li će trema biti negativna i otežavajuća, ili pozitivna i podsticajna, zavisi od samog čoveka. U jednoj velikoj studiji iz 2001. godine, istraživači su, na osnovu stepena anksioznosti, pokušali da uoče razlika između uspešnih i neuspešnih plivača. Utvrđeno je da među njima nema razlike u intenzitetu simptoma anksioznosti. Uočeno je samo to da uspešniji plivači razvijaju pozitivnu tremu koja ih podstiče da daju sve od sebe.
Uobličavanje anksioznosti u pozitivnu tremu, sprovodi se kombinovanjem tehnika smanjenja stresa i reinterpretacije, odnosno, ponovnog promatranja istog. Tehnike disanja, progresivna relaksacija mišića, transcendentalna meditacija i prisećanje na uspehe postignute prilikom vežbanja smanjuju stres, dok sa druge strane vizuelizacija pozitivnog ishoda i zacrtavanje cilja, predstavljaju reinterpretaciju stresa.
Reinterpretacijom stresa pretvarate negativnu energiju u pozitivnu. Samim tim, u vama se javlja misao da vi to možete i da ste potpuno spremni za ono što vam sledi.
Dakle, u stresnoj situaciji u kojoj osećate veliku tremu, naprosto zastanite. Za početak dišite duboko, na stomak, i razmišljajte o svemu što ste, na primer, učili za ispit na koji treba da izađete. Nakon toga, jednostavno recite sebi da ste došli da biste položili. Ponavljajte to u sebi.
Imajte u vidu da je dobra priprema najčešće ključ uspeha. Uz to, ne zaboravite da sreća prati hrabre i da ona nekada igra ključan faktor u datoj situaciji.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)